Сека брата на вечеру звала:
„Оди, брате, да повечерамо!"
„Прођи ме се, моја мила сестро,
није мени до твоје вечере,
већ је мени до моје жалости. 5
Убио сам царева сестрића,
па ми ишту са рамена главу!"
„Ходи, брате, да ми вечерамо;
у секе су до два, до три сина,
једног ће ти сека поклонити 10
и твоју ће зам’јенити главу!
Да би дала сина Радована —
ја с ким ће се радовати мајка?
Да би дала сина Милована —
ја с ким ће се миловати мајка? 15
Да би дала сина најстаријег —
син најстариј’ мајци понајдражи!
Баш ћу дати сина Радована."
Иде мајка Раду у одају,
па говори сину Радовану: 20
„Радоване, моје радовање!
Твој је дајко испросио злато
на далеко преко сињег мора,
тебе дајко зове у сватове."
То је Раде тешко дочекао, 25
брже скочи на ноге лагане,
па он иде дори у подруме.
Коња седла, коњ се одседлава,
коња узда, коњ му с’ одуздава;
њему Раде 'вако проговара: 30
„Дура, доре, далеко је море,
још је даље мог ујака злато!"
Бога рече„ посједе дорина,
па он иде дајиџину двору.
Кад угледа дајиџине дворе, 35
ал' под двором три коњица врана,
а пред двором три Турчина млада.
Један вели: „Ја л'јепа јунака!"
Други вели: „Жалосна му мајка!"
Трећи ману, одс’јече му главу! 40
Летећи му глава проговара:
„Бог убио сваку милу мајку
која воли брату него сину!
Тешко ти је ономе јунаку
који има удовицу мајку!" 45
