Сока ми сједи под лозом,
Трепти јој цвјетак за косом,
Отуд ми Љубо наљезе,
На свога коња вранога,
Свеза ми коња за лозом, 5
А сједе с Соком над лозом,
Стаде ми Соку кушати:
„О Соко, душо медена,
Што је оно драже од злата,
Што ли је сјајње од мача, 10
Што ли је брже од коња”?
Тијо му Сока говори:
„О Љубо, срећо весела,
Братац је дражи од злата,
Сунце је сјајње од мача, 15
Магла је бржа од коња”.
Кад чуо Љубо делија
Да му је Сока паметна,
Танко јој грло загрли,
Бјело јој лице пољуби, 20
С њом оде двору бијелу.
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 98.
