[Седела Стојанка]
Седела Стојанка
На брег при Мораву,
Беле руке бели,
Жуте гривне реди.
Отуд иде Петар, 5
Петар млад трговац.
Помогја ти господ
Незнана девојко.
Од кога си рода,
И од кој вилајет? 10
Рода сам големог,
Од голем вилајет,
А с’г никог немам
Само једну сестру,
И њу сам гу дала, 15
Дала на далеко,
Преко Црно море.
Ајде пођи с’ мене
Незнана девојко,
Да код мене седиш, 20
Дете да ми нишаш.
Кад су оба дошла
До Петрове дворе,
Жена си га пита:
Што ће теби Петре 25
Та туђа девојка?
Нека жено нека,
Нека дете чува,
Нека дете ниша.
Жена звала слуге: 30
Водите гу слуге,
У најкрању собу,
И дајте ву дете,
Нека си га ниша.
Дете је нишала, 35
И песму певала:
Нуни, нуни, нушка,
Теткино детенце,
Да зна твоја мајка,
Што смо си две сестре, 40
Не би ме турила,
На овакве муке,
У најкрању собу,
Дете да ву нишам.
Сестра гу слушала, 45
Одма утрчала.
Сестру загрлила,
Па се скаменила.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
