Што се сјаје на сред Сарајева?
Ал' је сунце, ал' је мјесечина?
Али алем мали камен драги?
Али злато међу кујунџијам'?
Ал' једиба међу терзијама? 5
Ал' је сансар међу ћурчијама?
Ал' је ђерђев међу везиљама?
Али бисер међу низаљама?
Од овога нема ни једнога,
Него снаша међу ђеверима: 10
Ђевер снаху за руку држаше,
На руци јој прстење бројаше,
И овако снаши говораше:
„Снахо моја, зелена ливадо!
„Ал' си расла бора гледајући? 15
„Али мога брата чекајући?
„Јел ти добро у матере било?“
А она му млада одговара:
„Нит' сам расла на бор гледајући,
„Ни твојега брата чекајући, 20
„Но ми добро у матере било:
„Ранила ме медом и шећером
„А по ноћи вином и ракијом,
„Рано мене лијегала мајка,
„А доцна ме с душека дизала, 25
„Те сам вако бјела и румена,
„И у стасу танка и висока.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 112-113.
