Свезнање Д1

СВЕЗНАЊЕ

Д—Двоженство

Д, д 1) 5. слово ћирилице (у црксл. добро); D, d (де), 6. слово латинице, 2) звучни зубни сугласник. 3) скр. за динар. 4) у муз. основни глас D-дур и мол. скале.

D, 1) рим. број 500. 2) знак за хем. елемент деутеријум. d (по лат. denarius), скр. за енгл. пени.

ДАБАР 1) жупа у долини Лима, између Пријепоља и Прибоја (Зетска Бан.); почетком 13. в. у њој установљена срп. еп. (доцније митрополија) са седиштем у ман. св. Николе у Бањи код Прибоја. 2) л. притока Сане (Врбаска Бан.); извире под В. Мријежницом. 3) (Castor), вел. глодар познат по својим грађевинама на текућим водама и скупоценом крзну; у изумирању услед прекомерног лова: у ограниченом броју одржао се у Ср. Евр. (C. fiber) и С. Амер. (C. canadensis); дабровика (castoreum), мастан, миришљав екстрат из 2 жлезде које се налазе под репом дабра, употребљава се против грчева. Дабарска епархија, основао је св. Сава још 1219. на најзападнијој граници рашке државе, у ман. Бањи у Дабру, с намером да сузбија делатност богомила; у 16. в. д. се еп. звали и бос, а тада је, око 1575., седиште еп. пренесено у ман. Рмањ; у 17. в. постало Сарајево, као јако прав. средиште, привремено, а после и стално седиште митрополије, која се зове дабро-босанска. Д. Поље, карсно периодично плављено поље (30 км²) и. од Стоца, делом у Зетској делом у Приморској Бан.; у 10. в. помиње се као жупа Дабар.

[Illustration: ]

ДАБИША, бос. краљ (1391.-1395.); наследио, као синовац, краља Твртка, против кога се у младости бунио; био слаб владар и изгубио све вел. Тврткове тековине; ђаковачким уговором, склопљеним 1393. с мађ. краљем Сигмундом, поново признао врховну власт круне св. Стевана и пристао да га наследи Сигмунд, ако не буде имао законитих потомака.

ДАБЛ (енгл.), игра у двоје у тенису и пинг-понгу. Д.-скул → двојац.

ДАБЛИН (Dublin; ирски Baile Atha Cliath), престоница (317 000 ст.) Ирске и пристаниште на обали Ирског М.; 2 унив. (Trinity College, 1591., и нар. ирски 1909.), звездара, зоол. и бот. врт; привр. средиште Ирске; инд. пива и вискија.

ДАБОГ, Дажбог или Дајбог, ст. сл. божанство Сунца, које даје сву благодат.

ДАВА, давија (тур.), тужба. Давуџија, тужилац.

Д' АВЕНАНТ Вилијам (D' Аvеnant,, 1606.-1668.), енгл. драматичар; за њега се говорило да је Шекспиров син.

ДАВИД 1) јевр. цар (око 1055.-1014. пре Хр.), песник псалма; убио филистејског јунака Голијата; после Саулове смрти дошао па престо и пренео престоницу у Јерусалим. 2) Герард (око 1460.-1523.), флам. сликар, радио рел. композиције за олтаре, на начин који освештали Ван Ајк, ван дер Вејден и Мемлинг; 1 од последњих вел. ум. у чистој флам. традицији. која у 16. в. почиње да се мења под ит. утицајем. 3) Едуард (• 1863.), нем. социјалист и присталица ревизионизма; побија Марксову теорију концентрације крупног поседа у пољопр., доказујући да у пољопр. постоје тенденције развитка не у правцу крупне, но у правцу ситне својине; гл. дело: Социјализам и пољопривреда. 4) Жак Луј (1748-1825), фрц. сликар, оснивач и гл. претставник класицистичког сликарства; прво славио јунаке и дела фрц. револуције и ст. рпб. Рима, затим Наполеона и, најпосле, грађ. сталежа; код њега цртеж претежнији од боје, а композиције строго симетричне; имао јак утицај на развој фрц. и белг. сликарства 19. в.; гл. дела: Убијени Мара, Наполеон на коњу, Крунисање Наполеоново и др., као и низ одличних портрета, од којих се нарочито истиче портрет г-ђе Рекамије (на сл.: аутопортрет;. 5) Фелисјен Цезар (1810.-1876.), фрц. композитор, писац и диригент; бавио се на И и његове композиције имају често као теме и. мелодије (симфонија Пустиња): компоновао: симфонију Колумбо, опере (између којих Херкулан), гудачке квинтете, песме, ораторијум Мојсије на Синају и др.

[Illustration]

ДАВИД Д' АНЖЕ Пјер Жан (1788.-1856.), фрц. вајар, радио бисте, плакете и медаље.

ДАВИДОВА ЗВЕЗДА (јевр. Маген Давид), грч. хексаграм од 2 равнострана троугла као украс на синагогама и јевр. култним предметима.

[Illustration: ]

ДАВИДОВИЋ 1) Григорије, звани Опшић, сликар 18. в.; сликао у цркви ман. Шишатовца, у Дивошу Чалми, Кузмину. 2) Димитрије (1789.-1838.), књиж.; као студент мед. издавао у Бечу Новине Сербске (1813.-1821.); због дугова напустио Беч (1821.) и прешао у Србију; био писар, а једно време и повереник кн. Милоша, који му поверио (1835.) израду сретењског устава; бавио се и књиж., али у њој није оставио већег трага (→ сл.). 3) Ђорђе (• 1901.), дипломирани економист, ур. привр. часописа Екон.-фин. живот (од 1931.) и недељног листа Занатлије; за Свезнање обрадио занатство.

File: 0302.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

3) Љубомир (• 1863.), политичар; био проф. у многим местима у унутрашњости Србије и Београду: као нар. посл. први пут ушао у Нар. скупштину 1901., одвојио се 1902. са Љуб. Стојановићем, Љ. Живковићем и Ј. Продановићем од радикала и основао самосталну странку; после свет. рата претседник демократске заједнице; био 3 пута мин. просвете (1904., 1914. и 1918.), 2 пута претседник владе (1920. и 1924.), а 1909. и претседник беогр. општине; није се слагао с политиком која код нас вођена после 1928.; његовим настојањем и заузимањем изишла удружена ванпарламентарна опозиција на изборе од 5./5. 1935.

[Illustration]

ДАВИДОВИЦА, рушевине црк., коју на Лиму код Пријепоља подигао 1284. жупан Дмитар, син Вуканов, а унук Ст. Првовенчаног; имала облик рашке базилике с 1 кубетом.

ДАВИЛА → дава.

ДАВИЛА Хинко (1858.-1925.), апотекар и књиж.; писао под псеудонимом X. Загорски; нарочито неговао роман за широку публику; гл. дело: Загорска ружа.

ДА ВИНЧИ → Леонардо да Винчи.

ДАВИТ (енгл.), направа обично од 2 железне кукасте мотке, на броду или на обали, за дизање и спуштање чамаца.

ДАВ-КВАГА → зебра.

ДАВЉЕЊЕ → угушење.

ДАВНО ПРОШЛО ВРЕМЕ казује радњу која се десила пре друге радње исказане другим претеритним временима; састављено из пређ. несвршеног времена помоћног глагола бити и радног придева глагола који се хоће (Несрећни зет царев живљаше о травици, која бејаше при плочи прирасла); данас се ретко употребљава; обично се замењује прошлим временом.

ДАВОС, предео у Швајц.; у њему позната истоимена зимска ваздушна бања (1570 м); зимски спорт.

ДАВУ Луј (Davout, 1770.-1823.), сарадник Наполеона I, војвода од Ауерштета и маршал; потукао Прусе код Ауерштета и управљао Варшавском Војводином.

ДАГ (тур.), брдо, планина.

ДАГЕР Луј (Daguerre, 1787.-1854.), сликар у Паризу, усавршио фотографију: пронашао да је јодид сребра осетљив на светлост и применио га као светлосно осетљиву супстанцу за фотографисање; пронашао да слабо видљива слика на јодном слоју соли сребра може бити развијена паром живе и фиксирана у раствору кухињске соли; побољшао мрачну комору (монокл заменио перископом). Дагеротипија, најстарији начин добивања позит. слика на сребрним, бакарним или посребреним плочама, које се покривају слојем соли јодног сребра; ове се плоче експонирају у фотогр. апарату, затим развијају паром живе, фиксирају у раствору цијанкалија, испирају и суше на пламену; приликом снимања даје само 1 позит. слику.

ДАГЕСТАН, аутономна државица СССР (58 015 км2, 0,8 мил. ст.) у обл. Касписког Ј.; земљр. у пределима око р. Терека и др. местима где земљиште може да се наводњава (поврће, вариво, винова лоза и памук); вел. део стан. се бави и сточарством (овчарством); гл. место Махач Кала (Петровск).

ДАГЊА, мушула, мушља (Mytilus), шкољка, дуга 5-8 cм, обе половине љуштуре једнаке, споља тамнољубичасте, скоро црне, а изнутра седефасто-љубичасте боје; има жлезду која лучи бисус, влакнасто предиво, помоћу којег се причвршћава за морско камење; живи самородно у нашем мору и у каналима; одлична је за јело и хранљива.

[Illustration]

ДАГО (Dagö), острво (960 км^2) у Балтичком М., припада Естонији; сточарство, земљр. и инд.

ДАГОБЕР I, краљ Аустразије и Франака (622.-638.); последњи способан владар из династије Меровинга.

ДАДАИЗАМ (дада = дечје тепање), књиж. и ум. правац који основала, 1915., у Цириху, група писаца и сликара, на чијем се челу налазио Тристан Цара; сличан ранијем футуризму и познијем надреализму, нападао сваку конвенционалност у животу и ум.; нестало га после 1921.

ДАДЛИ Роберт, гроф од Лестера (Dudley, 1532.-1588.), љубимац енгл. краљице Јелисавете, ген. намесник за Хол. (1586.-1587.).

ДАЖБИНЕ, општи израз за порезе и таксе.

