Службена белешка са реферисања Хитлеру о плану сарадње са четницима од 22.8.1944.
извор: АВИИ, НАВ-Т-311, р. 192, с. 802—12.
напомене:
ДМ - Дража Михаиловић
СДК - Српски добровољачки корпус
РЗК - Руски заштитни корпус
Iц/АО, стр. пов. 6810/44
СТРОГО ПОВЕРЉИВО
5 примерака
3. примерак 188ц/VIII
Белеш к а
са излагања команданта Југоистока, господина генерал-фелд-маршала барона фон Вајкса код фирера 22. 8. 1944 (17,45 — 20,00 часова)
Учесници: Ф и р е р
генерал-фелдмаршал Кајтејл, генерал-фелдмаршал барон фон Вајкс, рајхсфирер СС, министар спољних послова Рајха, посланик Нојбахер, генерал-пуковник Јодл, генерал артиљерије Варлимонт.
1.) Генерал-фелдмаршал барон фон Вајкс износи, ослањајући се на белешку сачињену за излагање код фирера, војне последице за српско подручје, које произлазе из развоја ситуације у Бугарској. Уз читање бугарских радиограма, прислушкиваних извиђањем средствима везе, који упућују на то да се као ефекат говора бугарског премијера Багрјанова може очекивати ускоро повлачење 1. бугарског оперативног корпуса из Србије, он указује
а) на досадашње слабо држање бугарских трупа према банди;
б) изражава да ће, услед повлачења Бугара из подручја које они сада окупирају, велики делови Србије бити непоседнути.
Господин командант Југоистока утолико заузима став према осталим снагама које остају у том подручју (СДК и РЗК) што признаје до сада у борбеном и идеолошком погледу позитивну вредност СДК, но моли да се ефекат кризе у вези ДМ не испусти из вида; борбену вредност РЗК, који је великим делом по годиштима престар, он оцењује само као незнатну.
2.) У вези са тим, господин командант Југоистока износи најновији развој ситуације непријатеља у Србији (види белешку о излагању). У целини се уз то утврђује да а) је Тито спознао да своје велике политичке циљеве може да постигне санио запоседањем Србије,
б) је нашим акцијама против непријатеља — Тита, који је упао и који поврх тога стоји спреман на границама, у пракси постигнуто раздвајање Титових групација у 3 групе, успех, који је првобитне генералне планове Тита суштински осујетио,
ц) снабдевање Титових банди услеђује од стране Англо-Американаца у знатном обиму (читање прилога у изводу) и према опреми оружјем четничких банди стоји у односу који је знатно неповољнији за четнике,
д) 1. брд. див., при развоју целокупне ситуације каква се очекује, може да буде само привремено стављена на располагање за борбу против банди. 'Последица повлачења бугарског 1. оперативног корпуса, с једне стране, као и развоја ситуације у погледу банди у Србији, с друге стране, може, уз све своје реакције, нарочито у односу на саобраћајне путеве у Србији и према Грчкој, да буде само довођење наших нових снага.
При том се у првом реду ради о томе да се с њима преузме
а) саобраћајне путеве,
б) захватање у земљи, жетва, рудно благо, и
ц) заштита привредних предузећа која су од нарочите важности за наоружање.
3.) Излажући понуду Недић — ДМ у њеним главним тачкама, господин командант Југоистока указује онда на ефекат који би настао услед начелно одбијајућег држања према понуди (види белешку о излагању).
