Смиље биље, беру л те девојке?
„Како мене брат девојке неће
кад од мене сва гора мирише,
и у гори камен стеновити,
на камену Ива јадовати, 5
сузе рони а године броји:
„Ој, године, моје негодине,
чудо ли ми једном нестадосте:
моме ђоги не роди ливада,
усануле воде и извори, 10
а мени се преуда девојка;
да за кога, ни по јада мога,
већ у селу за комшију мога”.