ДАЖДЕВЊАК, репати водоземац; вел. број врста. Прави д. (Salamandra maculata), сјајноцрна, крупна и трома животиња, посута жутим пегама; кожа богата отровним жлездама; живи у шумама, воли влагу, рађа пуноглавце који довршавају своје развиће у води. Једна мања врста д. (S. atra) у Алпима и код нас; у Кини и Јап. живи џиновски род д. (Megalobatrachus), дуг преко 1 м (→ мрмољци).

[Illustration]

ДАИ НИХОНШИ, џиновска ист. вел. Јап. у 213 књ., започета у ери → Генроку, завршена 1715.

ДАИМ (енгл. dime), десетак, сребрни амер. новац од 10 цента.

ДАИНА, литавска лирска нар. песма.

ДАИРЕ (тур.). баскиски добош, ритмички инструмент; састоји се од малог дрвеног обруча, на чијој 1 страни пергамент, који може да се затегне или отпусти помоћу металних делова; обруч у размацима усечен; у те урезе стављају се металне неповезане плочице, које се држе помоћу 1 жице.

[Illustration]

ДАЈАЦИ, многобројна старомалајска племена у унутрашњости о. Борнеа (око 2 мил.); њихов језик припада групи индонежанских ј.; 1 део и данас номади, остали имају стална насеља; гл. занимање мотичка земљр.; некада код свих, сада само код племена у унутрашњости, »лов на главе« непријатеља.

ДАЈК Антонис ван (Dyck, 1599.-1641.), фламански сликар, 1 од гл. претставника барока; учио код Рубенса и путовао по Ит., где на њега снажно утицала Тицијанова дела; радио у Фландрији и Енгл., где постао дворски сликар Чарлса I; с Рубенсом најзначајнији фламански сликар 19. в.; композиције му, већином, рел. карактера, патетичне и помало сладуњаве; најзначајнији као портретист; извршио вел. утицај иа формирање и схватање групи енгл. портретиста 18. в. (На сл. аутопортрет.)

[Illustration]

ДАЈК (енгл ), кратер или пукотина у земљиној кори испуњен очврслом вулк. лавом; кад се разоре мекше стене око њега, д. стрчи као »градина«.

ДАЈКОН, врста пасуља (црвен и крупан) у Јап.

ДАЈМОНИОН (грч.), унутарњи божански глас, за који Сократ тврдио да му говори шта треба да чини и чега да се клони у оним случајевима у којима не може да се одлучи на основи разума.

ДАЈНКО Петар (1787.-1873), слов. граматичар и побожни писац; штампао књ. → бохоричицом на и.-штајерском дијал.; нагињао илиризму; гл. дело: Граматика слов. језика (на нем.).

ДАЈРЕН → Даљни.

ДАЈЧ Лео (• 1855.). рус. социјалдемократ, 1 од оснивача рус. социјалдемократске странке; у делу: Шеснаест година у Сибиру приказао страдања рус. револуционара у Сибиру.

ДАКА, варош (120 000 ст.) у пров. Бенгалу, у делти Ганга; развијена ткст. инд.; унив.

ДА КАПО (ит. da capo), спочетка. D. c. al fine, почети спочетка и певати све до краја.

ДАКАР, град у Сенегалу (око 40 000 ст.), седиште гувернера и гл. трг. пристаниште за целу фрц. зап. Афр.; важна флотна база.

ДАКИЈА (Dacia), обл. у ст. Евр. између Тисе, Дунава, Црног М., Дњестра и Карпата; њено становништво покорио рим. цар. Трајан; остала под рим. влашћу до цара Аурелијана.

ДАКИКИ, перс. епски песник из Туса (у Хурасану); започео перс. нац. еп, али тек што опевао епизоду о Виштаспи и Заратустри (у свему око 1 000 дистиха), убијен (око 975.). Фирдуси ове епизоде уклопио у своје дело Шахнаме.

ДАКИНОВ РАСТВОР, справља се од 20 делова хлорног креча, 14 делова кристалне соде и 1 000 делова воде; после филтровања додаје се 4 дела борне киселине; служи за испирање и дезинфекцију загнојених рана.

ДАКМА (инд.: кула ћутања), кула на којој → Парси излажу покојниково тело да га разнесу птице.

File: 0303.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

ДАКОВИЋ Марко (• 1880.), политичар, адв. у Подгорици; истакао се као вођ црног. омладине у борби против режима кн. и краља Николе; уплетен у заверу против кнеза (1909.) и осуђен на смрт у контумацији, затим помилован; играо важну улогу 1918., приликом присаједињеља Црне Горе Србији; од 1921. не учествује активно у полит. животу; данас личност са највише ауторитета у Ц. Гори.

ДАКОТА, б. територија САД, поседнута 1859. и подељена (1889.), на → С. Д. и → Ј. Д.; обилују рудама (злато, калај, нафта, угаљ). Дакоте, 7 индијанских племена око горње и ср. Мисисипе.

ДАКРИОАДЕНИТИС (грч.), запаљење сузне жлезде. Дакриоциститис, запаљење сузне кесице, обично као последица обољења носа (асцендентно) или обољења рожњаче (десцендентно); у почетку болести притиском прста на предео сузне кесице излази из доњег каналића (на рубу капка) водњикава течност, у доцнијем стадијуму гној; понекад инфекција пробија зид сузне кесице и кожу да би гној изишао напоље (фистула); лечи се конзервативно, често потребна операција.

ДАКС, нем. раса паса кратких ногу, кратке длаке, шарено-црне и црвене боје; за лов на јазавце.

ДАКСА, острвце са светиоником у Јадр. М. пред грушким пристаништем (Зетска Бан.).

ДАКСНЕР Марко Штефан (Daxner, 1823.-1891.), полит. вођ Словака, песник и приповедач.

ДАКТИЛ (грч.: прст), стопа састављена од 1 дугог и 2 кратка слога, у грч. и лат. метрици; налази се и код нас. Дактилограф, који пише на писаћој машини. Дактилоскопија, метод у криминалној експертизи којом се утврђује идентитет неког лица; заснива се на испитивању отисака на тврдим предметима које оставља кожа прстију, услед тога што се увек на површини коже налазе мале количине масти (које луче лојне жлезде); кожа на прстима, длановима и стопалама показује многобројне вијуге и бразде, за сваку особу индивидуално карактеристичне (немогућно наћи 2 лица с истим отиском прстију); њихов облик остаје исти од рођења до смрти, може се изменити само ожиљцима. Дактилологија, споразумевање прстима 1 руке код глувонемих.

ДАЛ, Дал-Елв, р. у Швед., пуна брзака и водопада; дуга око 500 км, улива се у Ботниски Зал.

ДАЛ ОНГАРО Франческо (Dall' Ongaro, 1808.-1873.), ит. писац и политичар, вођ револуције у Вен., Гарибалдијев сарадник; књиж. рад разнострук: патриот. песме, драме, полит. списи; између осталих и драма Краљевић Марко.

DAL SENGO (ит.), тј. почети певати или свирати од знака $*, а не од почетка.

ДАЛАДЈЕ Едуар (Daladier, • 1884.), фрц. политичар, био мин. и претседник владе.

ДАЛАЈЛАМА, поглавар будистичке цркве у Тибету са седиштем у Ласи: имао вел. полит. права која му ограничила кинеска влада (→ сл.).

[Illustration]

ДАЛАК (тур.), нар. израз за оток слезине, који се јавља у току маларије и као њена последица (→ код леукемије. Бантијеве болести итд.); у неким обл. бедреница.

ДАЛАМБЕР Жан Лерон (Ј. Le Rond d' Alembert, 1717.- 1783.), фрц. математичар и филозоф, поставио опште начело из којег се могу извести једначине кретања матер. система; 1 од оснивача Енциклопедије.

ДАЛАРНА (погрешно Далекарлија), план. и шумска обл. у ср. Швед.; у њој почео 1520. покрет за нар. ослобођење од Данаца; стан. Далкарлар (»долинци«), часни, марљиви, многи иду у печалбу.

ДАЛАС, град (159 000 ст.) у држави Тексасу (САД), трг за жито, стоку, памук, дрво; инд. памука и мет.; унив.

Д' АЛБЕР → Албер.

ДАЛБЕРГ Емерик (1777.-1833.), нем. политичар и државник, допринео промени облика држ. управе у Фрц. (1814.) и пратио Таљерана на бечки конгрес

ДАЛГРЕН Карл Фредрик (Dahlgren, 1791.-1844.), швед. песник и хуморист, упочетку члан романтич. групе; касније нашао свој прави израз у идилично-бурлескним описима прир. и у сатиричним сценама.

ДАЛЕКИ ИСТОК 1) обл. на крајњем И. Аз., чије се стан. (1,9 мил.) бави земљр. (око р. Амура) и риболовом по Охотском М.; од руда има злата, угља н цинка; гл. место Хабаровск. 2) и. Азија.

ДАЛЕКОВИДОСТ, хиперметропија (грч.), осовина ока краћа од нормале; зраци који долазе споља кроз сочиво секу се иза мрежњаче (сл. 1.); нејасан вид, поправља се испупченим стаклима (сл. 2.).

[Illustration]

ДАЛИЛА, по Библ. куртизана из Газе; поткупљена од Филистејаца отсекла свом љубавнику Самсону док спавао косу (у којој му била снага) и издала га непријатељима.

ДАЛИН Олов (1708.-1763.), швед. песник и писац швед. ист. до Густава Адолфа; најпознатији као популаризатор евр. идеја у Швед.

ДАЛКРОЗ → Жак Далкроз.

ДАЛМАН Фридрих (Dahlmann, 1785.-1860.), нем. државник и историчар; најбоље дело: Историја фрц. револуције.

ДАЛМАТА Ђовани → Дукновић Иван.

ДАЛМАТИ, вел. илирско племе; гл. им место било Делминијум, данас Дувно, а пристаниште Салона, данас Солин; по њима добили име Далм. и Гламоч (Дламоч); Римљани их покорили коначно тек 33. пре Хр.; брзо се пороманили. Далматски језик, и.-ром. наречје, средина измећу рум. и ит., којим говорили Романи на терит. данашње Југосл., нарочито Прим., пре доласка Сл.; изумро око 1900.; последњи остаци на о. Крку (вељотски); научно га обрадио ит. лингвист Бартоли. Д.-панонски устанак, побуна коју дигла (6.-9. г. пре Хр.) скоро сва д. и панонска племена против Римљана због сурове владе; устанак угушио Октавијанов пасторак Тиберије.

