Синоћ је послах у село,
јутрос је нема па нема,
Да ли се млада разболе,
или је мајка не пуста,
или је други обљуби. 5
Не могох срцу одолет’
натклолих стадо над село,
да видим што ли је нема.
У селу коло играше,
у колу моја девојка: 10
прва је коло повела,
прву је песму запела,
У песми мене помиње:
„Стојане, душо, Стојане,
куда си ми, сад да си ми, 15
до мене да се ухватиш,
Те ногом да ме настанеш,
и душом да ме задахнеш;
хај, перо да ми трепери
и срце да ми не вене!“ 20
Напомена
Забележио Светислав Божиновић, из села Врбице, ученик Учитељске школе. Чуо од своје мајке. Чуо на свадби Врбици.
