Свезнање Г3

СВЕЗНАЊЕ

Гирус—Голубац

ГИРУС, скуп теренских података о опажању и рачунању свих праваца опажаних са 1 станице по г. методу. Гирусни метод, служи за опажање праваца на терену; при том се не мере поједини углови, као код простог и репетиционог метода, већ се са 1 станице опажају редом сви правци теодолитом, у оба положаја дурбина, и увек се при том читају оба нонијуса, а из та 4 податка образује се средина; 1 правац узима се за нулти; он је почетни и завршни дакле и контролни.

[Illustration]

File: 0264.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

GIS, 5. ступањ основне муз. лествице испред којег стоји хроматски знак #, који повишава тон за полустепен (ге = г.).

ГИСА, у ст. в. град на о. Пагу; пропао од земљотреса 361.

ГИСЕН (Giessen), варош (37 000 ст.) у Нем., на р. Лану; инд. дувана, цемента, метала; унив.

ГИСИНГОВЦИ, породица нем. порекла; дошла у Мађ. у 12. в. и стекла у 13. в. поседе у Слав.; из ње најпознатији: Хенрик II, мађ. палатин и слав. бан; учествовао у побуни противу краља Ладислава IV Куманца (1274.), у којој и погинуо; његови синови: Иван, Никола и Хенрик III († око 1310.) такође заузимали важније положаје у Мађ. и Хрв. и сви били слав. банови; истакли се као одлучни противници Карла I Роберта; синови Хенрика III (Иван и Петар) наставили борбу с Карлом, али изгубили своје поседе у Слав. и били потиснути у Мађ.

ГИТАНО → Хитано.

ГИТАРА (шп.), инструмент са жицама (е, а, d¹, g¹, h¹, е²), којим се обично прати певање или мелодија на мандолини (→ сл.).

[Illustration]

ГИТАРОВИНДА, индиска песма о жаркој љубави бога Кршне (== Говинде) према 1 пастирци, њихову раздвајању и поновном измирењу; спевао је → Џајадева; упоређивана са Саломоновом Песмом над песмама, па и тумачена делимично и мистички.

ГИТРИ 1) Лисјен (Guitry, 1860.-1924.), чувен фрц. глумац, одличан у псих. карактерним улогама реалистичког смера. 2) Саша (• 1885.), син претходног, глумац и директор поз., писац многих модерних друштвених комедија у којима игра гл. улоге.

ГИХОН, варош (58 000 ст.), пристаниште и морско купалиште на с. обали Шп.; инд. дувана.

ГИХТ (нем.), подагра (грч.), последица поремећаја промета пуринских материја с таложењем мокраћне киселине у зглобовима и унутарњим органима; акутни гихтични напад почиње ноћу изненада жестоким боловима у палцу ноге, колену итд., с црвеним отоком и лако повећаном тмпт.; напад се често понавља; хронични г. јавља се у виду гихтичних чворића на прстима, лакту, колену, очним капцима, ушној шкољци итд.; последица: укоченост и деформација зглобова; на унутарњим органима гихтичне појаве: катар душница (бронхија), желуца, црева; на бубрезима, води, поремећају бубрежног рада; г. често прати артериосклерозу и шећ. болест.

ГИЏА → чокот.

ГЈЕЛЕРУП Карл (1857.-1919.), дански књиж.; писао романе и драме; у почетку реалист под утицајем Георга Брандеса; касније заступао идеалистички правац; гл. дела: Ученик Германа (роман) и Брунхилда (трагедија).

ГЛАВА (лат. caput) највиши део тела код човека, предњи код животиња; спојен вратом за труп; дели се на: лице и лубању; лице оцртава физиономију човека и садржи важне чулне органе и уста; лубања покривена косом, затвара и штити мозак. 2) одељак у књизи. Г. породице, зак. израз за мужа. По главама, израз у праву са значењем да се деоба извесних добара врши на све учеснике тако да сваки од њих добива подједнак део. Главарина, порез на личност, једнак за све; изобичајена као гл. порез; у ст. и ср. в. плаћала је неслободна лица и странци; као допунски порез задржала се дуже (у Србији до последње пореске реформе, у Фрц. до 1916.) због схватања да треба да је дају и они који никакав порез не плаћају, пошто је порез општа дужност.

ГЛАВАШ Станоје, хајдук и јунак; 1. устанка, родом из Глибовца код Смедеревске Паланке; истакао се као хајдук по Срему и Србији пре 1804., а од Карађорђева устанка био му 1 од гл. помагача; Турци га убили 13./2. 1815. као познатог борца за слободу.

[Illustration]

ГЛАВАШ ГРАД, у Далм., код извора р. Цетине, сада у рушевинама.

ГЛАВИНИЋ Фрањо Истранин (1586.-1650.), учен фрањевац и књиж.; дуго и с успехом деловао у свом трсатском ман.; написао више књиж. и учених дела на нар., ит, и лат. језику; важна: Историја Трсата и Почеци покрајине Босне хрватске; занимљива му Свитлост душе вирне.

ГЛАВИНУША → окатац.

ГЛАВИЋ (glans penis), коноидни завршетак → пениса; на његовом врху налази се спољни отвор мокраћног канала.

ГЛАВИЦА 1) заобљен план. врх. 2) (capitulum), врста гроздасте цвасти: осовина веома скраћена и проширена, а цветови седећи (код сунцокрета, маслачка). Главичасте биљке → главочике.

ГЛАВНА КЊИГА 1) у књв. књига у којој се сваком саставном делу имовине, као и за чисту имовину, и за сваку врсту њених промена, отвара нарочит рачун и заводе промене саставних делова имовине и све промене чисте имовине (добици и губици: → двојно књиговодство). 2) земљишна књ. за катастарску оп.; води је срески суд.

ГЛАВНА КОНТРОЛА, у Краљ. Југосл., врховни рачунски суд за преглед држ., бан. и оп. рачуна и надзор над извршењем њихова буџета; као особено рачунско надлештво и рачунски суд отклања противзакону употребу или оштећење материјалних држ., бан. и оп. средстава, а прегледом рачуна утврђује њихову исправност, злоупотребе и неисправности, одговорност за њих и накнаду штете; њеном надзору подлежу и рачуни установа и корпорација са држ. помоћи; трајан превентиван преглед рачуна врши Г. к. преко својих месних к., које се образују при мст. и њиховим дирекцијама, надлештвима, установама, предузећима, држ. и бан. заводима и при оп., где Г. к. нађе за потребно.

ГЛАВНА ОБЛИГАЦИЈА, г. тражбина, тражбина уз коју стоји споредна обавеза (нпр. тражбина капитала је г. т. интереса).

ГЛАВНА ПАРНИЦА, грађ. спор од чијег исхода зависи решење др. спорова; ако је г. п. у току, онда се и споредне имају расправити код истог суда и њихово решење зависи од решења г. п.

ГЛАВНА (ГЕНЕРАЛНА) ПРОБА, последња или 2-3 последње пробе поз. комада с пуном опремом (декора, костима, реквизита и осветљења) као на претстави.

ГЛАВНА СКУПШТИНА, збор акционара, највиша власт у акц. друштву; држи се у размацима времена, одређеним друштв. статутима, најмање једном год.; прегледа друштв. биланс, одобрава предложену деобу год. добити, даје разрешницу управном и надз. одбору, бира н. управу и надз. одбор, решава о изменама правила итд.; поред редовних могу се сазвати под одређеним условима и ванредне с.

ГЛАВНИ ЗЕМАЉСКИ САВЕЗ ЗАНАТЛИСКИХ УДРУЖЕЊА КРАЉ. ЈУГОСЛ., осн. на зан. конгресу 1922. у Ћуприји; реорганизован 1933.; циљ му да, као слободна организација, штити и брани интересе занатства; има у чланству 218 организација.