ДАЛМАТИКА, код ркат. горња одећа биск. и ђакона при литургији или вечерњи; пореклом из Далм.

ДАЛМАТИН 1) Антун († 1579.), свештеник и писац, преводио Св. писмо на сх., радио на ширењу прот. вере. 2) Јуриј (1547.-1589,), писац; васпитао се код прот,, а флз. и теол. учио на унив. у Тибингену; од 1572. деловао међу Словенцима као активан поборник прот. вере; његов превод Библ. (1584.) најбоље израђена ствар слов. прот. покрета.

ДАЛМАЦИЈА, покрајина дуж Јадр. М., од пл. Велебита до црног. прим.; ј.од пл. Динаре, која је одваја од Босне, има све ужи појас земљишта; план. карсна земља; обала највећим делом висока и стрма, али веома разуђена, с многобројним зал., затонима, пол. и о.; у њу убрајана сва о. дуж и. јадр. обале сем Крка, Цреса и Лошиња, која су адм. припадала Истри; стан. Јсл., већином кат. вере; Италијана у целој Д., заједно са Задром и о. Ластовом, има 3% од целокупног стан., или 1% без поменутих места. После дугих борби, Римљани је покорили и држали до краја 4. в.; тада о њу настала борба између И. и Зап. Царства; под Јустинијаном (535.) потпала под Виз.; у 7. в. освојили је Авари и Јж. Сл., а Виз. остало само неколико градова; у 11. в. потпала под Вен., којој је препустила Виз., збуњена борбом на др. страни; Вен. се после тога вековима борила с Мађ. и др. држ. око далм. обале, док јсл. прим. државице браниле своју независност; од 1797. потпала под Аустр. и била под њеном влашћу до 1918. (с прекидом 1805.-1813. кад је била потчињена Фрц.); од 1918. ујединила се (осим Задра и неких о.) с осталим јсл. земљама. Далматинци. сх. стан. покр. Далм.; по вери кат. (више од 4/5) и прав.; по далм. градовима било у ср. в. доста Романа, који су пословењени; досељени Србохрвати из унутрашњости, по језику штокавци и ијекавци, потиснули и Влахе и ст. сх. чакавско и икавско стан.; чакаваца има сада на о. и у уском прим. појасу у сев. Далм.; досељавање из унутрашњости почело рано, било га у току целог ср. в., али нарочито од времена кад су Турци продрли у Босну и данашњу Херц.; заједничке особине: телесно развијени, штедљиви и трезвени, окретни, предузимљиви и нац. свесни; веома вредни и особито вешти поморци; на о. и у прим. баве се риболовом, бродарством. гајењем маслина, повртарством и мање сточарством, а у унутрашњости више сточарством и земљр.; за стан. унутрашњости сев. Далм. чује се још назив морлаци (→ Власи); издвајају се као посебне групе острвљани (Бодули), Пољичани у пределу Пољицима и стан. предела Буковице, Котара, Конавала, Боке Которске. Далматинско Загорје → Загорје. Д. пас, раса паса из групе → дога. Д. православна црква, развила се можда већ делимично у 14. в., кад

File: 0304.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

су настала 3 гл. ман.: Крупа, Крка и Драговић, али гл. прилив прав. у Далм. настао тек по сле пада Босне и с надирањем Турака у 16. в . Турци померали прав. из унутрашњости у новоосвојене обл., да би у њима имали потребну радну снагу. јер домаће, углавном кат., стан. бежало испред њих; д. п. ц. потпадала под област бос. митрополије, док је почетком 18. в. нису вен. власти подвргле прав. грч. владици у Вен.; црк. у Боки Которској остала, међутим, под влашћу цетињских митрополита, како је било и раније; 18. в. испуњен борбом прав. Далматинаца против вен. владе, која спречавала њихову организацију под посебним д. владикама и хтела да их поунијати, под утицајем кат. епископата; свог посебног еп. добили прав. у Далм. тек под Фрц. 1810. (Бенедикт Краљевић, б. сарајевски владика), са седиштем у Шибенику; по наговору аустр. власти он се спремио да своје вернике преведе у унију и био чак повео унијатске свешт. из Галиције, али то спречила нар. побуна 1812.; после 7 год., д. п. ц. дошла под власт Карловачке митрополије, али имала да издржи још доста борбе ради уније; 1841. премештено еп. седиште из борбеног Шибеника у Задар. пред очи гл. покр. власти: нови дух настао тек после револуционарне 1848,-1849. г., кад верска равноправност постала, бар теориски, неоспорно дело; 1870. осн. у Котору посебна еп. за Боку Которску, а обе еп., задарска и которска, дошле 1874. под власт буковинског митрополита у Черновицу. Д. уметност → југословенска уметност.

ДАЛТОН ПЛАН, метод у пед.; израдила га учитељица Хелен Паркурст 1920. у Далтону (САД); примењује метод задатка »одавде-довде«; не постоје разреди, већ радионице и лабораторије где ученици раде под надзором уч.; нема утврђеног распореда; заједнички се прави план за месец дана; одлике Д. п.: више саморадње, мање поучавања, слобода бирања рада и екон. рада; утицај наставника и разреда умањен, а дејство књ. повећано; сврха му саморадња, самосталност и одговорност; примењује се у целом свету, али с неједнаким успехом.

ДАЛТОНИЗАМ (по енгл. научнику Далтону), неизлечиво слепило за боје; постоји: делимично, кад се не разликују само неке боје, и потпуно, кад се не опажа ниједна боја, већ се све види у сивом; може бити урођено или добивено услед разних обољења (алкохол, дуван, табес); извесни људи не виде боје онако како их виде нармални и мешају црвено са зеленим итд.; веома важно у саобр., где се сигналише бојама: стога се од саобр. особља тражи да има сасвим исправан осећај за боје; то се контролише периодичним прегледима.

ДАЛУ Еме-Жил (Dalou, 1838.-1900.), фрц. вајар, радио нарочито попрсја: претходник Роденов.

ДАЛЧЕВ Атанас († 1904.), буг. песник; збирке: Прозор. Песме. Париз.

ДАЉ, варошица (5 500 ст.) у срезу осијечком (Савска Бан.); фабрика алкохола и саламе.

ДАЉ Владимир И. (псеудоним Казак Лугански, 1801.-1872.), чувени рус. лексикограф, дијалектолог, књиж., стенограф; штампао приповетке, скупљао бајке, песме и слике; почасни члан Академије наука; гл. радови: вел. Речник рус. језика с тумачењем и Пословице рус. народа.

ДАЉИНАР, даљиномер, инструмент којим се мери даљина посредно тј. визирањем верт. објекта познате висине; има их разних, али код свих h дато или се прочитава на летви; 1 количина (h или s) стална, а друга променљива и чита се на д., па се помоћу ње одреди s; огромна примена у геодезији и вој. На cл.: S = даљина, Н = висина летве, h = размак конаца, s = даљина конаца;

S/H = s/h; S ={H s}/h

[Illustration]

ДАЉНИ, Дајрен, Та-лијен-ван, град на Жутом М., у јап. делу пол. Квантунга; значајно пристаниште и завршна тачка јуж.-манџурске жел. (225 000 ст. махом Кинеза); извоз жита и варива; инд. памука.

ДАМА (фрц.) 1) отмена и образована жена. 2) у картама: краљица. Даме. игра на шаховској табли са 64 или 100 поља, коју играју 2 лица са 12 или 20 белих и 12 или 20 црних кружића (пиона), распоређених само по црним пољима; постоји више начина играња обично се пиони могу померати само напред, противникови пиони се носе прескакањем (које је обавезно), а игру добива онај који противнику однесе све пионе или му онемогући кретаље; пион који стигне на др. крај табле назива се дама, може се померати у овим правцима и прелазити више поља одједанпут.

ДАМАН 1) град (68 000 ст.) на з. обали пол. Индије; припада Порт.; некада веома важно пристаниште; данас скоро без значаја. 2) Дамара, племе у Ј. Афр., Црнци, који говоре хотентотски.

ДАМАР-СМОЛА, биљна смола, добива се у тропским крајевима (Суматра, Борнео) засецањем дрвећа из породице Burseraceae; еластична и не пуца; употребљава се за израду лакова и као додатак нитроцелулозни.

ДАМАСК, град (250 000 ст., махом мусл.) у фрц. Сирији, познат са прераде кожа, метала и израде свилених тканина (дамаск); до њега воде путеви из Алена, Багдада, Меке и пристаништа Бејрута и Хаифе; преко 70 џамија (најчувенија »вел. џ.« из 8. в., из доба Омејада); потпадао под Асирце, Римљане, Арапе (престоница халифа), Селџуке, Турке. Фрц.

ДАМАСКИН Јован, догматичар прав. црк. из 8. в.; вел. говорник, назван »Златоструј«; као музичар реформисао црк. муз. и свео све мелодије на 8 гласова (октоих) по ст. грч. скалама; противник иконоборства; написао: Тачно изложење прав. вере.

ДАМАСКИНИ, у буг. књиж. 17. и 18. в. преводи зборника грч. проповедника Дамаскина Студита.

ДАМАСТ → прокруст.

ДАМАСЦЕНУС → Дев Феликс.

ДАМИЈЕТА, град (35 000 ст.) у делти р. Нила (Ег.), везан жел. пругом за Каиро и Александрију; некад важно инд. место.

ДАМЈАН → Козма.

ДАМЈАНИЋ Јован (1804.-1849.), генерал; мрзео Србе, одликовао се у мађ. буни на страни Мађара, због чега добио ген. чип; после мађ. пораза код Вилагоша, обешен у Араду с 12 мађ. ген.

ДАМЈАНОВИЋ 1) Александар (• 1900.), електротхн., машински и радиотнх. инж., доцент Беогр. Унив.; гл. радови из области телекомуникације; за Свезнање обрадио телеграфију, телефонију и радиотхн. 2) Јован (1850.-1901.), адм. пуковник; организовао вој.-адм. шк. и био њен 1. управник.

