Синоћ Виде с војске иде

Извор: Викизворник


[Синоћ Виде с војске иде]

Синоћ Виде с војске иде,
Мајка му се радовала:
„Не радуј се мила мајко!
Погубјо сам турског цара,
Турског цара, азандара. 5
Иду мене потражити,
Потражити, погубити!”
„Не бој ми се, сине Виде!
Мајка ће те затворити,
У три клите камените, 10
У четврту, гвоздениту!”
Отуд иду, траже Вида,
Носе кључе сваке руке:
Отворише једну кљетку,
Отворише, не најдоше! 15
Отворише другу кљетку,
Отворише, не најдоше!
Отворише трећу кљетку,
Отворише, не најдоше!
Кад четврту, гвоздениту, 20
Отвараше, отворише,
Сина Вида изнађоше,
Изнађоше, погубише!



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 108.