ГЛАВНИНА, део вој. јединице која у кретању, становању и одмору иде или стоји позади обезбеђујућих делова; износи ⅔-¾ целокупне снаге; не трпи узнемиравања од стране непријатеља, јер га штите обезбеђујући делови, који примају борбу и стварају му потребно време да се за њу спреми.

ГЛАВНИ ПРЕТРЕС, најглавнији стадијум крив. поступка; на њему се обнавља цела радња истражног судије; почиње читањем оптужнице, после чега добива реч тужилац, затим оптужени и његова одбрана; пошто се заврши доказни поступак суд доноси пресуду; г. п. је јаван, али јавност може бити некључена у изузетним случајевима које зак. изрично набраја.

ГЛАВНИ ПРОСВЕТНИ САВЕТ, саветодавни орган у Мст. просвете; развио се из раније шк. комисије, осн. 1849.; установљен 1./3. 1880.; у његову надлежност спада: 1) давање мишљења о свим питањима наставног плана и програма и о свим уџбеницима за осн. и ср. шк., 2) питање о тежим кривицама уч. и о њиховом враћању у службу, 3) одређивање еквиваленције страних осн. и ср. шк. и нострификација испита зрелости. 4) давање мишљења о свим књ. и часописима који улазе у шк. или се желе ширити помоћу њих, 5) о свима питањима шк. и нар. просвете која му упути мин.; Г. п. с. има шири и ужи круг својих чланова; први има 34, а др. 17 чланова; први се састаје ретко, а др. обично сваког месеца на 6-10 седница; у њему заступљени: представници Унив. и Више пед. шк., ср. и осн. школа, а чланови му и сва 3 начелника Мст. просвете са помоћником мин.

ГЛАВНИ РАДНИЧКИ САВЕЗ (ГРС), централа предратног синдикалног покрета у Србији, осн. 1903. у Београду; био организован и изграђен потпуно по типу нем. синдиката и стојао у најтешњој полит. и организационој вези са Срп. социјалдемократском странком; постојао до 23./4. 1919., кад је с оснива-*

File: 0265.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

њем Централног радн. синдикалног већа Југосл.

(ЦРСВЈ) ликвидиран; после Обзнане обновљен; 1926. ушао у састав Уједињеног радн. синд. савеза (УРССЈ).

ГЛАВНИ САВЕЗ СРП. ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА → земљорадничке задруге.

ГЛАВНИ УГОВОР → уговор.

ГЛАВНИЦА 1) главно, главнина, капитал, чиста имовина, разлика између активе и пасиве; у процентном рачуну сума од које се рачуна процентни принос или сума процената; систематско књв. (→ двојно књиговодство) захтева да се у облику рачуна нарочито претстави стање чисте имовине, њен прираштај или њено опадање; обично се тај рачун обележава као рачун г. (рн капитала). Г. ортачка, збир свих ортачких удела. Г. пупилног имања, вредност унета у пупилну масу и предата на руковање стараоцу приликом отварања старатељства; њу старатељ не сме трошити; изузетно, ако прихода нема или их има у недовољној мери, старатељски судија може одобрити крњење ове г. само ради издржавања и лечења пупиле. 2) тврда, снет, болест пшенице, при којој унутрашњост зрна бива преобраћена у прашњаву масу неугодног задаха; болест може бити веома опасна и умањити принос и преко половине; проузроковач: гљивица (Tilletia tritici и T. loevis); зараза настаје у земљи при клијању; заражена млада биљчица даје класје са главничавим зрнима; заштита се изводи спољном дезинфекцијом семена помоћу спец. фунгицида у течности (потапање и шкропљење) или праху (запрашивање), а најбољи су: раствор плавог камена (1%; трајање потапања 1 сат); трг. формол (¼ л на 100 л воде; трајање потапања 30'; по потапању семе остаје на гомили 3-4 сата); карбонат бакра у праху (200 г на 100 кг семена); постоје и разни патентирани специјалитети.

ГЛАВНО МЕШАЊЕ, у грађ. парничном поступку акт лица изван парнице којим мешач за себе тражи у целини или делимично ствар или право о којем између других лица већ тече парница, па тога ради заједнички тужи обе парничне странке као лица која га узнемирују у вршењу његових права.

ГЛАВОБОЉА, цефалалгија (грч.), знак многих и најразноврснијих обољења: општих обољења организма или обољења главе; инфективних болести, тровања алкохолом, никотином, оловом, арсеном, угљен-моноксидом, уремије, гихта, шећ. болести, крвне болести, повећаног или сниженог крвног притиска, обољења крвних судова, хроничног затвора, цревних паразита, менструације, трудноће, климактеријума; обољења спољних меких делова главе, саме лубање, извесних можданих живаца, можданих опни и мозга; честа код разних душевних обољења, падавице, неурастеније, хистерије; узрок може лежати и у обољењима ока, носних шупљина, уха; лечи се према узроку.

ГЛАВОНОШЦИ (Cephalopoda), група мекушаца гола тела, понајчешће без спољне љуштуре, с пространим плаштом, јасно издвојене главе и крупних очију, снажних меснатих ручица наоружаних пијавкама које уоквирују главу и замењују стопало, са шкргама смештеним у плаштаној дупљи, снажних вилица у облику кљуна, сложена нервна система; искључиво морски становници; помоћу ручица могу се кретати по подлози, а и пливати; кроз воду се крећу брзо; вел. грабљивице, хране се рибама, раковима, шкољкама и др.; плен хватају ручицама има их у свим морима; извесне врсте могу бити, заједно са ручицама, неколико м вел.; већина њих су предмет лова (→ сипа, хоботница); у ранијим геол. временима г. били обилно заступљени. (На сл.: горе десно лигна, г. лево музговац, у средини хоботница, доле лево сипа).

[Illustration]

ГЛАВОЧ → гламоч.

ГЛАВОЧИКЕ (Compositae), биљна фамилија чији се претставници одликују главичастом цвасти; најбогатија фамилија бројем врста (преко 14 000), распрострањених по целој земљи, али највећи број у степским обл. Амер.; једно-, дво- или вишегод. зељасте биљке, ређе дрвенасте (шибље и дрвеће); поједини претставници имају у главицама само језичасте цветове (Liguliflorae), др. само цевасте (Tubuliflorae а 3. имају и 1 и 2. врсту цветова (Diversiflorae); услед тога што су цветови густо збивени немају развијене чашице; она је редуцирана на венац длака, и служи неким композитама као апарат за летење плода (перница); целу цваст заштићују споља листићи спољашње чаше; плод ахенија, већином с перницом; вел. број композита су корисне, лековите и украсне биљке.

ГЛАВУТАК, прир. стуб од растресита материјала, на чијем се врху налази стена, као нека глава; постаје на тај начин што стена онемогућава спирање растреситих честица испод ње.