При оцени мотива који су довели до понуде Недић — Дража Михаиловић, господин командант Југоистока указује а) на неоспорно постојече угрожавање свих националних Срба, чијим се спикером Недић направио као осведочени српски националист, с једне стране, и англомрзац, с друге стране,
б) на личност ДМ, који је у стварности вођа свих антикомунистичких и за борбу вољних елемената Србије, но који, из обзира према свом народу, који у њему жели да види непомирљивог националног хероја, и с обзиром на каснији војнички и политички развој у Србији, жели да својој личности наметне сваку политичку суздржљивост. Кад ДМ, из нужде, због ситуације у којој се налази, данас више-мање ултимативно захтева муницију и оружје, то се, на основу досадашњих искустава, може бити убеђен да ће он то оружје и муницију употребити у борби против Тита. За размишљање је међутим то што, при слабој дисциплини четничких банди, а пре свега при недостатној дисциплини у погледу ватре, не може да гарантује потпуно искориштење могућности оружја у техничком погледу.
4.) На посебан интерес фирера наилазе подаци господина команданта Југоистока о ефекту непријатељског расположења банди ДМ против привредних интереса окупационе силе. Подаци који су у вези с тим изнети у изводу о обиму захватања из земље (види белешку о излагању) притом недвосмислено осветљавају
а) нужност да се учини све, да би се одржао досадашњи обим
б) захтев за довођењем даљих немачких снага.
5.) И не чекајући на политичко излагање специјалног опуномоћеника Министарства спољних послова за Југоисток, фирер одмах заузима став према изводима господина команданта Југоистока. Фирер при том указује начелно на два битна момента, и то:
а) на ефекат, који ће се практички показати из испорука оружја и муниције четницима,
б) на појаве, које ће доћи до изражаја у будућности, при позитивном ставу према целокупним српским захтевима.
У детаљима:
а) По мишљењу фирера, чиниеница је да Енглези не могу да испоручују оружје ДМ једино из страха пред Стаљином, чији је изасланик у Хрватској Тито. Они би се тиме довели у моментану опозицију према Русији. Услед тога су, вероватно, сугерисали Србима да оружје, које ће без сумње бити управљено против Стаљина, прибаве од Немаца. Оно ће, међутлм, једном каснијом приликом — то фирер посебно наглашава — бити управљено против Немаца. Ја сам се, тако је фирер рекао, доста дуго морао борити против схватања да се народи Истока могу с успехом ангажовати у борби. Увек су ми поновно износили да је могуће поуздати се у њих без нарочитог размишљања. Данас могу да укажем на држање тих народа Истока при борбама у повлачењу Групе армија "Центар", као и у Француској, које је оправдало моје становиште. Нема поуздања у те људе!
б) На Балкану треба у суштини решити хрватско, српско и бугарско питање. У вези с тим ја бих, рече фирер, утврдио следеће: ;
б1) Хрвати немају никакву представу о државности и неће је ниикад ни моћи имати. Онај ко је 500 година био без ње, не може се никад ни развити у државу. Касније једном доћи ћемо на то, да Хрватску инкорпорирамо у Рајх или да из ње направимо протекторат. Данас можемо у најмању руку — а то у супротности према осталим балканским народима — само привидно ићи заједно са садашњом хрватском владом.
б2) Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је велткосрпска и у њима постоји безобзирна отпорна снага. При једној таквој употреби, они ће увек заступати великосрпску идеју. Оно што долази из Београда значи опасност. Ја сам 1941. године учинио Србима понуду која је била неуобичајена. Ја сам само захтевао да остану неутрални и за то сам им обећао повољнију цену нису могли да добију. У стварности је међутим дошло до развоја који никако не одговара тој великодушној понуди. Уосталом, указујем на то да, ако данас поновно усправимо Србију, Хрватска пропада. Тито јест и остаје комуниста, и он заступа југословенску идеју. Но његов ће циљ притом бити да добије ослонац на Русију. За мене не постоји сумња у погледу тога да ће Тито, кад тај жељени циљ једном постигне, сву интелигенцију поубијати. Победа Тита шачи стварање комунистичког режима, који ће југословенске народе изручити Стаљину. Енглеска, и то је за мене јасно, жели националну Србију, а поврх тога настоји да и Хрватску добије у своје руке. То исто важи и у погледу Грчке, а можда и Бугарске. Енглеска данас више но икад дејствује према начелу: "У нужди ђаво свашта поједе". Ако би ми с наше стране пристали на српску понуду, и ако би им ставили на располагање оружје и муницију, онда, додуше, верујем да ће се Срби с успехом борити против Тита. Но исто тако сам убеђен да ће онда великосрпска идеја одмах поновно да запламти на нашу штету. А то је неподносиво. Срби се никад не би одрекли великосрпске идеје.
