Славу слави свети Аранђеле,
Славу слави светога Јована,
Састали се божји праведници,
Па им служи вино и ракију,
Ал’ им нема светог Николаје. 5
Проговара светитељ Ђорђије;
„Боже мили, на свему ти хвала!
„Ђе је јутрос свети Николаје?
„А што ли је нама одоцнио?“
У ријечи у којој су били, 10
Док ево ти светог Николаје,
Па свецима Божју помоћ даје,
Праведници Бога прихватише,
Испред Ника на ноге скочише,
До себе му мјесто направише, 15
Па сједоше хладно пити вино,
Обредише и два и три пута.
Кад четврта чаша долазила,
Николаји дадоше у руке
А Ника је чашу прихватио, 20
Док он заспа за пуном трпезом,
Па он паде на лијеву страну,
А из руке чашу испустио,
Паде чаша на пуну трпезу,
Нит’ се разби нит’ се проли пиво. 25
Мало трену ал’ се брзо прену,
Па он чашу руком прихватио,
И уза њу српски наздравио.
Сви му свеци гледаше у лице,
Те овако њему говорише: 30
„Николаја, божји праведниче!
„Што ти заспа за пуном трпезом,
„А упушта чашу на трпезу,
„Нит’ се разби, нит’ се проли пиво?“
Николаја њима одговара: 35
„Браћо моја, божји праведници!
„Сада сам ја дуго путовао.
„Увезе се по мору ђемија
„У ђемији тридест калуђера,
„А народу ни броја се не зна, 40
„Рђав им се данак догодио,
„Ударише морске југовине,
„Задрмаше море до обале.
„На обалу воду истураху,
„Далга тура небу под облаке, 45
„Напљускаше воду у ђемију.
„Калуђери књиге расклопише,
„Свакога су свеца поменули,
„Ниједан им помоћи не шћеде;
„Јер када смо благо дијелили, 50
„Дали сте ми по води бродове.
„Поменуше светог Николају,
„Бог ми даде, до ђемије дођох
„И прихватих руком за ђемнју
„И уставих морску југовину 55
„Пак приведох до краја ђемију
„И приведох народ и хришћанлук.
„Када сам их извео на сухо,
„Онда сам се од сна пробудио
„И за чашу руком прихватио, 60
„И бродићу вазда и ва внјек.”
Сваки Нику приступио руци:
„Хвала теби, божји угодниче!
„Кад си српски народ избавио
„И ђемију од големих јада.“ 65
Па почеше опет пити пиво,
Од Бога нам добро здравље било.
Извор
Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине: Епске пјесме старијег времена. Скупио Богољуб Петрановић. На свијет издало „Српско учено друштво”. У Биограду, у државној штампарији 1867., стр. 21-23.