DOMNATIO (лат.), осуда; у класично доба рим. права свечани акт судије по којем 1 грађанин дужан да плати какву накнаду др. оштећеном грађ. због каквог недопуштеног акта, неисплаћеног зајма или неизвршеног уговорног обећања. D. memoriae, проклетство неког цара по закључку скупштине; после тога његово име на споменицима брисано, а новац с његовим ликом претапан.

ДАМНУМ (лат.), губитак, одбитак; израз у употреби уместо речи дисажија, кад се хоће да каже: мањак, губитак. D. emergens, стварно претрпљена штета; ко другом штету нанесе (ма и из лаког нехата) има да плати. D. infectum, право суседа да тражи рушење зграде склоне паду, која би могла падом нанети штету њему или пролазницима.

ДАМОКЛЕ, пријатељ Дионисија Ст., сиракуског тиранина, који хвалио Дионисијеву срећу; да му покаже како је та срећа несигурна, Дионисије му приредио богату гозбу, а обесио над њим о коњску длаку мач; отуда Дамоклов мач.

ДАМОН И ПИТИЈА, 2 пријатеља и филозофа из 4. в. пре Хр.; живели у Сиракузи за владе Дионисија Млађег; осуђен на смрт, П. замолио тиранина да га пусти да посвршава неке послове, а Д. се понудио да умре место њега, ако се он не врати на време; кад П. у последњем тренутку стигао, Дионисије их пустио обојицу, али их узалуд молио да приме и њега за пријатеља.

ДАМПИЈЕР Огист (Dampierre, 1756.-1793.), фрц. ген. из доба револуције; истакао се у бици код Жемапа* и заменио Димурјеа, после његова бекства из Фрц.

ДАМПИНГ (енгл.), продаја производа у туђе земље по ниским ценама, па и испод коштања, у циљу освајања тржишта; Јап. и Рус. га вршили намерно, а земље лоше валуте вршиле га понекад ненамерно продајући јевтино у иностр. производе због јевтине производње; против њих се угрожене државе боре заштитним царинама и др. мерама.

ДАН 1) 5. син Јаковљев, праотац 1 од 12 јевр. племена, из којег био Самсон. 2) јединица рачунања у грађ. компутацији; може бити: мат. (24 часа) или календарски (нпр. 10./1. 1930. г., који почиње 9./1. у поноћ и траје до почетка 11./1.); у праву се полази од календарских рачунања, с тим да се као 1. д. узима 1. наредни; може бити радни или празнички; који су дани нерадни прописује Зак. о празницима и Уредба о празничким д.; ако је у току трајања рока и ако нарочито није узет уговором, празнички дан се рачуна као и радни (fasti); ако се рок свршава празничким д. аутоматски се преноси на наредни радни. Д. орања, мера → ланац. Д. против туберкулозе, сваке год. у одре-*

File: 0305.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

ђене д. Лига против тбк. врши антитбк. пропаганду.

Д. штедње, одређени д. у години за општу ш., у циљу васпитања народа за ш.; у Југосл. 31./10.

ДАНА, пустиња (130 000 км²) на Ј. Арабиског Пол., између Омана, Јемена, Хадрамаута и Неџда.

ДАНАЈ, по грч. предању прво краљ Ег., а затим краљ Арга, отац Данајида; удао своје кћери за 50 синова свог брата Египта, који га прогнао из отаџбине. Данаја, кћи аргског краља Акризија, који је држао затворену, јер му пророштво прорекло да ће погинути од њеног сина; Д. се допала Зевсу и он сишао до ње у облику златне кише, а она после тога родила сина → Персеја. Данајиде, 50 Данајевих кћери којима је отац наредио да поубијају мужеве још 1. брачне ноћи; очеву наредбу послушале све изузев Хипермнестре, чији је муж после убио Д. и Д. кћери; богови их осудили да у доњем свету вечито пуне суд без дна. Данајци, име за Грке код Омира, по Данају.

ДАНАК, трибут, свота новца коју 1 покрајина периодично плаћа држави у знак потчињености или на основу спец. уговора; Србија плаћала Тур., док није постала независном; Ег. добивао (1840.-1870.) све ширу аутономију под условом да плаћа све већи д. Тур. Д. у крви, најтежи д. који давали у Тур. сви хришћ. сем Јермена; састојао се у том што Турци бирали м. децу од 10.-16. год., одводили их и потурчили. Обично узимали свако 10, дете, а избор вршили у размацима од 5-9 год., обилазећи разне покрајине редом; од те деце образовала се јаничарска вој., а од изузетно боље спахиска, које чиниле најбољи део тур. трупа.

ДАНАКИЛ, Афар, хамитско племе у прим. Црвеног М., по којем Италијани и целу обл. зову Данкалиа; племена која ту живе номадски сточари (камиле, овце), који се баве пљачком или караванском трг.

ДАНАС, часопис, излазио у Београду 1934. под уредништвом М. Крлеже; заступао крајњу левичарску оријентацију у књиж. и друштву и стога морао бити обустављен.

ДАНДИ (Dundee). град (117 000 ст.) и пристаниште на Тејском Ферту (С. Море) у Шкотској (В. Брит.); ткст. инд. (лан. јута) и риболов; унив.

ДАНДИ ТЕРИЈЕ, раса паса, отворене боје, кратких ногу, клемпавих ушију, дугачке густе длаке, испод које вунаста; на челу дуг прамен; ловац мишева.

ДАНДИН (вероватно из 6. в.), индиски писац романа: Доживљаји 10 принчева, који постао узор за доцније индиске романе; Д. се сматра и писцем индиске поетике.

ДАНДОЛО, вен. породица, дала више дуждева и државника: најзнатнији: 1) Андреја († 1334.), отео Задар од Турака и потукао Ђенову у савезу с Виз. и Арагонијом. 2) Виско (1759.-1819.), цивилни управник Далм. у доба Наполеона I (1806.-1810.), израдио план за уређење њене управе и допринео њеном култ. и екон. препороду. 3) Енрико (1105.-1205.), вен. дужд; помоћу крсташа отео Задар од Мађ. (1202.).

ДАНЕВ Стојан (• 1858.), буг. државник и проф. унив. за међунар. право; био претседник Собрања, мин. фин. и иностр. дела, претседник владе (1912.-1913.). вођ буг. делегације за примирје у Чаталџи и за лондонски мир (1913.); написао: Диплом. ист. балк. држава.

ДАНЕШ Јиржи (1880.-1928.), чешки географ: бавио се поглавито геоморфологијом, а нарочито карсним појавама; написао више студија о Југосл., ЧСР, Јамајци, Аустрал. и САД,

ДАНИДИН (Dunedin), град (67 000 ст.) и пристаниште на Н. Зеланду (Ј. Острво); унив.

ДАНИЈЕЛОВ ЕЛЕМЕНТ, галвански е. (назван по конструктору); састоји се од стаклене посуде у којој се налази концентрисани раствор бакра-сулфата (плави камен) и цилиндрична електрода од бакра; у средини посуде: полупорозна цилиндрична - дијафрагма у којој је разблажени водени раствор цинк-сулфата и амалгамисана плоча или шипка од цинка; при кратком везивању даје ел. струју с електромоторном силом од 1,1 волта, при чему се цинк раствара, а бакар се из раствора бакра-сулфата таложи по бакарној електроди; бакар је позит., а цинк негат. пол елемента.

ДАНИК, долински ветар, дневни ветар који се јавља у сунчане дане из долина према план. или с мора на копно; постаје услед јачег загревања сунчане стране план. подножја и собом узноси влагу на план. врхове, где се ова хлади и претвара у облак; ако је подножје план. веома влажно и сунчево загревање јако, стварају се вел. олујни облаци, план. олује; ноћу се јавља обратни ветар (→ ноћник).

ДАНИЛ 1) игуман, 1. рус. хаџија, оставио опис Св. земље, рел. колорита (1106.-1107.). 2) Заточник, рус. писац 13. в., написао Слово, 1 од најстаријих књиж. споменика.

ДАНИЛ, Данијел, Константин → Григоровић Константин-Данил.

ДАНИЛЕВСКИ Григорије П. (1829.-1890.), рус. романописац; дела му се одликују занимљивим сижеом, лаким причањем; писао и ист. романе из 18. в. (Мировић, Кнег. Тараканова, У Индију за време Петра); преводио Шекспира, Бајрона, Мицкјевића.

[Illustration: ]

ДАНИЛО 1) (око 1670.-1735.), владика црног., родоначелник владалачке куће Петровића Његоша; патријарх Арсеније III посветио га 1700. за цетињског владику; с њим почео период извесне државничке активности у Ц. Гори, није сигурно да је наредио да се изврши тзв. истрага потурица, за коју му Петар II Његош приписује иницијативу у Горском вијенцу; на позив Петра Вел., у друштву с његовим емисарима, 1711. почео борбу против Турака и изазвао њихову освету; 1712. Црногорци имали извесног успеха против Турака, па Турци 1714. под Нуман-пашом Ћуприлићем поновили напад и попалили и похарали све до Цетиња; из овог рата развио се, уз друга питања, тежак сукоб између Вен. и Тур.; владика онда пришао Млечанима, који му, ипак, нису веровали, јер се бојали његова утицаја на прав. у Боки; осећајући то, Д. је продубљавао своје везе с Рус; дао црног. политици одређене смерове и начинио своју земљу осетним полит. чиниоцем. 2) Д. I (1826.-1860.), црног. кнез (1851.-1860.), после смрти свог стрица, владике Петра II, прекинуо владу теократије у Ц. Гори и, по нар. пристанку и одобрењу рус. цара Николе I, прогласио се за световног кнеза; то га довело у сукоб с Портом, која упутила на Ц. Гору Омер-пашу (1852.); турске зле намере спречила Аустр., која зауставила напредовање тур. војске, кивна на Тур. због примања мађ. револуционара; на париском конгресу 1856. Тур. поновила своје схватање да је Ц. Гора њена покрајина; Д., огорчен тим, предузео лично код Наполеона III кораке да се Ц. Гора призна као посебна држава, а мало после кренуо и устаничку акцију у Херцеговини, да би Турској створио дипломатске тешкоће; вођ устаника у Херц. био Лука Вукаловић, одан пријатељ кнежев; тур. војска која пошла да угуши устанак и да казни Црногорце претрпела 1./5. 1858. на Грахову тежак пораз; после те победе, на предлог Фрц., Ц. Гора добила доиста од 1 међунар. комисије омеђене границе и проширење свог подручја; тим јој стварно признато посебно подручје, али не и независност; ускоро Д. погинуо у Котору (убио га 1 Црногорац из личне освете); у унутр. политици имао јаку руку и покушавао да сломије племенску и личну самовољу. 3) Д. II († 1337.), срп. архиеп. и књиж.; играо важну улогу у немањићкој држави; посредовао с успехом у сукобу Драгутина и Милутина, одбранио Хиландар од каталонских разбојника; подигао и обновио неколико ман.; због разумевања у архт. Дечански му поверио управу над зидањем Дечана; био веома образован; написао неколико житија (краља Уроша, краљице Јелене, Драгутина и Милутина и житија срп. архиеп. од Арсенија до Саве III), драгоцен извор за срп. ист. од 1270.-1335. Д. дело наставили ученици, дописали житије Дечанског и Душана, житије самог архиеп. Д. и његових последника патријараха до 1375.; та житија повезао 1 од ученика у зборник који је у црк. и нар. традицији био познат под називом Цароставник или Староставник; издао га Ђ. Даничић (1866.) под називом: Животи краљева и архиеп. српских.