7.) Потребу да се обезбеде саобраћајни путеви и привредна предузећа у Србији, фирер признаје. С тим у вези постоји намера,
а) да се СС-коњичка дивизија, која се у овом часу налази у формирању у Мађарској, пребаци на подручје Србије. Њена јачина, по личном саставу, износи 13.500 људи, од којих су 4 Немци из Рајха а 4 фолксдојчери. Број коња износи само 6.000. Дивизији треба да буду додељени, уз персонал који већ постоји и који је за то извежбан, један дивизион јуришних топова и једна чета тенкова ("Шкода"),
б) да се полицијски пук који постоји у Србији попуни до пуног нивоа. Поврх тога, треба да му се придода тешко оружје и једна чета јуришних топова (15 шкода).
ц) Да се 5 тврђавских батаљона, који ће бити спремни између 25. и 31. 8, пребаце у подручје Србије,
д) да се испита питање пребацивања даљих туркменских батаљона,
ф) да се стави на располагање Скола за борбену обуку у Нишу, која ће, како се предвиђа, у кратком року бити слободна.
8.) Шта ће бити с Бугарском, то сада још није потпуно јасно. Држање је лабилно. На жалост, испоручене су знатне количине оружја, које ће сад, слично као код Финаца и код других народа, за нас бити изгубљено. Против Турака ће се Бугари вероватно борити, али до тога једва да ће још доћи. Међутим, борбена вредност Бугара против Словена мора да се оцени као врло незнатна.
Највећа интриганткиња у Бугарској јест, тако је изложио фирер, краљица, за коју сам убеђен да је сукривац за смрт свог мужа краља Бориса. Ја сам спреман да по питању неког унутрашњег преврата, који би међутим морао да уследи у најкраћем року, дам свој пристанак.
(Том пристанку фирера претходила је кратка дискусија с рајхсфирером СС и министром спољних послова Рајха, при чему је први обећао да ће за неколико дана предложити одговарајући план, а последњи је указао на то да је један такав подухват, којем он није противан, могућ само ако постоје одговарајуће сопствене трупе и спремност бугарских јединица.)
9.) Закључујући, фирер је устанпвио, да он
а) нема ништа против "малих тактичких маневара" с покретом ДМ,
б) да затражено формрање армије, која би била јачине 50.000 људи, никако не би могло доћи у обзир.
10). Специјални опуномоћеник Министарства спољних послова за Југоисток заступао је лични интегритет и лојалност Недића, који се несумњиво 100% ставио на немачку страну и при том недвосмислено антиенглески експонирао. У погледу ДМ-четника сигурно је да су антикомунистички [расположени] из разлога својих националних потреба, тако да је њихово ангажовање у борби против црвених банди на нашој страни могуће и, због похтичког и војничког значаја српског централног простора за целокупну ситуацију на Балкану, дотле потребно док наше снаге не буду доведене. Разумљиво је да сарадња с њима никад не би смела да иде дотле да им се препусти заштита апсолутно животно важних објеката. То важи у првом реду за железнице у угроженом јужносрпско-македонском подручју, које у свакој ситуацији могу поуздано да буду заштићене само од стране немачких трупа.
Покушај специјалног опуномоћеника Министарства спољних послова за Југоисток да по фиреру ограничену могућност — мали тактички маневри — једне сарадње с четницима прошири до генералне пуномоћи за команданта Југоистока, није успео.
Достављено:
Начелник
1а
КТБ
Војноупр. к-т
Спец. опун. Мин. сп. послова за Југоисток