Пређи на садржај

Синђелић

Извор: Викизворник
Јован Илић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Синђелић
Писац: Јован Илић



Синђелић

Пред градом Делиградом,
   Вије се ст'јег,
Под ст'јегом, под барјаком
   Синђелић бег.
Ко мрки вуци
Око њега лете Турци:
     Тресе се силан град,
        Делиград!
 
Синђелић хабер нема,
   Бег-сердар,
Турчину ханџар спрема,
   Лијеп дар!
С бедема турске клете
Ћелаве главе лете:
   »Умметти ....
   Аллах ил Аллах!« 
     Хахаха!

Синђелић хабер нема,
   Бег-сердар,
Џевердар Турком спрема,
   Лијеп дар!
На чибук турекој али
Лубарде огњем пали,
     Тресе се силан град,
        Делиград!
 
Ведро се небо јежи
   Од силног пра',
У џенем Турчин бјежи
   Од тешког стра'!
Љути се бојак бије,
Пурта се чалма вије:
   »Умметти . . .
   Аллах ил Аллах!« 
     Хахаха!

»Соколе сиви, стани,
   Устави лет,
Клетог се боја мани,
   Не мори св'јет!« 
Синђелић хабер нема,
Душмане у ад спрема:
     Тресе се силан град,
        Делиград!
 
На земљу тама сађе
   И наста мрак,
Крваво сунце зађе
   За облак!
Лубарде страшно јече,
Огњени мачи звече:
     Тресе се силан град,
        Делиград!

»Отвор'те граду врата!« 
   Зачу се глас,
»Нек Турчин нагна хата,
   Проклети пас!
Ваља му поћи спати,
Ваља му авдес дати:
   Скоро ће, скоро доћ
     Крвава ноћ!«

И Турчин нагке као мрав,
   Ко, б'јесан лав,
На бедем гази,
   Часном се крсту плази;
Синђелић к земљи паде,
Џебани огањ даде:
   Диже се силан б'јес,
     Урнебес!
 
Гле, како Турчин скаче:
   Ај, ај, ај !
Црни му гавран гаче:
   Вај, вај, вај!
»Врати се, Туре, твога ти поста,
»Када ти оста!« 
Не слуша, оде гор',
Ко зелен бор:
   »Умметти . . .
»Аллах ил Аллах !« 
     Хахаха !

Напомене

[уреди]
  • Ова песма издата у: Отаџбина 1875, књ. II ; II рукопис; С. К. Задруга, 17.

Извори

[уреди]
  • Јован Илић: Целокупна дела, страна 197 - 199 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.