Бога моли сирота ђевојка:
Дај ми, Боже! крила соколова,
Дуговиде очи лабудове
И шарена перја паунова
И дугачке ноге ка' у орла, 5
Да полетим стојну Цариграду,
А на дворе цара од Стамбола,
Да ја видим, штоно царе ради.
Бога моли, умолила га је,
Те полеће у Стамболу граду, 10
На двору је цару починула,
Вила му се око бјела двора,
Око двора и око пенџера,
Све слушала, што царе говори,
Кад виђела згоду и прилику, 15
Улећела цару у дворове,
Те султану у крило панула,
Клања му се, и у руке љуби,
Те га моли, овако говори:
„Султан царе, земље господаре! 20
„Пушти мене брата из тамнице,
„Дворићу те девет годин дана.“
На цуру се султан смиловао,
Те јој пушта брата из тамнице,
Отпушти их двору бијеломе. 25
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 163.
