Пређи на садржај

Седи Јана на та мала врата

Извор: Викизворник

* * *


[Седи Јана на та мала врата]

Седи Јана на та мала врата,
бисер ниже и мајку проклиње:
„Проклет' да се, моја стара мајко,
што ме даде на девет девера,
и десета Муса Кесеџија. 5
Ваздан оре, сву ноћ 'ајдукује
и доноси крваве доламе,
те ме тера ноћом да и' перем
без борине и без месечине,
сам' по оне тамне облачине. 10
Кад ја почнем ноћом да и' перем,
машим руке у свилене џепове,
па извадим руку од јунака,
а на руци перчин девојачки
и на перчин бурма девојачка." 15
Кад то виде Јана, лепа Јана,
сама себи поче говорити:
„По прилике мојем брату рука,
по прилике сеје Јеле перчин,
по прилике сеје Маре бурма." 20
Таман Јана у те речи беше,
дотрчаше материне слуге,
па говоре Јане, лепе Јане:
„'Ајде Јано, 'ајде лепа Јано,
пуно ти је мајка наручила, 25
твоја мајка три радости гради,
брату Петру по девојку д' иде,
сеја Јели сватови да дођу,
сеја Мара испрошена седи."
Тад говори Јана, лепа Јана: 30
„Причекајте, материне слуге,
Да ја спремим до три бела дара;
брату Петру свилену кошуљу,
на зетови свилени пешкири,
да наточим један кондир вина 35
и умесим белу погачицу.”
Тад говоре материне слуге:
„'Ајде, Јано, 'ајде лепа Јано,
врло ти је мајка наручила."
Тад се сети Јана, лепа Јана; 40
нит’ спремила до три бела дара,
нит' месила белу погачицу,
нит’ понела један кондир вина,
но је пошла код мајку да иде.
Кад је било кроз гору зелену, 45
нешто чука у гору зелену,
тад говори Јана, лепа Јана:
„Ој бога ви, материне слуге,
шта то чука у гору зелену?”
Тад говоре материне слуге: 50
„'Ајде Јано, 'ајде лепа Јано,
ту се гради кула самотворна.”
Кад су били кроз поље зелено,
тад говори Јана, лепа Јана:
„Причекајте, материне слуге, 55
шта по пољу на тамњан мирише?”
Тад говоре материне слуге:
„Туна расте трава тамњаника.”
Кад су скоро ближе селу дошли,
проговара Јана, лепа Јана: 60
„Што то вика у селу голема?”
Тад говоре материне слуге:
„’Ајде, Јано, ’ајде лепа Јано,
није вика у селу голема,
но то овце за јагањце блеје." 65
Кад су дошли пред мајкине дворе,
брата Петра на носила носе,
сеја Анђа под покровом лежи,
сеја Мара с душом се раздваја.


Певач, место записа и напомена

Референце

Извор

  • Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 239-240.