Смрт тајне
Стојимо мрачни сада,
Док ветри пољем бришу, Слушамо муклу кишу
Како се болно јада,
У лето јесен пада.
Јер умрла је тајна, јер умрла је тајна.
Зенице су нам вреле,
Имају срећу пуну,
Кô у плач би да груну,
Груди би суза хтеле,
Сове су на храст селе.
Јер умрла је тајна, јер умрла је тајна.
И све је као пређе,
А све је пуно бола.
Место победних кола,
Крваве стоје међе.
Стидљиво спустимо веђе.
Јер умрла је тајна, јер умрла је тајна.
И све ће бити мукло,
И ноћ и хор усана,
Као плач зимског дана,
И звоно је препукло
Што весело је тукло.
Јер умрла је тајна, јер умрла је тајна.
(Без датума)