[Illustration: ]

ДАНИЛО 1) рус. краљ (1205.-1264.) у Галицији; признавао врх. власт Монгола., али добио краљ. крупу од папе Иноћентија IV. 2) московски кнез (1263.-1303.), син Александра Невског. 3) јевр. пророк у вавилонском ропству; 1 од 4 вел. пророка (из 6. в.),

File: 0306.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

био доглавник перс. цара Дарија. Апокалиптичка књ. Д постала касније.

ДАНИЛОВ Кирша (Кирил), малорус. козак, живео у доба Петра Вел. (крај 17. и почетак 18. в.); скупљач нар. рус. песама; за његово име везана 1. збирка билина и ист. песама чији је рукопис нестао; зборник К. Д. 1. пут штампан 1804.

ДАНИЛОВГРАД, варошица и среско место (1816 ст.) у долини Зете, у обл. племена Бјелопавлића (Зетска Бан.); постао 1869.

ДАН И НОЋ (Viola tricolor, фам. Violaceae), једно-или вишегод., жућкастозелена украсна биљка, с отвореножутим, беличастим, ружичастим или љубичастим цветовима, расте на ливадама, пашњацима, њивама, дунама итд., у умереној Евразији; многобројне подврсте и варијетети.

ДАНИЋ Јован д-р (1854.-1924.), лекар у Београду, члан и претседник Гл. санит. савета, управник болнице за душевне бол., сарадник на организовању сан. службе и осн. антиалкохолног покрета у Србији; писао научне и популарне мед. радове; уређивао Нар. здравље и Архив Срп. лек. друштва; бавио се мало и књиж.

[Illustration]

ДАНИЦА 1) → Венера. 2) алманах Вука Караџића; излазио 1828.-1829., и 1834. с више његових прилога: у њој В. почео и своју занимљиву и живо писану ист. 1. устанка. 3) једно време гл. књиж. лист омладинског покрета; излазила у Н. Саду (1860.-1871.). 4) Д. илирска, књиж. лист, додатак Гајевих Новина (1835.-1840.); имала огроман утицај и заслугу што су Хрвати: примили штокавски дијалект за књиж. језик и упрошћенији правопис; дуго времена једини књиж. лист Хрвата и 1. часопис у том делу нашег народа на којем сарађивали Срби и Хрвати; касније Гај безуспешно покушавао да је обнови (1853. и 1863.).

ДАНИЧИЋ Ђуро (• 1825. у Н. Саду, † 1882. у Загребу), филолог; учио најпре права у Пешти и Бечу, а после се одао флз.; у Бечу ушао у Вуков круг и заинтересовао се за студију срп. јез., прихватио Вукове идеје и још 1847. дао добру и веома значајну књижицу Рат за срп. језик п правопис; од 1859. постао проф. Лицеја у Београду, извесно време провео у Загребу као тајник Јсл. акад. и уредник њеног Речника; написао: Срп. граматику, која се развила у спис Облици срп. јез., Срп. синтаксу, Основе срп. јез., Ист. облика и др.; спремио вел. Рјечник из књиж. старина срп.; издавао веома пажљиво ст. срп. текстове: Доментијана, Теодосија, Данила и др.; узоран и његов превод Ст. завета.

[Illustration]

ДАНКЕН Исадора (Duncan, 1878.-1927.), амер. играчица реформисала балет увођењем ст. грч. хорских игара; играла према муз. комадима Бетховена, Шопена, нарочито Вагнера; написала Плес будућности.

[Illustration: ]

ДАНСКА, независна краљевина (42 931 км²) на пол. Јиланду и Данским О. (између Балтичког и Сев. М.); одржава везу измећу з. и с. Евр.; претставља продужење с. нем. низије (дилувијални моренски брежуљци и утолеглице); у утолеглице по ивици зашло море, због чега обала јако разуђена (дугачки зал. и мореузи, пол. и о.; поред Сев. М. бедеми од дуна, местимице рашчлањени (Фришка О.); иза њих тресаве; клима океанска, умерена с јесењим кишама; реке кратке; стан. (3,5 мил.) → Данци. баве се интензивном земљр. (највећи принос) и сточарством; развијена инд. (поглавито за унутр. потребе) и трг.; извози углавном сточ. производе; густа жел. мрежа и развијена трг. флота (више за обалску пловидбу); уставна монархија (сенат и парламент) у персоналној унији о → Исландом; колоније: Гренналд и Фарерска О. Настањена Јитама, Цимбрима, Англима и Готима, Д. се почетком ср. в. с успехом одупирала напорима Карла Вел. и Германа; убрзо по уједињењу (у 2. пол. 9. в.) њени владари заузели Енгл. (887.), па затим и Норв. (1022.), али се обе после смрти Канута II Вел. ослободиле њихове власти; у 12. в. улазила је у једно време у састав Нем. Царевине; моћ јој обновио Валдемар II (1202.-1241.), који освојио целу ј. и и. обалу Балтичког М. с Естонијом; после смрти Валдемара IV (1376.) његова кћи Маргарета удала се за норв. краља Хакона VII, потукла швед. краља Алберта Мекленбуршког и ујединила Д., Швед. и Норв. (Калмарска унија, 1397.); почетком н. в. из уније иступила Швед. (1523.), а у Д. је продро протестантизам; њен краљ Кристијан IV (1588.-1648.) помагао нем. прот. у 30-год. рату, али био потучен; у 2. пол. 17. в. Д. претворена у апсолутну (1660.), а пол. 19. в. у уставну монархију (1849.); у рату с Пруском и Аустр. (1864.) изгубила војводине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург, а версајским миром добила од Нем. сев. део Шлезвига, после плебисцита (1920.). Дански језик спада у северногерм. групу; са швед. сачињава и. грану скандинавских ј. Д. књижевност развијала се непрекидно од реформације; пре тога имала нар. и јуначке песме и богату рел. к. на лат. јез., по чему се нарочито одликује од осталих сканд. к.; из тога времена најзначајнији Саксо Граматикус, чије опсежно дело на лат. јез.: Ист. Данске служи као извор за познавање сканд. прошлости; у доба реформације отац д. к. Кристијан Педерсен (1480.-1554.) превео Библ. на нар. језик и дао 1. потстрек нар. к.; реформација ослободила д. к. од лат. утицаја, а после тога дошао утицај вел. д.-норв. писца Лудвига Холберга (1648.-1754.) готово на све књиж. облике, због чега се тај период у д. к. назива Холбергово доба; крајем 18. в. истакли се Клаус Фастинг и Јоханес Евалд, заступајући нем.-енгл. утицај, и Кнуд Рабек и П. А. Хејберг, који били под утицајем фрц. енциклопедиста; изузетан положај у к. тог времена заузимао Јенс Багесен, претеча романтизма у д. к., али је најзначајнији претставник романтике Адам Еленшлегер, који својим радом и следбеницима претставља 3. значајну епоху у развоју д. к.; традиција романтике је настављена до 1870. г.; у њеном духу радили Јохан Хејберг, Меир Голдпшидт и Ф. Палудан-Милер, а над њима се уздигли као горостаси писци необичне оригиналности и продуктивности: Николај Грундтвиг и Серен Кјеркегор, с којима је завршена вел. романтична епоха; 1870. настао нов и посдедњи вел. преокрет у д. к. појавом вел. књиж. критичара Г. Брандеса, који започео доба реализма; гл. претставници реалистичне епохе, поред Г. Брандеса: његов млађи брат Едвард Брандес, затим Јене Јакобсен, Карл Гјелеруп, Херман Банг, Холгер Драхман и Хенрик Понтопидан; крајем 19. в. јавила се н.-романтична и рел. струја, која је схватала симболизам као књиж. облик; њен вођ био Јоханес Јергенсен, а његови следбеници: Виго Стукенберг, Софус Михаелис и Хелге Роде; ову књиж. генерацију сменила почетком 20. в. нова плејада књиж. који потражили надахнуће за своја књиж. дела у д. народу и у својим романима и приповеткама сликали разне друштв. слојеве и нар. масе у Д.; њихов предводник био Јоханес Јенсен, ког у тој тежњи допуњавали: Јакоб Кнудсен, Јепе Окјер и М. Андерсен-Нексе; поратна генерација тражи н. путеве и развија необичну продуктивност, махом у поезији, чији најбољи претставници: Ханс Сеедорф и Том Кристенсен, који заступају експресионизам у савр. д. лирици. Д. музика припада

File: 0307.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

сканд. групи; неговала комаде с певањем, хумористичног или идиличног карактера, и винске песме, романтичног и сентименталног типа, које се још и данас певају у Д. и сев. норв. странама; оснивачи д. муз. школе: Војзе (творац д. романсе), Кулау (композитор мелодија у нар. духу) и Хартман, по рођењу Немци; стога у д. м. превладао нем. муз. утицај; публиковање безбројних сканд. нар. песама у Копенхагену утицало на ивентивну снагу композитора у погледу компоновања песама: за то су нарочито значајни Хартман, Гаде и Хајс; нове тежње у д. м. јавиле се у делима Карла Нилзена, композитора симфонија, гудачких квартета, опера, клавирских композиција; поред њега се истичу: симфоничар Луј Глас. муз. драмски композитор Аугуст Ена и млађи Адолф Рис Магнус, Пул Ширбек, Рудолф Лангаард.