ГЛАГОЛ (лат.: verbum), врста променљиве речи која означава радњу, бивање или стање. (писати, расти, боловати), а помоћни (јесам, бити и хтети) служе и за образовање слож. глаг. облика (дошао сам, поћи ћу); поред правилних има их неправилних и дефективних; по трајању радње деле се на: трајне (певати, плакати), тренутне (севнути, скочити), учестале (лупкати, зивкати), свршене или перфективне (поћи, полетети), несвршене или имперфективне (добивати, примати); по предмету радње на: прелазне или транзитивне: читати (књигу), копати (земљу); непрелазне или интранзитивне; стојати, седети, нестати, умрети; г. може бити: повратан или рефлексиван, кад је радник радње у исто време њен предмет и означава се повр. зам. себе, се (умивати се, порезати се); узајамно-повратан или реципрочан кад 2 или више субјеката врше узајамно радњу један на другом: тући се, свађати се, љубити се; сваки г. има: неодређени начин или инфинитив, безличан облик код којег није одређено лице које врши радњу: носити, продавати, учити; основу а) инфинитивну, која се добива одбијањем инф. каст. -ти (виде-ти, страда-ти, жури-ти); б) презентску, добивену одбијањем лична наст. 2. л. ј. презента (моли-ш, тресе-ш); придев прошли или радни (активни) са наст. -о, -ла, -ло, који служи за прављење сложених глаг. облика (владао, читала, постало); придев трпни (пасивни) са наст. -(е)н, -(е)на, -(е)но или -т, -та, -то, за прављење облика трпног стања прелазних г. (трес-ен, кресну-т, забив-ен, пева-н, нош-ен); прилог прошли (непроменљив), који показује радњу која се десила пре радње личног глаг. облика уз који стоји (дошавши до реке, скочи у воду; прилог садашњи (непроменљив), који показује радњу која се дешава у исто време кад и радња личног глаг. облика уз који стоји (идући кући, сретнем пријатеља), → партицип; сложене облике, који се праве од радног (активног) глаг. прид. или инфинитива и помоћног г. јесам, бити и хтети: давно прошло (бејах нашао), прошло (нашао сам), будуће (наћи ћу); предбудуће или футур егзактни (будем хтео) и погодбени начин (учинио бих).

ГЛАГОЉИЦА, најстарија сл. азбука; саставио св. Ћирило према грч. брзописним словима, попунивши је можда словима из др. источњачких азбука и комбинацијама; има 40 слова; из Моравске и Паноније донели је на Б. П. ученици Ћирила и Методија; допирала и до Рус; од 10. в. потисла је ћирилица; код Хрвата се дуго борила с латиницом и сачувала у далм. и хрв. Прим. све до половине 19. в.; јавља се у 2 облика: обла, старија, панонско-македонска, и угласта, млађа, хрв.; 1. глагољска књ.: Мисал, штамп. у Вен. 1483. Глагољаши, нар. свешт. у Хрв., сачували ст.-сл. богослужење још од Ћирила и Методија, писано глагољицом.

ГЛАД, потреба за јелом, наступа кад почну да се троше хранљиве резерве у ткивима (превентивна г.) или кад се те хранљиве резерве исцрпу и сама ткива почну да се једу (права г.). Превентивна г. локализована је у желуцу и засићује се обедом. Права г., општа сензација везана за изгладнелост ткива и потребом за њиховом репарацијом. Гладовање, делимично или потпуно лишење хране, повлачи за собом потрошњу хранљивих резерви у организму, прво угљених хидрата (гликогена), затим масти и беланчевина; опадање телесне тежине (мршављење); човек може да издржи потпуно г. 4-6 недеља, коњ 3-4 недеље; при том младунци умиру брже од одраслих (новорођенче издржи највише 3-5 дана); код исте животињске врсте постоје индивидуалне разлике: ухрањени и већи отпорнији су од мршавих, одн. од малих; принуђени на рад мање су отпорни од оних који не раде итд.; за време г., поред изразитог мршављења, запажа се: заустављање секреција, количина мокраће знатно смањена и јако кисела, уста суха, мишићна и срчана пареза, најзад коматозно стање с падом тмпт. (26°-30°), и смрт; метод лечења разних болести г. нема

File: 0266.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

никаквог научног основа; спровођена без лекарског надзора чак опасна по живот.

ГЛАДА, примит. колиба за становање пастира лети на катуну; гради се од камена у сухозидицу, а покрива грубо тесаним даскама или лубом; распрострањена по Зети и црног. Брдима; сличних колиба има и код Арбанаса (бун или бан); код Куча било г. и од пустова.

ГЛАДИЈАТОРИ (лат.), мачеваоци, професионалне атлете код ст. Римљана, изводили борбе с копљима и мачевима, које се завршавале смрћу једног г.; често се борили и против животиња, а касније и против хришћ., у арени; њихове борбе укинуте тек после победе хришћ.

[Illustration]

ГЛАДИЋ Иван, барокни сликар из 17. в.; његових портрета има Нар. галерија у Љубљани.

ГЛАДИШ, гладишевина, зечји трн (Ononis spinosa, фам. Papilionaceae), онизак бодљикав жбунић ливада и неограђених места, трочлана листа, лептираста ружичаста цвета; корен садржи 2 гликозида, калцијум-цитрат, шећер, смолу, 1 етерско и 1 масно уље; употребљава се у облику чаја као средство које тера на мокрење; у мед. се данас ретко прописује. Гладишев лептир (Lycaena, фам. Papilionidae), плаве боје крила, одоздо и по телу пепељаст; најрадије слеће на стене или песак.

ГЛАДКОВ Федор (• 1883.), популарни совјетски писац, реалист; слика совјетско стварање и препород човека у раду; гл. дело: Цемент.

ГЛАЗБА → музика. Глазбени завод у Загребу, осн. 1827.; од његове муз. шк. постала државна Муз. акад., а он сам концентрисао свој рад на муз. извођења Г. матица, муз. установа у Љубљани, значајна за нац. и муз. развој Слов.; највећа делатност хора Г. м., који још пре свет. рата постигао значајне резултате и учинио много за јсл. муз. културу; правила турнеје по иностранству; има и своју муз. шк., а издаје и муз. дела.

ГЛАЗГО (Glasgow), највећи инд. и трг. град у Шкотској, 2. по величини у В. Брит. (1,1 мил. ст.), на р. Клајди; камени угаљ и гвоздена руда у околини омогућили развој металург. инд. (челик, машине, бродови); ткст. и хем. инд.; катедрала (1200.-1316.), унив. (1450.), в. мед., теол., тхн., пољопр. шк.; до Г. долазе морске лађе.

ГЛАЗЕНАП Сергеј Павловић (• 1848.), астроном, проф. Лењинградског унив.; познат са својих испитивања двојних звезда; гл. дело: Комете.

ГЛАЗЕР Карол д-р (1845.-1913.), књиж. историчар; бавио се много индоевр. филологијом и преводима Калидасових драма; гл. дело, Зготовила словенскога словства, рад више биогр.-филолошки него књиж. и естетски, али веома користан.

ГЛАЗУНОВ Александар К. (• 1865.), рус. пијанист, директор петроградског конзерваторијума; компоновао: симфоније, свите, симф. поеме, увертире и др. за оркестар, квартете, клавирске сонате и комаде, балете, концерт за виолину, песме, кантате и др.; написао по сећању увертиру за оперу Кнез-Игор од Бородина, коју завршио с Римским-Корсаковим.

ГЛАЗУРА (нем.-лат.), спољашња превлака на керамичкој роби; финија роба се превлачи слојем лакше топљиве кашасте масе, која по свом саставу приближно одговара материјалу од којег је израђена роба, па се пече на тмпт. топљења г.; хлађењем г. прелази у стакласту масу, која образује непопустљив слој; обична грнчарска роба превлачи се г. која садржи глеђ (олово-оксид).

ГЛАЈВИЦ (Gleiwitz), варош (106 000 ст.) у Шлезији (Нем.), близу пољ. границе; инд. гвожђа и стакла; у околини угаљ.

ГЛАЈХЕН-РУСВУРМ, Карл Александер (Gleichen-Russwurm, • 1865.), нем. писац, под утицајем класичне културе; писао студије о Шилеру и Светску ист. у анегдотама; гл. дела: Освета, Творци и сила (романи) Трагедија лепоте, Непријатељ са свих страна (драме).

