Ситан камен до камена,
зелен здравац до колена,
мен’ пратише да га берем,
за дьн, за два, два стручича,
за недељу целу ћитку. 5
Сама ћитка проговара:
„Не дајте ме на невесте,
нел’ ме дајте на девојће.
Невесте ме лоше чуву;
вьздан дьньс на главицу, 10
а вечером у љуљчицу,
у љуљчицу при дечицу.
Девојке ме лепо чуву;
Вьздан дьньс на главицу,
а вечером у водицу, 15
у водицу студеницу;
и момчета лоше чуву,
вьздан дьньс на калпака,
а вечером у прашиште,
у прашиште, у каљиште.“ 20
Примедба
Певач и место записа
Ђорђевић Верица (13 г.), Кална
Поповић Видосава (14 г.), Кална
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 40-41.