ДАНТЕ Алигијери (1265.-1321.), највећи ит. песник из Фиренце; детињство провео у родном месту, затим учио језике, права и сколастику; као младић узео видног учешћа у полит. борбама свог родног града; припадао најпре странци гвелфа, а доцније пришао гибелинима; год. 1302. осуђен од стране гвелфа на доживотно прогонство и отад живео у Верони, Падови, Пизи; после помиловања (1316.) није хтео да се врати у Фиренцу, већ остао и умро у Равени; гл. дело → Божанствена комедија. вел. рел. флз. еп у 20 певања; алегориски приказан тежак пут човека од бола и патње (Пакао) до ослобођења и среће (Чистилиште, Рај); на неколико места у њој се помиње наш народ и краљ Милутин (на слици: Карон од М. Рачког); остала дела: Нови живот (Vita nuova), песничка аутобиографија његове младости, у којој говори о својој чистој великој љубави према Беатричи Гозба (Convivio), флз. спис о моралним, научним и полит. доктринама; О монархији (на лат.) и О народном говору (на лат.).

[Illustration]

ДАНТОН Жорж (1759.-1794), фрц. адвокат и револуционар; у монархиско доба револуције био мин. правде, а у рпб. доба члан Одбора нар. спаса; показао се као највећи и најспособнији државник од свих фрц. револуционара; мада и сам тражио да се оснује револуц. суд, гледао на терор само као на прелазно средство и тражио да се он ублажи; Робеспјер га стога оптужио и утицао да се осуди на смрт и гијотинира.

[Illustration]

DANUBIUS (Danuvius, лат.) → Дунав.

ДАНУНЦИО → Анунцио.

ДАНЦИ, ариски (герм.) народ (3,5 мил), на пол. Јиланду, у Шлезвигу и на суседним о. (→ Данска): само 4О% сељаци, и то веома напредни: 1 од најпросвећенијих народа на свету; гл. занимања: усавршена земљр. и сточарство; развијено модерно задругарство; по вери огромном већином прот

ДАНЦИГ (пољ. Гдањск), слободан град (1 893 км², 408 000 ст., већином Немаца) на делти и ушћу Висле у Данцишки .Зал. (Балтичко М.); од з. дела Нем. одвојен Пољ. коридором, а са И. Пруском има заједничку границу; некад гл. место сл. Поморана, 1309 освојили га тевтонци; од 1454. слободан град, али га Пруси заузели 1783.; понова претворен у слободан град по одредбама версајског уговора о миру (на челу управе делегат Друштва народа); уређење регулисано уставом, а односи с Пољ. нарочитом конвенцијом: спољне односе преузела Пољ.; земљр. се бави 1/5 стан., инд. (бродоградилиште, прерада метала, дрвета, ћилибара, израда уља, ликера; 1/3 стан., трг. (поглавито спољном) 1/3 стан.; у самом граду (236 000 ст.) црк. св. Марије (14.-15. в.).

ДАЊ, средњев. срп. град, повремена престоница срп. владара, данас у рушевинама, над р. Дримом, на путу од Скадра за Призрен; сачуване 2 црк.; у црк. св. Богородице, подигнутој, изгледа, у 13. в., још увек се служи; има основу базилике, засведена је, прозори јој готски

ДАЊЧИЦА, слов. ортографија; углавном → бохоричица са знацима за њ, ш. ж и шч.

ДА ПОНТЕ 1) → Басано. 2) Лоренцо (1749.-1838.), ит. сатиричар и песник оперских либрета; издао Мемоаре, који претстављају занимљиву слику времена, мада нису поуздани.

ДАПСАНГ, највиши врх аз. план. Каракорума (8 619 м); пронашао га 1865. Годвин Остен, по коме се зове и Монт Г. О.

ДАР, поклон, уговор који производи дејство између живих где 1 страна даје какву имовинску корист другој без накнаде, из доброчиних побуда; да би уговор о д. био пуноважан, мора бити састављен писмено или да је ствар већ предата; поклон је неопозив (сем случаја да поклонодавац накнадио осиромаши или се поклонопримац покаже крајње неблагодаран према поклонодавцу), али се може побијати ако је учињен па штету законог наследног дела деце, законог дела удовичког ужитка, или поклонодавчевих тадањих поверилаца. Д. веренички, поклон између вереника; остаје на снази само ако дође до брака; ако се веридба раскине. д. се враћају; ако је било брачног испита, невина страна задржава д. и поред поништаја испита; могу се опозвати и носле закључења брака, ако се брак разводи кривицом обдареног. Д. између супруга био у рим. праву забрањен, јер се њим обично штетили повериоци; у данашњем праву допуштен, али га оштећени повериоци могу побијати; муж не враћа жени јутарње д., ако се брак разводи женином кривицом; накит, драго камење и драгоценост мужевљеве, које жена употребљава, узимају се у сумњи као дар мужевљев. Д. јутарњи. поклон који муж чини жени 1. дана и који со сматра као и мираз; жена га губи у случају да остави мужа или да се од њега растави својом кривицом (§ 770. Срп. грађ. з.); слично бива с поклоном заручника заручници, ако се брак осујети без кривице дародаваоца (§ 778.). Д. у брачном уговору, оно што при склапању брака и уређењу брачних односа вереница обећа да ће од свог имања предати у својину своме будућем супругу, ако се брак склопи; тај д. могу чинити и др. лица; ништаван ако до брака не дође, опозив ако се брак разведе кривицом обдареног. Д. за случај смрти, испорука или легат који се извршује тек на случај смрти поклонодавца. Уобичајен пригодан д., поклон који се чини као морална обавеза, нпр. д. за младенце, о Божићу и сл.; такав д., ако је у примерној величини, губи после предаје карактер поклона и не може се ни опозивати ни побијати.

ДАР ЕС САЛАМ, гл. место (25 000 ст.) и пристаниште енгл. мандатне обл. Тангањике (Афр.) на обали Индиског Ок.; жел. пругом везана са јез. Тангањиком.

ДАРА, тара (ар.-ит.), тежина завоја, омота, паковања. Стварна д. или нето т., ако се завој (џак. сандук итд.) сваког колета мери посебно. Уобичајена, узо или узанс д., рачуна се по обичају, а не по стварној тежини завоја. Просечна д., кад се измери завој само неколиких од више скоро подједнаких колета, па се просечна тежина узме као тежина или мера сваког завоја тих колета. Процент д., изражава се у % бруто тежине. Сопра д., сопра т., супер т., рачуна се поред уобичајене т. (зове се и екстра или под т.); она се одбија од нето тежине.

[Illustration: ]

ДАРВИН 1) Чарлс (Darwin, 1809.-1882.), енгл. природњак, отац модерне биол., сен трансформизма и творац селекционе теорије; дао важне студије о покретима код биљака; као младић учествовао у научној експедицији брода Бигл (1831.- 1836.) и описао је у књ.: Пут природњака око света; на томе путу прикупио богата знања из зоол., бот. и геол.; гл. дела: Постанак врста путем селекције, Промене код животиња и биљака услед припитомљивања, Порекло човека. 2) Џорџ (1845.-1912.), син претходног, енгл. астроном и математичар; познат својим радовима из небеске мех. н астр.; углавном

File: 0308.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

проучавао теорију плиме и осеке, облике небеских тела и Земље, промене облика Земље за време геол ист. и постанак Месеца. Дарвинизам → селекциона теорија.

ДАРВИН ПОРТ → Порт Дарвин.

ДАРГИНИ, ст.-кавкаски народ у си. Кавказији, око 180 000; сточари; сунитски мусл.; сродни им Кубачини (око 2 000).

ДАРГОМИЖСКИ Александар С. (1813.-1889.), рус. оперски композитор; унео у рус. муз. елементе хумора и сатиру; прво под утицајем Мајербера, Халевиа и Глинке; под утицајем идеја Групе петорице радио Камени гост од Пушкина, у којем разрадио своју замисао да музика мора служити тексту, а не обратно; компоновао: Есмералду, Русалку, Малоруске козачке игре, Финску фантазију и Бабу Јагу, Словенску тарантелу (за клавир у 4 руке) и песме.

ДАРДА, варошица (3 000 ст.) и среско место у Барањи (Дунавска Бан.); 4 водне и 1 сточна задруга.

ДАРДАН, син Зевса и Атласове кћери Електре, осн. Троје и праотац Тројанаца и Римљана.

ДАРДАНЕЛСКИ МОРЕУЗ, између пол. Галипоља и М. Аз; спаја Егејско и Мраморно М.; широк 5-6 (најужи део 1 900 м), а дугачак 65 км; има вел. стратегиски значај; у ст. в. познат под именом Хелеспонт. Д. уговор закључен између евр. вел. сила и Тур. (1841.), њим забрањен пролаз ратним бродовима кроз Д. и → Босфор.

ДАРДАНИ, Дарданци, вел. и ратоборно илирско племе; живели у обл. између Велеса на Ј и Књажевца на С (на З захватали и Косово); у 1. в. пре Хр. покорили их Римљани: били веома прљави, живели у земуницама, а бавили се сточарством (био чувени дард. сир) и руд. Дарданија, рим. обл. отприлике од Велеса до Књажевца; део пров. Мезије.

ДАРДЕ, игра са 32 карте за 2 играча; сваки играч добива по 9 карата, 10. обично адут; остале карте остају у талону и ваде се 1 по 1 у току игре; игра се до 101 поен, при чему се, поред вредности карата. броје секвенције, 4 исте карте и бела.