ГЛАЈХЕНБЕРГ, (Gleichenberg), бања (800 ст.), у Штајерској (Аустр.).

ГЛАМА, кукља, чукасти, осамљени врхови с 1 стрмијом страном; поглавито од кречњачких стена; чести у ји. Србији.

ГЛАМОЧ 1) варошица и среско место (1. 900 ст.) на з. ободу Гламочког Поља (Врбаска Бан.); развила се у привр. средиште своје околине крајем 1. половине 19. в. 2) главоч, гламац (Gobiidae), морске рибе малог пораста, крупне главе; живе претежно на дну мора; неке врсте излазе повремено на обалу; друге граде гнездо за икру; већи број врста у свима морима; месо укусно. Гламочарка, мала трострука мрежа стајаћица за лов. г. Гламочко Поље, вел. карсно поље, готово подневачког правца (133,5 км²) си. од Ливањског Поља (Врбаска Бан.); понорнице Рибник, Јаруга и Врба плаве ј. и и. део у кишовитој сезони и претварају их у период. јез.; гл. место Гламоч.

ГЛАНС (лат.), предњи део пениса (→ главић) и клиториса.

ГЛАРУС, кантон (685 км²) у Швајц., у подножју Гларуских Алпа; стан. (34 000) се највећим делом баве сточарством, мање земљр. и инд. (тканине); гл. место Г., тржиште за стоку и ткст. инд.

ГЛАС 1) треперење доњих гласних жица изазвано ваздухом истиснутим из плућа; да би он постао потребно је: да су г. жице затегнуте и да се издахнути ваздух налази под притиском већим него при обичном издаху; код г. разликујемо: јачину, која зависи од ширине треперења г. жица, одн. од јачине издаха; висину, која зависи од затегнутости и од дужине г. жица као и од јачине притиска издахнутог ваздуха; ширину (при певању 2-2½ октаве, при говору ½ октаве), која према муз. скали одговара сопрану, мецосопрану, контралту, тенору, баритону и басу (код сваког од њих ниски тонови потичу из плућа, а високи из грла); боју, која зависи од броја и висине хармоника (нпр. грлени г. поред основног тона има 6-8 хармоника које га, појачане у устима и носу, из основа мењају); г. се деле на: женске: сопран и алт, и мушке: тенор и бас; сем тога постоје: мецосопран, који има развијеније доње тонове, и баритон, који има развијеније високе тонове у басу. 2) најпростији, осн. део говора, од којег су састављене речи; у нашем књиж. језику их има 30, а у дијалектима и више; деле се на → самогласнике и → сугласнике. 3) поједини делови из којих је састављено 1 муз. дело. Г. српске краљ. академије → Срп. краљ. академија. Г. Црногорца, званични црног. лист; излазио једном недељно на Цетињу 1873.-1915.; пратио цео живот у Црној Гори; доносио понешто и књиж. прилога. Гласне жице, гласнице → гркљан. Гласовни закон, правило примењено на исте језичке појаве 1 епохе ради њиховог објашњења (нпр. изједначавање по звучности, јотовање и др.). Г. промена, промена артикулације, највише звучности и умекшаности 1 гласа под утицајем другог; настаје при творби речи и облика: роб -- ропски; кост -- кошћу.

ГЛАСАЊЕ, акт којим бирач одређује своје претставнике у изборним телима; г. је појединачно ако бирач бира 1 претставника (тада је држ. територија подељена на онолико изборних срезова колико има представника); ако бирач даје свој глас одједном за више претставника, онда постоји г. по листама; у том случају држ. територија је подељена на мањи број већих изборних јединица, изборних округа, а странке истичу читаве листе кандидата; у прилог оваког г. наводи се да је мање изборне корупције и слабији притисак на бираче кад их има много; затим шири је програм, а није уског локалног карактера као код појединачног г.; овим путем се једино може остварити → сразмерно претставништво; против г. по листама се може рећи да је теже бирачу да врши самосталан избор, јер не познаје све кандидате; ту се дешава да носилац листе, који је позната личност, омогући улазак у парламент лицима за која иначе не би нико гласао; г. је јавно када гласач јавно казује име кандидата за ког гласа (тако у нашем изборном закону), а тајно кад гласач даје свој глас куглицом или у затвореном омоту; тајно г. омогућује већу слободу избора, јер умањује притисак кандидата на бираче, који често од њега зависе.

ГЛАСЕ (фрц.), танка, фина уштављена јагњећа и

јарећа кожа, за израду рукавица и др.

ГЛАСЕР Јанко (• 1893.), песник, проф. слов. и герм. филологије; занимљив оглед о Жупанчићу.

ГЛАСИЈА (фрц.), земљом насути део на отвореном земљишту испред тврђаве; служила да отклони мртве углове испред тврђаве; стога њеном венцу (спољном нагибу г.) даван такав нагиб да буде у продужењу линије која је од ватрене линије ишла висином венца грудобрана или нешто ниже (око ½ м) од ове.

ГЛАСИНАЦ, карсно поље на СИ од Сарајева (Дринска Бан.); много преист. градина и старина из латенског, рим. доба и ср. в.; напредан сточарски крај; гл. место Соколац.

ГЛАСНИК 1) весник, 2) часопис; повремено гласило неког друштва или установе. Г. друштва срп. словесности, 1. научни орган у Србији, почео излазити 1847. инцијативом Ј. Стер. Поповића; од 18. в. добио назив Г. Срп. ученог друштва; од њега изишло 75

File: 0267.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

свезака 1. реда, са расправама; и 15 књ. 2. реда о грађом; престао 1892. Г. Етнографског музеја у Београду, научни часопис; излази од 1926.; досад изишло 10 књ. са вел. бројем чланака и прилога етн. садржине; поред њега Етногр. музеј издаје Посебна издања (од 1930.) и Упутства (од 1935.). Г. Земаљског музеја за Б. и Б., научни часопис; излази од 1889.; досад изишло 47 књ. с обилном грађом из ист., етн., архл. и прир. наука. Г. Матице далматинске → Матица далматинска. Г. Скопског научног друштва, излази у Скопљу од 1925.; доноси чланке, белешке и оцене из обл. хуманистичких и прир. наука, уколико се односе на Ј. Србију; објављено досад 15 опсежних књ., с добрим прилозима. Г. Хемиског друштва Краљ. Југославије, излази у Београду; научни часопис за чисту и примењену хем.; једновр. стручни часопис Унив. у Београду.

ГЛАСНИЦИ, звучни сугласници који у извесним случајевима могу бити самогласни: в, ј, л, љ, м, н, њ, р; могу стојати и испред безвучних сугласника и после њих; при подели на слогове не преносе се у идући слог, ако после њих долази неки сугласник: мај-ка, кар-та, шкољ-ка.

ГЛАСПЕЛ Сузана (• 1882.), с.-амер. драматичарка и глумица; осн. у Провинстауну покрет Литл-Театра, писала комаде за Провинстаун Плејерс, у којима и сама играла и била редитељ.

ГЛАСХИТЕ (Glashütte), варош (3100 ст.) у Саксонској (Нем.), инд. часовника.

ГЛАУБЕРИТ (по хемичару Р. Глауберу), сулфат натријума и калцијума (Na₂SO₄. СаSO₄), моноклиничан минерал, безбојан, бео или разнолико обојен; мале тврдине (2,5-3) и горко-слана укуса; налази се у соним лежиштима у Халштату, Штрасфурту и др.; код нас нађен у соним наслагама у Д. Тузли. Глауберова со, натријум-сулфат, кристалан, безбојан, лако растворљив у води, горко-слана укуса; у мед. се употребљава ради чишћења црева; има га и у неким минер. водама.

