Све у галоп

Све у галоп Писац: Растко Петровић

У галоп, у галоп, у галоп,
Моји перунски коњи,
Хоп!
У галоп, у галоп:
Носимо један симбол и један бол
У галоп.

Носимо. Груди нам пуне слутња,
И себе ко један симбол;
У галоп: Носимо симбол али и бол,
Кроз жита и кроза све и кроз магле;
Преда мном Велики Медвед, и Северни пол,
И ноћ, и месечина, и друм,
Тап, тап, брум, брум,
Топот, и широки, светли друм,
У галоп, у галоп!
У галоп, у галоп, у галоп!
Моји перунски коњи.
Хоп!
У галоп, у галоп:
Носимо један симбол и један бол
У галоп.

И као велики метеор са Звезде
Најмањи, најнезнатнији симбол долете,
И у срце ме погоди;
Метеор, као незнатни бол и извор.
И легох, и боловах, и умрех и сахранише ме,
И даваше ми даћу;
И дигоше ми споменик, и заборавише.
И дођох, и легох, и умрех.

А ви у галоп, у галоп, у галоп,
Перунски моји коњи!
Хоп!
У галоп, у галоп,
Пронесите ми леш као симбол
У галоп.
У галоп, досадо!

Извор

• Пројекат „Антологија српске књижевности“, Растко Петровић: Песме, 2009, стр. 60(56)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Растко Петровић, умро 1949, пре 75 година.