Симзерла
С литица се гавран крије,
Пребија се санта тврда;
Из даљина свијетлије',
Као санак благ и мио,
Сузне магле плове ти'о
Преко наших родних брда.
Не умири с тајних јада,
Загриј своје прси ледне!
Чуј! Симзерла пјева млада,
Она бијеле шири руке
И, уз миле, слатке звуке,
Дарове ти пружа чедне.
Гле, првјенац лептир мио
Косице јој меке љуби;
Уз гукање, њежно, ти'о,
По сунашцу благодатном
У пољане чеду златном
Лећу кумре и голуби.
Живот, живот! - кличу гласи,
Бијеле ките шапћу с грана,
Шуме горе и таласи;
А на поља и на луге
Кроз шарене трепти дуге
Златно коло ведрих дана.
Здраво, срећо! У зрак свети,
И без бола и без туге,
Кô тица ми душа лети
И далеко тамо губи.
Да изгрли, да ижљуби:
Небо, сунце, шарне дуге.