ГЛАУК 1) рибар, претворен у морског бога. 2) отац Белерофонтов, ког прождрли његови коњи што је презрео Венеру.

ГЛАУКОМ (грч.), зелена мрежа у оку; зенице раширене, из њих се одбија зеленкаст рефлекс; настаје услед појачаног притиска у оку; доводи до слепила; јавља се махом код старијих људи, а и код деце; субјективни знаци: увече око пламена свеће шарени колутови »дугине боје«, бол главе и ока, опадање вида, сужење видног поља; лечење: операција; али ако болест доведе до слепила, операција не може вратити вид, нити га поправити.

ГЛАЦИЈАЛАЦ (лат.), који је у вези са ледом, ледником. Г. акумулација, одирање, сношење и таложење материјала од стране ледника; облици: морене, друмлини, есар, сандр. Г. доба, геол. доба које се одликује вел. распрострањењем ледника (→ ледено доба). Г. ерозија, коју врше ледници и тим стварају посебан г. рељеф. Г. рељеф, сви облици у рељефу земљине површине постали г. ерозијом (цирк, валов, г. прегача, г. рамена, комчићи) и г. акумулацијом (морене, друмлини, есар, сандр). Глацијација, све појаве у вези са трајним снегом (снежаницима) и ледом (ледницима) на Земљиној површини. Глациологија, грана геоморфологије; проучава све појаве и ерозивни рад код ледника.

ГЛЕДАЛИШЧЕ (слов.), позориште; позоришни живот у Слов. отпочео крајем 16. в., кад се приказивале језуитске претставе у Рушама (код Марибора), на лат. и слов. језику; 1. јавну претставу давали питомци љубљанске језуитске колегије (1670.); Андреј Шустер Драбошњак, песник-сељак, написао Пасионску игру, која се изводила крајем 18. и почетком 19. в. Народно г., у Љубљани, отпочело рад крајем 17. в. када се јавиле и претставе световног репертоара (изводили нем. глумци у љубљанском магистрату, зем. двору и замку грофова Ауерсперга); стално поз. подигли крањски зем. сталежи; у њему се играло на нем. и ит. језику, а на слов. прво певане арије и куплети које с ит. превео барон Цојз; отац Дамасцен написао 1. слов. либрето Белин, који компоновао уч. Јакоб Зупан; 1. слов. претстава (комедија Жупанова Мицика од Антона Линхарта) била у Дежелном г. (1789.); год. 1848. основано Слов. друштво и приказано 12 дилет. претстава, а 1850. осн. Гледалишно друштво за стално слов. поз., чије чланове омела аустр. влада; стога дилет. претставе давала (1861.-1867.) Љубљанска нар. читаоница, из чије средине потекло и оснивање Драматичког друштва (1867.), које успело да удари темељ сталном слов. поз. 1869.; прво време поз. имало право да даје само 1 претставу месечно, а касније 3-4; субвенција Г. износила најпре 2 400 форинти, а од 1878. снижена на 1 000, због чега те сезоне није било претстава; пожар 1887. уништио поз. зграду; нову поз. зграду сазидао Крањски зем. одбор и отворио је 1892.; од 1915. и за време целог свет. рата Г. било затворено; после рата опет основано Драм. друштво, које отворило слов. г. у Љубљани; данас се у ст. Дежелном г. даје опера, а у некадашњем нем. поз. (саграђеном 1912.-1913.) драма; крајем 1919. Г. у Љубљани постало држ. Народно г. у Марибору, сен. уствари 1899., откад дилетанти давали претставе у Нар. дому; 1909. осн. Ј. Кејжар Драматично друштво, у којем играли дилетанти и гости из љубљанског г.; за време свет. рата у М. није било слов. претстава; 1919. обновљено Драм. друштво приредило 1. претставу у Нар. дому, а одмах затим осн. г. у б. нем. градском поз.; данас Мариборско г. даје, уз помоћ државе и градске оп., драму, оперу и оперету.

ГЛЕДИЋСКЕ ПЛАНИНЕ, у ј. делу Шумадије, и. и си. од Краљева; највиши врх Самар (922 м).

ГЛЕДИЧИЈА (Gleditschia triacanthos, фам. Papilionaceae), дрво пераста листа, вел. разграната трња и крупних махуна, пореклом из С. Амер.; гаји се као украсно дрво и за прављење живих ограда.

ГЛЕДСТОН Вилијам Еверт (Gladstone, 1809.-1898.), енгл. политичар, мин. и претседник владе (1892.-1894.); сјајан говорник и вођ демократ. странке; узалуд се борио за ирски хом-рул; у 2 маха допунио изборни закон и дао скоро опште право гласа прво људима, па затим и женама; у источној кризи (1875.-1878.) помагао покрет Јж. Сл. за ослобођење и највише допринео да се по Енгл. рашири мишљење да треба ослободити балк. хришћ., а Турке протерати из Евр.

[Illustration]

ГЛЕЂ 1) олово-оксид (PbO); употребљава се као додатак за израду тзв. оловне глазуре код обичне порозне грнчарске робе и као сировина за израду → минијума; чврста глазура на грнчарској роби назива се истим именом. 2) спољашња тврда облога крунице → зуба.

ГЛЕЂЕВИЋ Антун (1659.-1728.), дубровачки драмски писац; имао оштар језик и перо; добре су му сатиричне и љубавне песме, али се највише истакао као драматичар; његове драме имају поред општих и наше мотиве; гл. дела: Белизарио, Олимпија освећена, Дамира смирена (драме).

ГЛЕЗЕР Ернст (Glaeser, • 1902.), нем. писац; гл. дела: Класа 1902., Мир, Добро у Алзасу.

ГЛЕТКА 1) цев с огледалом; инструмент за експедитивно спуштање управних на терену; тачност мања од призмине; принципи се виде из слике. 2) справа за нишањење и визирање (у авијацији и код брдских и пољских топова фрц. система); утврђена на покретном стожеру.

[Illustration]

ГЛЕЧЕР (нем.) → ледник.

ГЛИБОДЕР → багер.

ГЛИГОРИЈЕ 1) († у 1. пол. 15. в.), оснивач ман. Св. Николе у Св. Гори, слављен као светац; верује се да је пореклом Србин. 2) еп. рашки, на почетку 14. в.; истакао се као књигољубац и пажљив преписивач светосавског номоканона, који је довршио 1305.

ГЛИГОРИЈЕВИЋ Хаџи Продан, војвода 1. устанка, родом из Сјенице, где био трговац; истакао се у борбама 1808. постао војвода у Старом Влаху; 1814. дигао устанак против Турака у чачанском крају, који избио у невреме, без претходних веза и стога брзо био угушен; после тог неуспеха X. П. се пребацио у Аустр., а потом у Влашку; учествовао 1821. у грч. устанку против Турака у Влашкој, али ту није оставио добру успомену.

[Illustration]

ГЛИКА Михаило, виз. хроничар из 12. в.; писац Хронике.

