Смрт (Милета Јакшић)

←Једног пролетњег дана

Смрт Писац: Милета Јакшић

Лубања→

Без крме, весла,
Мој чамац броди
У глувој ноћи
По црној води.

Около мене
Тишина хуји,
Пучина ћути
Ветар не струји —

Мрак зија само
И мир је свуда, —
Чун са мном плови
Ја не знам куда.

Ја нем и хладан
Лежим у њему,
Али осећам
Да је крај свему:

Стиснуте очи,
Скрштене руке,
Слух ми не прима
Никакве звуке...

Далеко само
Негде из света
Глас тихи звона
Амо долета.

Ко̑ из дубине
Давних времена
Изгубљен вапај,
Плач успомена̑ —

Последњим збогом,
Жалобном је̏ком,
Он ме на путу
Прати далеком.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 52

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.