Сиђи с дуда, луче моловано,
Сиђи с дуда, не дери паргала,
Није паргал четр'ест крајцара,
Већ је паргал четири Форинта;
Што је Јова скупо куповао 5
Сред Пироша у највећој болти.[1]
↑Ово је речено у иронији, јер је Ппрош село близу
Новога Сада.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 645.