ГЛИКЕМИЈА (грч.), присуство шећера (гликозе) у крви; нормално (0,1% г), повећано (0,3% г) или смањено (0,05% г). Гликоген, животињски скроб, сложени угљени хидрат (полисахарид), сличан биљном скробу; налази се у организму растворен или депонован готово у свим ћелијама, мада није њихов неопходан састојак; сразмерно тежини органа највише га има у јетри, затим у мишићима; у јетри се разлаже под дејством фермента на гликозу и

File: 0268.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

тако надокнађује сагорелу гликозу у ткивима; служи као резервна храна. Гликоза, глукоза, декстроза, грожђани шећер, алдо-хексоза, прости угљени хидрат (моносахарид); има је у биљном (воћу, поврћу) и у животињском царству (у меду, крви, стога и крвни шећер); скоро сви угљени хидрати које уносимо храном преобраћају се у г.; у цревима и јетри угљене хидрате може наш организам да искористи (изузев левулозе) само кад су доведени у стање г.; осим ове енергетске улоге г. одржава и штити нормално стање колоида (нарочито протеина); добива се хем. путем дејством разблажених минер. киселина на скроб или декстрин и инверзијом обичног шећера; служи за добивање алкохола, сирупа, бонбона. Гликозиди, глукозиди, опште име за тела у разном биљу која хидролизом дају гликозу; једињења шећера, већином грожданог, са 1 или више др. материја; слични етерима; јако распрострањени у биљном царству; типичан претставник амигдалин, састојак горког бадема; при кувању с разблаженим алкалијама или киселинама распадају се под дејством → енцима, или киселина у шећер и др. саставни део; најпростији се праве и синтетички. Гликозурија, присуство гликозе у мокраћи; има је више врста: фзл. (мала количина увек присутне гликозе у мокраћи); алиментарна (услед вел. уношења угљених хидрата храном, кад је јетра болесна); г. услед хипергликемије (нпр. код дијабетиса), и ренална (где наступа излучивење гликозе мокраћом, мада њена количина у крви нормална, а услед обољења бубрежног филтра). Гликол, течност без боје и мириса, а сладуњава укуса; двохидроксилан алкохол, чини средину између обичних алкохола и глицерина. Гликолиза, сагоревање гликозе у крви; наступа после изласка крви из крвних судова; процес се врши под дејством гликолитичног фермента, агенса по особинама сличног дијастазама.

ГЛИКОН, грч. вајар из 1. в.; живео у Риму; његово дело Фарнески Херакле.

ГЛИНА 1) д. притока Купе; извире с карсне висоравни с. од Слуња. 2) варошица и среско место (2320 ст.) на ушћу Маје у Г. (Савска Ван.); фабрика штапова и бичева.

ГЛИНА, општи назив за материјал састављен од веома сићушних честица (0,0001-0,002 мм у пречнику) каолина, с исто тако ситним зрнцима кварца, фелдспата, граната, турмалина, љуспицама лискуна и др. минерала; кад су сухе, јако су хигроскопне и упијају масти, а кад су засићене водом пластичне су и лепљиве; одају карактеристични мирис. Иловача, песковита жућкаста г.; садржи оксид гвожђа и карбонат калцијума. Ума, маска зеленкаста, плавичаста или сива г.; садржи магнезијум и стога јако упија масти (сукнарска земља); употребљава се да се из израђеног сукна извади маст; понекад служи и уместо сапуна. Глинац, стена која постаје очвршћавањем (окамењавањем) глине у току дугог времена.

ГЛИНКА Михаил И. (1804.-1853.), зачетник рус. нац. оперског стила и оперски композитор; радио под утицајем нем. романтичара, Берлиоза и Листа; искоришћавао нар. муз. мотиве; компоновао: опере Живот за цара и Руслан и Лудмила, фантазију Комаринскаја, 2 шп. увертире, песме, хорове, црк. муз.

ГЛИОМ (грч.), израштај саграђен од везивног живчаног ткива, најчешћи тумор живчаног система; развија се у разним деловима мозга; може достићи величину песнице; разне чврстине, јасних или нејасних граница када даје утисак малигног тумора.

ГЛИПТОТЕКА (грч.), збирка или музеј вајарских радова; најчувеније у Минхену и у Копенхагену.

ГЛИСАДА (фрц.), у авијацији: → клизање на крило. Глисер, лак чамац вел. брзине и веома малог газа, теран мотором и ваздушном хелисом, клизи површином воде.

[Illustration]

ГЛИСТЕ, назив за више група црва, у првом реду за чланковите и ваљкасте. 1) чланковите г. (Annelida), група црва са добро развијеном телесном дупљом и јасном чланковитом грађом тела; телесни зид саграђен из покожице и мишићног слоја; унутарњи органи (полни, бубрежни, ганглије), по правилу чланковито распоређени; телесни чланци носе у принципу по 1 пар наставака (параподија) наоружаних чекињама, који служе за покретање; обично на тим наставцима смештене и шкрге, али се дисање врши и кроз кожу; код морских ч. г. развиће са преображајем (ларвени облик трохофора); многе ч. г. размножавају се и деобом; највећи број живи у мору (→ полихете), остале у слаткој води, ређе на суху, у влажној земљи (кишне г.); у ч. г. се убрајају и пијавице. 2) ваљкасте или кончасте г. (Nematoda), по правилу јако издужена тела, увек нечланковите, чврсте кутикуле на покожици, врпчаста нервна система, бубрежних органа у облику водених судова, цевастих полних органа; њихови претставници разликују се особито по начину живота; многи од њих паразити животиња и биљака; одликују се вел. плодношћу и изазивају каткад тешка обољења код човека и домаћих животиња; облици са слободним начином живота живе у слаткој води, морима или влажној земљи. Вел. штеточине култ. биљака: Tylenchus, ситна г., живи у зрневљу жита и квари га; младунци доспевају са зараженим зрном у влажну земљу, заразе исклијало жито и најзад се усаде у младо зрно; род Heterodera, вел. штеточина шећ. репе; извесне друге врсте живе паразитски у различитим биљкама. В. г. живе паразитски и у многим зглавкарима; г. које живе у човечјем телу деле се на ваљкасте (Nemathelminthes) и пљоснате (Plathelminthes). Ваљкаста звана дечја г. (Ascaris lumbricoides) дуга 20-25 см (женка) или 15-17 см (мужјак), зашиљена на оба краја; уста имају 3 усне; живи у танком цреву, нарочито код деце од 3-10 год.; обично их има 5-6, а може их бити и по неколико стотина; женке носе веома вел. број јаја, која се могу видети под микроскопом при прегледу столице; јаја се претварају у ембрионе у току од 30-40 дана у води или влажној земљи (при повољној тмпт.); као ембриони могу дуго живети и онда су заразни за људе; деца се најчешће заразе играјући се по земљи и узимајући храну запрљаним рукама; ембрион се у цревима, за 5-6 недеља, претвара у одраслу г.; ове г. могу изазвати токсично дејство, трауму, инфекцију, дражење, запаљење и нервне појаве; лечи се сантонином (по 1 сг за сваку год. старости) и каломелом. Oxyuris мали, бео црвић, дуг 2-5 мм (мужјак) или до 12 мм (женка); живи у дебелом цреву човека; женка препуна јаја излази напоље са столицом, испразни сва јаја (неколико хиљада) и уклупча се; поједине женке остану на чмару, изазивају свраб и ту се ослободе од јаја, која се већ претворила у младе ембрионе; чешањем чмара може дете заразити прсте и после понова унети ембрионе у уста (аутоинфестација); у току 2 недеље од ембриона се развија одрастао црвић; изазива нервне симптоме, затим појаве у генитал. органима, па и запаљење слепог црева; лечење тешко, нарочито код деце, која се ноћу несвесно чешу по чмару и сама себе заражују. Trychocephalus, дуга 3-4 см, живи поглавито у слепом цреву. Пљоснате г. → пантљичаре, ехинококус.

ГЛИЦЕРИН (грч.), тровалентни алкохол C₃H₅(ОН)₃; густа, безбојна сладуњава течност са специф. теж. на 15° 1,265; добива се као споредан продукт приликом прераде масти у стеарин и олеин и у фабрикама сапуна, када се сапонификација врши гашеним кречом, или ређе из лужине после завршеног кувања сапуна; употребљава се за израду експлозива (нитроглицерина), у козметици и мед., као додатак штампарским бојама, као течност за преношење притиска код хидрауличних преса итд.; производња сировог г. везана углавном уз веће фабрике сапуна у земљи. Глицериди, једињења глицерина и масних киселина; масти и уља су: г. палмитинске, стеаринске и олеинске киселине.

