Смиље Мара покрај воде брала.
Док набрала нидра и рукаве
И оплела три винца зелена,
Мави плави, модар и зелени.
Један винац другарици дала. 5
А други је себи оставила,
А трећи је низ воду пушћала:
„Плови. плови, мој зелени винче,
И доплови до мог драгог двора,
Па упитај мога драгог мајке, 10
Оће ли га наскоро женити:
Нек не жени старом бабетином,
Већ нек жени липотом дивојком..^