ДАРЕЈКОС, ст. перс. златник (тежи 8,4 г); добио име по Дарију.

ДАРЕМ Џон Џорџ (Durham, 1792.-1840.), енгл. пер и државник; много допринео 1. реформи енгл. изборног зак. (1832.).

Д' АРЕЦО Гвидо → Арецо.

ДАРИЈЕ 1) Д. I, перс. цар (521.-485. пре Хр.), син Хистаспов, збацио узурпатора Гаумату и осн. династију Ахеменида; освојио Тракију и Македонију, ратовао против Скита у ј. Рус; потучен од Грка код → Маратона; поделио државу на 20 сатрапија, подигао путеве, уредио пошту, ковао 1. перс. новац. 2) Д. II Охус, перс. цар (424.-406. пре Хр.), помагао Спарти у борби против Атине. 3) Д. III Кодоман, перс. цар (336..-ЗЗ0. пре Хр.), потучен од Александра Вел. код Иса и Арболе; издао га и убио бактриски сатрап Бес; са њим изумрла династија Ахеменида.

ДАРИО Рубен (1807.-1016.), шп.-амер, песник; под утицајем фрц. парнасоваца и символиста обновио шп. поезију; покретач и вођ младих генерација; у прози објавио есеје и аутобиографију (Савремена Шп., Мишљења).

ДАРЛИНГ, д. притока р. Мери у Н. Ј. Велсу, највећа р. у Аустрал. (1 630 км), пловна само за време влажног год. доба.

ДАРЛИНГТОН, град (66 000 ст.) у си. Енгл.; тешка инд. гвожђа.

ДАРМШТАТ, град (90 000 ст.) у Хесену (Нем.); инд. метала, дувана, кожа, ткст., хем.; висока тхн. шк., муз. акад., музеји, библт. и архив.

ДАРНЛЕ Хенри (Darnley, 1541.-1567.), рођак и супруг шкотске краљице Марије Стјуарт; убијен од супарника Ботвела, што довело до побуне Шкота и Маријиног бекства у Енгл.

ДАРОСАВА, село на путу Аранђеловац-Лазаревац, иа прузи Младеновац-Ваљево (Дринска Бан.); извори минер. алкалне воде са знатном количином угљен-диоксида (у продаји под именом Карађорђева минер. вода).

ДАРПНА, код Мијака вел. бела марама, у угловима украшена круговима од црвеног веза, а унаоколо пришивене дугачке ресе.

ДАРСОНВАЛИЗАЦИЈА, лечење струјом високе учестаности (→ електротерапија и → дијатермија), које у мед. увео Д' Арсонвал, а на осн. проналаска Н. Тесле; код д. се употребљава струја високе учестаности, али мале јачине и веома високог напона (50 000-100 000 волти); за опште и локално лечење; за општу употребу служи вел. → соленоид, у којем може болесник стајати или седети изложен аутоиндукцији; субјективно болесник не осећа ништа, а објективно се на њему примећује утицај на вазомоторном систему (смањење крвног притиска и ублажење несанице); код локалне примене употребљавају се → електроде од стакла (кондензаторске е.), разног облика за разну локалну примену (за предео срца и др.); њом се постиже ублажење болова код табеса, известан успех код разних парестезија ублажење свраба на чмару и код напрсле чмарне слузнице.

ДАРУВАР, варошица и среско место (3 460 ст.) у Слав. (Савска Бан.); инд. (5 фабрика и 5 млинова); бања е лековитим блатом, лечи реуматизам. неуралгију и ж. болести.

ДАРФУР, покрајина у Англоег. Судану (369 000 км², 110 000 стан.); висока, већином степска обл.; стан. Фури и Црнци; извози стоку и гуму; гл. место Ел Фашер (15 000 ст.).

ДАРЏИЛИНГ, варош (20 000 ст.) у Брит. Индији (између Непала и Бутана) према Тибету, на надм. в. од 2 185 м, услед чега има пријатно поднебље; на важном караванском путу Индија-Тибет.

ДАС 1) Петар (1647.-1707.), норв. свешт. и песник из доба хуманизма, отац нове норв. поезије; описао живот и прир. сев. Норв. у поеми: Норландска труба; писао пригодне и рел. песме које већином остале у рукопису и живеле у предању народа сев. Норв. 2) Хита Рањан (1870.-1925.), индиски политичар и вођ инд. националиста; осн. странку свараја.

ДАСАРЕТИ, илирско племе; живели у план. крајевима сев. од Охридског Јез.

ДАСКАЛОВ Рајко (1886.-1923.), буг. политичар; вођ буг. земљр. покрета; у свет. рату затворен; ујесен 1918. побегао из затвора и дигао буну у Радомиру, али потучен од нем. вој. и принуђен на бекство; у влади Александра Стамболиског мин. и буг. посланик у Прагу, где убијен после 9.-јунског преврата (1023.).

ДАТИВ (лат.), 3. падеж, нарочити облик деклинације, после глагола, придева и именица, а означује коме или чему се нешто намењује, упућује, даје, приближује; или коме нешто припада или користи; стоји и после предлога: к (ка), према, близу, насупрот, напротив, унаточ. Именички наставци: -у, -и (сел-у, ствар-и); заменичко-придевни: -ом(е), -ем (том(е), мојем, добром(е), врућем). Етички д., 3. пад. једн. личних заменица 1. и 2. лица, кад та лица немају никакве синтактичке везе с реченицом, већ се употребљавају само за ознаку јачег интересовања тих лица за оно што се казује у реченици (нпр.: Њу ми пита громовник Илија).

ДАТИС, перс. војсковођ из 5. в. пре Хр., побеђен заједно с Артаферном на Маратону (490. пре Хр.).

ДАТУЛА (грч.) → урма. Д. морска → прстац.

ДАТУМ, датирање (лат.), одредба времена у неком тренутку, на неком месту (год. месец, дан, сат, минут, секунд); у праву: стављање д. на правну исправу; чини потпун доказ о дану истављања исправе: трећа лица могу побијати, ако би се тиме оштетили интереси трећих; као сигуран д. узима се онај дан кад је исправа први пут власти показана, или дан смрти њеног издаваоца. Датумска граница, услед Земљине ротације, дан је на сваких 15° геогр. дужине за по 1 сат краћи ако путник иде на И, а дужи ако иде на З; после пређених 360° та разлика износи цео дан; стога је на путовањима око Земље уобичајено да се при прелазу преко 180. подневка и. или з. од Гринича датум повећава за 1 дан ако се путује на И, а смањује за 1 дан ако се путује на З. Д. (а дато) меница, мен. са роком плаћања на 1 одређен дан → а (а дато).

ДАЋА, ритуална гозба по сахрани мртваца и приликом гл. помена (код прав. Јж. Сл. на 7 и 40 дана, на † и 1 год. после смрти); верује се да на њој учествује и сам покојник; за њу знали и ст. Сл., Јелини и многи др. народи; о Задушницама се приређују опште д. нпр. у Ј. Србији, на гробљу или код црк.

ДАУ (индиско-ар.), ар. једрилица с предњим вел. и задњим малим једром у прим. и. Афр.

ДАУГАВА → Двина. Даугавпилс* → Двинск.

ДАУДЕН Едуард (Dowden, 1843.-1913.), енгл. књиж. критичар, познат са својих изврсних дела о Шекспиру и Шелиу. Шекспир, његов ум и уметност, О Шекспиру.

ДАУН! (енгл.: down), доле! лези! Д. овца, енгл. раса оваца за месо; веома крупне, кратке вуне, мрке боје; има их неколико врста; служиле за укрштање у др. земљама.

ДАУН Леополд (1705.-1766.), аустр. војсковођ, потукао Фридриха II код Келна и Хохкирха.

ДАУНИНГ-СТРИТ (енгл. Downing Street), улица у Лондону у којој се налази палата владе; у диплом. говору: енгл. мст. иностр. послова.

ДАУТЕНДЕЈ Макс (Dauthendey, 1867.-1918.), нем. писац грубе еротике и дубоке мисаоности; писао песме, новеле и драме; дела: Ултравиолет, Реликвије (збирке песама): Игре једне царице (драма).

File: 0309.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

ДАУТИЦА, план. (2 179 м) ј. од Скопља (Вардарска Бан.); глацијални трагови.

ДАФИНА (Elaeagnus, фам. Elaeagnасеае), мало украсно, сребрнасто-сјајно дрво, елиптична листа, вел., мирисава звонаста жута цвета, пореклом с И и из С. Амер.; плодови садрже мрку боју и уља; једу се.

ДАФНА, нимфа коју волео Аполон; гоњена од њега затражила помоћ од мајке Земље, а ова је претворила у ловор.

ДАФНИЈА (фам. Daphnidae), претставник групе сићушних рачића кладоцера; живи углавном у слатким водама; тело бочно спљоштено и заштићено хитинском љуштуром; плива помоћу снажних пипака на глави; размножава се партеногенетички, у огромном броју нарочито у стајаћим водама (→ планктон); значајан као храна за рибе.

[Illustration: ]

ДАХАНИ (13. в.), најстарији тур. профани песник.

ДАФНИС, сицилиски пастир који, по причи, пронашао буколичко песништво. Д. и Хлоја, ст.-грч. идилички роман од Лонга.

ДАХИЈЕ, јаничарске старешине, изишле на зао глас нарочито у 18. в., када Тур., после пораза под Бечом почела да опада у свим правцима; у Србији против њих се бориле саме тур. грађ. власти у 2. пол. тог в., а нарочито од Кочине крајине; према властима били недисциплиновани, а према раји насилници; после свиштовског мира протерани из Србије, али се купили у Видину око султанова одметника Пазваноглуа и отуд често упадали у Србију; кад султан, притешњен Наполеоновим упадом у Ег., пристао да се они врате, настао њихов режим освете и пљачке; њихови вођи: Аганлија, Мула Јусуф, Кучук-Алија и Мехмед Фочић убили 1801. самог везира Хаџи-Мустафу пашу и својим насиљима изазвали 1802. и 1803. покрет за устанак, који избио у неслућеним размерима 1804. после сече срп. кнезова.