ГЛИЦИНА (грч.) → вистарија.

[Illustration]

ГЛИШИЋ 1) Александар (1873.-1912.), пеш. ппук.; у рату 1912. командовао 7. пуком, одлучио победу у кумановској бици, у којој и погинуо; објавио више чланака у вој. часописима. 2) Драгомир (• 1872.), сликар; учио у Минхену; слика највише пределе, портрете и мртву прир.; припада групи умерених импресиониста, који се приближују акад. реализму. 3) Љубиша (• 1888.), ботаничар, проф. беогр. унив.; важнији радови: Развиће женске Х-генерације и ембриона у роду Ramondia, Развиће женског гаметофита и ендосперма у Haberlea rhodopensis, О образовану ендосперма и хаусторија код Orobanche hedere и Orobanche gracilis; за Свезнање обрадио ботанику. 4) Малиша (1885.-1915.), сликар; у 1 време сценограф беогр. Нар. поз.; оставио мало слика, већином пејзажа и сцена из рата, рађених импресионистички. 5) Милован (1887.-1908.), приповедач; коректор Држав. штампар., драматург Нар. поз. (1881.-1898.) и помоћ. управ. Нар. библт. (1900.-1908.); имао у својој природи извесног хумора, који уносио најпре у своје са-*

File: 0269.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

ставе у ондашњим шаљивим листовима Враголану

и Врзином колу, а касније и у приповетке и комедије; 1 од гл. твораца сеоске приповетке код Срба; у приповеткама, које нису увек довољно књиж. развијене, има доста запажања, много живота и пуно осећања; најбоља му Прва бразда; од 2 његове драме Подвала има дубљи соц. значај и књиж. вредност, док су Два цванцика више лакрдија; био и плодан и добар преводилац; нарочито му добри преводи с рус. (Рат и мир, Обломов, Мртве душе и др.). 6) Омиљ (1892.-1912.), официр и четнички вођ; погинуо у борби с Бугарима (17./3. 1912.).

[Illustration]

ГЛОБ, глобус (лат.), лопта која претставља Земљу; међусобни положај тачака на Земљиној површини верније се претставља на г. него на картама; има их који претстављају небески свод. Г.-позориште, најпознатије б. енгл. јавно поз.; сувласник му био и Шекспир, који у њему давао своје претставе; лежало на ј. обали Темзе; сазидано 1598.-1599., изгорело 1613. Глобалан, округао (нпр. г. сума). Глобтротер (енгл.: касач по Земљи), људи који путују око света. Глобусна пројекција, картографска п., код које су сви подневци и упоредници, изузев средњих, кружни луци; употребљава се за претстављање земљиних хемисфера.

ГЛОБУЛИН, врста беланчевине, нерастворна у води, растворна у растворима соли.

ГЛОВАЦКИ Александар → Прус Болеслав.

ГЛОГ (Crataegus monogyna, фам. Rosaceae), шиб с трњем, белих ситних цветова у обилним цвастима и дубоко усечена листа; црвенкаст плод налик на ситну крушку; расте по шибљацима и храстовим шумама у Евр., Аз. и Афр. 2) глоговњак, глогов бијелац (Aporia crataegi), наш најпознатији дневни бели лептир, белих крила са црним жилицама; биљна штеточина; јавља се почетком лета кад женка носи до 150 јаја на лице лишћа воћака; излегле гусенице, пепељастосиве и обрасле беличастим бодљикавим длачицама, наносе до јесени мало штете; зиму проводе у гнездима од 2-3 суха листа скупљена паучином, а одмах спролећа нападају пупољке и лишће и до почетка лета израсту у дужину до 4-5 см; сузбијање: окупити и спалити преко зиме гнезда; организовати скупљање и уништавање јаја, лутака и лептирова; против гусеница прскати и запрашавати арсеновим средствима.

ГЛОГОВАЦ 1) село код Копривнице (Савска Бан.); рудник лигнита.

ГЛОДАРИ (Rodentia), ред сисара: отсутство очњака, секутићи у облику глодњака стално расту и троше се при употреби; изразити биљоједи, распрострањени по целом свету; у екон. природе играју вел. улогу; многе врсте штеточине; неке имају скупоцено крзно.

ГЛОКСИНИЈА (Sinningia spacciosa, фам. Gesneriaceae), украсна биљка, пореклом из Ј. Амер.; гаји се због вел. и лепо обојених цветова.

ГЛОМЕН, највећа р. у Норв. (600 км); улива се у Скагерак; њом се сплаваре дрва.

ГЛОНАР Јожа (• 1885.), филолог, од 1919. библиотекар Лицејске библт. у Љубљани; преводио са сл. и нем. језика; највише се истакао као књиж. и научни критичар; његове критике одају човека с доста знања, али нису увек праведне.

GLORIA (лат.), слава. G. in excelsis Deo (лат.: Слава богу на висини!), 2. део мисе. Глоријета (лат.-фрц.) 1) мали павиљон у врту направљен за уживање и леп изглед. 2) кућица подизана, нарочито у 18. в., по владарским и аристократским вртовима око двора. Глориола (лат.), обележавање божанских и светитељских лица знацима; познато у ант. ум., у браманизму и будизму, а од 4. в. и у хришћ. ум.; разликују се: нимбус (лат.: облак), светли круг око главе, и ауреола око целог тела. Глорификовати, величати, славити, узносити.

ГЛОСА, код ст. Грка речи које треба објаснити, обично садржавале анализу текста, хипотезу случаја и покушај да се помире контрадикторна решења у тексту. Глосе, обрада рим. права у ср. в. путем допуна; првобитно вршено са стране поред редовног текста, али убрзо прешле у сам текст. Глосатори, правни научници који обрађивали рим. право помоћу г.; средиште ове шк. било углавном у Болоњи; најважнији: Акурсије (1182.-1260.), чији чувен рад Велика глоса.

ГЛОСИТИС (грч,). запаљење језика; може бити самостално обољење или 1 његова појава. Површно запаљење, ограничено задебљање и отврднуће руба језика услед дражења оштрим ивицама зуба, корена, наслага зубног камена, оштрих ивица зубних протеза; лечење: испирање са 3% раствором борне киселине и отстрањење узрока. Дубоко запаљење (g. parenchymatosa), последица дубоких повреда језика, убода пчеле, осе или прелаза запаљења из околине на језик; знаци: језик отечен, осетљив, отежано примање хране и дисање; тмпт. повишена, повећано лучење пљувачке; лечење: упочетку лед (у устима и облози споља), храна течна; код апсцеса: инцизија, дренажа. Секундарни г., последица хрон. обољења желуца или луеса; лечити првобитно обољење. G. dissecans, урођено стање или последица хроничног запаљења језика непознатог узрока; дуж језика пролази дубока пукотина, а од ње с обадве стране сличне пукотине и бразде тако да цела површина изгледа исецкана; лечење: неузимање љутих и киселих јела; ако су пукотине болне, лапис и испирање чајем од жалфије. Глосодинија, бодење и печење у површини језика без видљивог узрока код неуропата; лечење: галванизација, бром. Глосоплегија, једнострана или обострана одузетост језика услед обољења мозга, продужне мождине (сирингомиелија) или повреде и обољења подјезичног живца. Глософарингеус (nervus glossopharingeus), 9. лубањски живчани пар, осећајни живац језика и покретач ждрела; служи чулу укуса (→ живац).

