Снови
На тајном мјесту, гдје смо некад брали
Мирисно цв'јеће прамаљећа сјајног,
Под красним в'јенцем ружичица мали'
Виђ'о сам опет мог анђела бајног...
Кроз њене бујне расплетене власи
Свјежи је вјетрић лепршао крилом,
К'о чисто сунце, што небеса краси,
Сјао је осм'јех на лицу јој милом.
А њено око бјеше тако благо
К'о први цв'јетак што га небо буди,
Свето, к'о оно уздисање драго,
У пјесми славља, што кроз поноћ блуди...
И сину вјера и ускрсну нада
Слатка к'о мирис љубице и смиља;
Са пјесмом душа заигра се млада
И као поток разли се у миља...
И ја љубљах тако силно, страсно...
К'о зорин зрачак онај цв'јетак мио,
Ал' кад ме из сна трже сунце јасно
На мутној јави ја сам сузе лио...
6. новембра 1892.