Свети криж, благослови и прекрижи,
и моја годовница, света Барбара,
и јас сем Барбара.[1]
Ж њо се је стал свети Харамбаша.
Пита моја годовница, света Барбара 5
светога Харамбашу:
- Кам се ти шечеш, свети Харамбаша?
- Моја годовница, света Барбара,
јас се шечем Оборожен варош на прошчејне.
Пита њега моја годовница, света Барбара: 10
- Кој је тебе, свети Харамбаша,
кој се так плачеш?
- Моја годовница, света Барбара,
како се јас не би плакал!
Мене је гризел черни мали кокчец 15
под парадичну јабуко.
- Течи се ти, свети Харамбаша,
моје годовнице, свете Барбаре,
ти хоче прејти ву јене име боже,
с моју речјо и божу помочјо. 20
Хочу за те змолит десет отецнашов
и десет Здравих Мариј,
на част пречисте блажене Девице Марије
и моје годовнице, свете Барбаре.
(Клекне у уgао и моли боgа а с њом и други укућани).
(207, с. 55)
Певач, место записа и напомена
Референце
↑Свака бајалица вели име оне светице које је исто њеном имену.
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 41. бр. 46.
Котарски, Јосип. Лобор. Народни живот и обичаји, ЗНЖ, XXIII (1918), с. 55.