Слово љубави

Аутор:Стефан Лазаревић: СЛОВО ЉУБАВИ

1
Стефан деспот,
најслађем, најљубазнијему
и нераздвојном срца мог,
сугубо жељеном, и много,
премудрошћу обилном,
царства мог искреноме,
љубазан у Господу целов,
и неоскудно с тим
милости наше даровање.

2
Лето и весну Господ сазда,
што и псалмопевац каза,
красоте у њима многе,
птицама брзо, весеља пуно прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
ваздуха танког
дивотним неким
гласима оглашење:
и земаљске дароносе
мирисног цвета, и травоносне;
но и човекове бити саме
обнову и разиграње
достојно ко да искаже?

3
Али све ово
и чудодела Божија ина,
што ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав све превасходи -
и није чудо,
јер љубав је Бог
као што рече Јован Громовник.

4
Свака лажа места у љубави нема,
јер Каин, љубави туђ, Авељу рече;
"Изиђимо у поље."

5
Бистротечно и оштро
љубави је дело,
добродетељ превазиђе сваку.

6
Лепо Давид ову рекав украшава:
"Ко миро с главе
на браду силази Арону,
и ко аермонска роса
на горе што силази сионске."

7
Јуноше и деве,
љубави прикладни,
љубав изљубите,
ал' право и незазорно,
младићство да не повредите и девство
божанственоме чим наше
пријање биће
божанствено да узнегодује.
Јер Апостол рече,
Божијега Светог Духа не растужујте,
знамење што јавно њиме
добисте у крштењу.

8
Заједно бејасмо, друг другу близу,
ил' телом или духом,
но да ли горе раздвојише нас,
да ли реке,
Давид да рече: "Горе Гелвујске,
дажд на вас да не сиђе, ни роса,
Саула јер не сачувасте,
ни Јонатана.
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте,
Саула оплакујеш, нађени
Јер нађох, рече Бог,
човека у срцу мојему.

9
Ветри да сукобе се с рекама,
и да исуше,
као за Мојсија море,
судије као за Исуса,
ћивота ради Јордан.

10
И снова да саставимо се,
и снова да видимо се,
и снова у Христу да сјединимо се,
самоме том,
коме слава са Оцем
и са Духом Светим
у бескрај на веке,
амин.

(Препев на савремени српски језик: Момчило Настасијевић)

(1409)