ДАХОМЕ, једна од некадашњих држава суданских Црнаца, сада фрц. колонија настањена црначким племенима Хаусе; у прим. живе племена Д. или Фонг; баве се земљр. (гајење уљане палме) и зан.

ДАХШТАЈН, пл. група у Салцбуршким Алпима; највиши врх 2993 м.

DACIA → Дакија.

ДАЧАНИ, вел. део ст. ариског народа Трачана; живели на л. страни Дунава, у Седмоградекој и Влашкој; старије им нар. име Гети; имали своју државу; од њихових краљева истакли се Буриобиста и Декебал; дуго се борили с Римљанима, који их покорили тек под Трајаном (101.-102. и 105.-107. по Хр.) и од њихове земље направили пров. Дакију, коју напустили 271.; на Трајанову стубу претстављени многи Д., њихова насеља, ношња и др.; временом их сасвим нестало.

ДАЧИЋ Живојин (1874.-1920.), просв. радник, проф. и адм. просв. чиновник; истакао се као писац за народ и ур. популарних Нар. новина (1907.-1910.); заслужан као пропагатор идеја Нар. одбране.

ДАШЧИНСКИ Игњат (• 1866.), вођ пољ. соц.-демократије и одличан говорник; за време свет. рата сарађивао с Пилсудским на стварању независне пољ. државе; после рата, у новој пољ. држави био 1. претседник владе (1918.-1919.) и претседник пољ. парламента (сејма).

ДВА МАЧА, теорија у зап. црк. да је бог установио 2 власти, 2 м.: световни и духовни; 1. предан владарима (али га папа освећује и припасује владарима), 2. папи, којим се бранила папска власт.

ДВАДЕСЕТДЕВЕТИ МАЈ 1903. г. Владавина краља Александра Обреновића од 1./3. 1893. била испуњена честим држ. ударима, разним скандалима и др. неприликама; то изазивало вел. незадовољство према краљу, који је мржњу народа и војске према себи повећао својом женидбом с удовицом сумњиве прошлости, Драгом Машин; женидба краљева нарочито озлоједила официре; већ у авг. 1901. неколико нижих официра склопило заверу у циљу да убију краља и краљицу; круг завереника се стално проширивао; поред многих официра, завереници са својом намером упознали и политичара Ђорђа Генчића који се преко страних претставника обавештавао како би стране силе примиле краљеву смрт; завереници били обавештени да ни А.-У., ни Рус. не би постављале кандидацију за срп. краља ни једног од својих принчева и да би кандидација Петра Карађорђевића могла бити примљена; за заверу онда придобијен и беогр. трговац Никола Хаџи-Тома, који послан у Швајц. да се нађе са кн. Петром и упозна га са завером; Карађорђевић се није слагао да се краљ убиством смакне с престола; али кад није успео покушај 1 дела завереника да се краљ Александар нагна на абдикацију и протера из земље, опет победила теза о убиству, коју заступају капетани: Драг. Димитријевић, Рад. Аранђеловић и Анта Антић; пошто нису успели да их убију на прослави 50-годишњице Беогр. певачког друштва, одлучили да то учине ноћу између 28. и 29./5. 1903.; завереници из унутрашњости стигли у Београд 27./5.; око 2 сата после пола ноћи гард. пор. Петар Живковић отворио завереницима дворску капију; после дужег тражења по двору, краљ и краљица пронађени и убијени; поред краља и краљице погинули: краљев ордонанс кпт. Јован Миљковић, краљев ађутант пук. Михаило Наумовић, ген. Лаза Петровић, претседник владе ген. Цинцар-Марковић, мин. војни ген. Милован Павловић и оба краљичина брата, Никодије и Никола Луњевице; мин. унутр. дела тешко рањен; од завереника тешко рањен кпт. Драгутин Димитријевић Апис; после убиства краља и краљице образована привремена влада под претседништвом Јована Авакумовића, која заједно са вој. која се налазила постројена пред двором извикала за н. краља кн. Петра Карађорђевића

ДВАДЕСЕТДЕВЕТИ ОКТОБАР 1918., значајан у ист. Југасл. стога што је тога дана хрв. сабор, на предлог Светозара Прибићевића и др., објавио да су прекинуте све везе Хрв., Слав. и Далм. са краљ. Мађ. и Аустр., да се те земље са Ријеком проглашују за независне и да ступају у заједничку нар. државу С. X. С; на предлог д-ра А. Павелића сабор тог дана пренео своју власт на 3 недеље раније образовано Нар. веће; нешто касније изабрана делегација Нар. већа (23. и 24./11.), којој стављено у дужност да иде у Београд и изведе нар. уједињење; то је изведено 1./12. 1918., после споразума са срп. владом и с пристанком престолонаследника-регента Александра.

ДВАНАЕСТ ТАБЛИЦА, закон д. т., осн. закон грађ. права у Риму, донет између 303. и 305. г. рим. рачунања; гл. особине: увођење једнакости у прив. праву између патриција и плебејаца, обезбеђење боље зак. заштите и ограничење свемоћи судија.

ДВАНАЕСТЕРАЦ, стих од 12 слогова; цезура после 6. слога (нпр. Јефимија, ћерка господара Драме . . .).

ДВАНАЕСТИНЕ (бунетске), приврем. држ. буџет чије се трајање одлучује за 1 или више месеци (дванаестина буџет. год.); по чл. 103. Устава од 1931. Нар. претставништво може одобрити д. за 1 или више месеци; ако је Нар. скупштина распуштена, управна власт продужује буџет најдуже за 4 мес. (4 д.), а ако се ни дотле не донесе н. буџет, до краја буџ. год.

ДВАНАЕСТОПАЛАЧНО ЦРЕВО → дуоденум.

ДВЕ ТАЧКЕ (:), интерпункциски знак који се ставља испред оног што се набраја (речи или реченица) или што боље објашњава пре тога казано, или испред наведене туђе мисли (нпр. балк држ. су: Југосл., Рум., Буг., Тур., Грч. и Арб.; његов отац био редак човек: поштен, несебичан, вредан; непознати му рече: »Пођи за мном!«).

ДВИЗАК, ован стар од 9-10 мес, па док се не почне употребљавати за приплод (обично 1½ год.); у 1. год. ован не сме оплодити сувише вел. број оваца да не би ослабио. Двиска, овца стара од 9-10 мес, па док се први пут не ојагњи (обично од 2 год., а код раностасних раса и од 1 г.).

ДВИНА (рус. Севернаја Д.), р. на С евр. Рус.; улива се у Бело М.; дуга 1780 км; каналима везана за Волгу

ДВИНСК (Даугавпилс), град (41 000 ст.) на р. Двини, гл. место рпб. Летоније, трг. за. дрво и житарице; млинарство и инд. дувана.

ДВОБОЈ, обичај да се спор између 2 појединца или између група које претстављају 2 изабрана појединца решава њиховом међусобном борбом; заснива се на веровању да ће победити онај на чијој је страни правда; код образованих народа у Евр. њим се пере увређена част; бори се по одређеним правилима разним оружјем; савр. законодавства забрањују га готово свуда, потпуно или делимично. Д. (мегдан) био веома распрострањен код динарских Срба и Арбанаса.

ДВОБРОДНА ЦРКВА, грађевина од 2 брода једнаке висине; код нас се најчешће среће у Слов. (нпр. св. Примож над Камником), а има је у Далм. (црк. св. Петра у Задру).

ДВОВЛАСНИЦИ, власници земље чији посед пресечен држ. границом или који имају домицил на 1, а посед на 2. страни границе у одређеној пограничној зони; суседне државе предвиђају у трг. уговорима олакшице за д. (право да могу прелазити са стоком и алатима на др. страну границе, да могу преносити жетву или бербу), али те олакшице дају на одређен рок (5 год. или више), јер све државе теже да ликвидирају двовласничке односе;, треба разликовати двовл. промет од → пограничног промета.

File: 0310.png---\jevrem\Rasic\---------------------------------------

ДВОГЛАВИ ОРАО, упочетку само украсна фигура која ради симетрије добила и 2. главу; најстарији пример оваке примене на хетитском споменику у Богаскеју; често употребљаван у виз. тканинама; из Виз. прешао у Месопотамију (1170.) на новац, на који га утискивали и Алексиј III, Емануел III и трапезунтски владари; у Србији се јавио веома рано на краљ. или дворским огртачима; о томе сведоче многе наше фреске још из раног 13. в.; у Србију донесен по свој прилици из виз. династије Комнина крајем 12. в., обично се налази у малим круговима; огртачи с тим круговима пали у очи и нар. певачима, који их називали коластим аздијама; од средине 14. в. се употребљавао и на новцу и на држ. печатима; обновљена срп. краљевина у 19. в. унела га у свој држ. грб.

ДВОГЛАСНИК, дифтонг (грч.), спој 2 самогласника који се изговарају једним дахом као 1 слог (нпр. у фрц. ui: lui, ieu: lieu; у нем. eu: (deutsch, еi: Eis); у нашем језику их нема, а било их у прасловенском.

ДВОГУБА НАПЛАТА ДУГА, настаје према крив. законику кад ко тражи обезбеђење или наплату дуга за који зна да му је или цео или делимично плаћен; кажњава се затвором и новчано.

ДВОДОМЕ БИЉКЕ имају цветове с прашницима (м.) на 1, а цветове с тучковима (ж.) на 2. стаблу (нпр. конопља); ознака за м. цветове ♂*, за ж. *♀ (→ диеција).

ДВОДОМНИ СИСТЕМ, кад се законодавно тело дели на 2 дома: горњи (сенат), чији се чланови делом постављају, а делом бирају од ограниченог бирачког тела, и доњи (скупштина), биран обично општим правом гласа; у теорији, либерална шк. (потиче од Монтескјеа) брани д. с., тврдећи да га начело поделе власти намеће и да је за монарха боље да буде д. с., а радикална шк. (потиче од Ж. Ж. Русоа) га напада, јер налази да отежава реформе и да је противан нар. суверености која мора бити једна; у пракси д. с. усвојен у већини држава; у Србији га усвојио једино устав од 1901., а у Југосл. га применио устав од 1931.

ДВОЖЕНСТВО → бигамија.