ГЛОТИС (грч.), део гркљана састављен од 2 гласне жице; раније означавао шупљину између гласних жица. Г.-едем, сматран некад за самосталну болест; претставља само карактеристику субмукозног запаљења на улазу гркљана; може да изазове суфокацију са цијанозом; оперативно лечење: трахеотомија.

ГЛОЧЕСТЕР, варош (53 000 ст.) и пристаниште на р. Северну у Енгл.; ткст. инд.; извоз руда.

ГЛУВА СЕДМИЦА, 5. седмица ускршњег поста код кат. и прав., названа ваљда по служењу бденија у глуво доба ноћи.

ГЛУВОНЕМОСТ, урођена г, код деце из бракова алкохоличара, блиских рођака или душевно оболелих или задобивена у детињству услед неких заразних болести (акутно запаљење можданих опни, вел. богиње, шарлаха и др.); обично је прати немоћ. Глувонеми имају право да по свом тражењу буду стављени под старатељство; ако су неписмени, не могу чинити тестамент. Васпитање г. отпочело прво у Шп. 1584., а 1. читанка за њих израђена 1620.; први заводи за њихово в. постали у Паризу 1770.; доцније везано за педагогију осн. шк. (1829.); у в. г. настао преокрет 1889., јер се истицало да је за њу метод гестова далеко бољи ако се жели да г. науче и говор, па настава за г. добила посебни облик с посебним заводима (шк. за г.); било разних метода рада: пантомимички, графистички, усмено-ручни и матернистички, докле се није дошло до уверења да се мора према сваком ученику друкчије поступати с обзиром на врсту глувоће; данас усвојен артикулациони метод као најбољи; у Југосл. има 4 таква завода; у Београду, Загребу, Љубљани и Јагодини с 40 одељења и 446 деце (што је недовољно, јер према попису има 1948 г. дораслих за шк.). Глувоћа, може бити урођена, конституционална или стечена у току живота; прва обично само део општег, наследног, дегенеративног обољења организма; у већини случајева иде заједно са немошћу (→ глувонемост); о лакшим врстама → слух. Глуви и слепи у праву имају неповољан положај; морају бити стављени под старатељство (помоћништво); ако су притом још и неми, одузима им се свака пословна способност.

ГЛУК Христоф Вилибалд (Gluck, 1714.-1787.), нем. композитор, оперски реформатор и диригент; 1. опере писао у ит. стилу; сматрао да муз. у опери треба да прати поезију и да појачава осећања, а да су сви елементи у опери подједнако важни; припремио пут муз. драми; опере: Орфеј и Еуридика, Алкеста, Ифигенија на Тауриди, Аулида и др.

[Illustration]

ГЛУКОЗА → гликоза.

ГЛУМА, првобитно: шала, игра; игра глумаца; ум. приказивања човека, способност оваплоћења драмске радње за око и ухо; код ст. Грка развила се из дионизиских игара: код Римљана, који је примили од Грка, развила се нарочито мимика; за разлику од Грка, Римљани увели, од доба царева, и жену на сцену; у ср. в. приказивали мистерије најпре свешт. на лат., а касније и лајици на нар. језику; играло се на отвореном простору, на много унапред конструисаних позорница (масиони);

File: 0270.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

првенствено била визуелна са претераном дикцијом без емоција; поред ових рел. приказивала, изводили путујући глумци лакрдије (комедија дел арте) или моралитете; док у осталим деловима Евр. прве професионалне дружине изводиле примит. сценске симбиозе игре, песме, г. и акробатике; у Шп. (Лопе де Вега и Калдерон) и Енгл. (Шекспир) дизала се г. на виши ум. степен природности и чисте емоције, а у Ит. и Фрц. ренесансни стил г. се враћао на ант. узор; касније Молијер први устао против лажне патетике високе трагедије, али тек под утицајем Русоа и енгл. поз. почео преображај у смислу прир. емоције; у Енгл. се појавиле 1. путујуће дружине за Хенриа VI; за Јелисавете г. добила слободнију могућност развијања; Чарлс II поделио право приказивања представа Девнанту (Дјукс Кемпени) и Килигрју-у (Кингс сервентс); за Девнанта 1. пут глумиле и жене: у Нем. глумили у 15. ц 16. в. цеховске занатлије, док се, под утицајем енгл. комедијаната, нису створила принципалства с професионалним глумцима; под утицајем фрц. шк. настала реформа г. у духу идеалистичког класицизма, док није дошао преображај у духу енгл. реализма; реакцију на тај реализам претстављају настојања манхајмске, берлинске и вајмарске шк., које тражиле идеал лепоте над начелом истине; оснивањем бечког Бургтеатра (1776.) дигао се ниво претстава до опасног виртуозитета у тхн. г., док нису мајнингеновци вратили у поз. реалистички стил; поред реализма Ота Брама појавила се тенденција стилизовања г. у духу режиске концепције дела (Рајнхарт), затим, после депресије експресионизма, опет стил реалистичке »н. стварности« који и данас влада сценом. Глумачка школа у Загребу, осн. 1896., под управом загребачког интенданта С. Милетића; радила 2 год.; поново отворена 1909. под управом д-ра Б. Гавеле; учење трајало 3 год.; 1920. претворена у држ.установу. Г.-балетска школа у Београду, осн. као отсек будућег конзерваторијума, 1921., субвенционисана од државе; шк. траје 3 год. није радила (1925.-1934.), затим поново отворена и присаједињена Нар. поз., чији управник у исто време и директор шк.

ГЛУМАЦ Душан д-р (• 1899.), ванредни проф. богосл. фак.; бави се специјално јевр. ист. и рел.; радови: Соц. положај жене код ст. Јевреја, Да ли је последња Христова вечера пасхална? и др.; сарадник Свезнања.

ГЛУТЕН (лат.), сви протеини из пшенице; заостаје кад се брашно замеси и скроб испере водом; није одређено хем. тело већ смеша више њих; делом се раствара у алкохолу, у води нерастворан, лепљив (→ лепак) и еластичан; условљује квалитет хлеба; од њега се гради хлеб за дијабетичаре. Глутин → желатин.

ГЛУЦИНИЈУМ, Gl, назив за хем. елемент берилијум; употребљава се претежно у Фрц.

ГЛУШАЦ Васо д-р (• 1879.), проф. и сенатор; истакнути нац. радник, бавио се и ист. и ист. књиж.; гл. расправе: Повеље Матије Нинослава, Неколико питања из прошлости Б. и X., Средњевековна бос. држава била је православна, Јован Скерлић.

ГЉЕБОВ Игор (• 1884.), псеудоним рус. композитора и муз. писца Бориса В. Афанасијева који је компоновао: опере Пепелко и Снежна кнегиња, за децу, пантомине, балете, свите и др.; написао: Руска песничка уметност у рус. музици, монографије о Римском-Корсакову, Чајковском, Мусоргском, Шопену и др.

ГЉИВЕ (Fungi), вел. група талозних биљака, сличних алгама, али без хлоропласта, према томе хетеротрофни организми (сапрофити, паразити); у ширем смислу обухватају: бактерије (Bacteria), слузасте (Myxomycetes) и кончасте г. или г. у ужем смислу (Eumycetes); у ужем смислу: тело саграђено од конаца (изузетак чине Chytridiales, Saccharo-Мусеtасеае), који се називају конци или хифе; код нижих г. (Phycomycetes) хифе једноћеличне (бар у вегетативном стадијуму), а код виших (Ascomycetes, Basidiomycetes) хифе су ћелични низови који се разграњавају и граде сплет од конаца (мицелијум); у случају присније везе између хифа се образују ткива (плектенхим, псеудопаренхим); размножавају се бесполним спорама које постају или ендогено (у спорангијама) или егзогено (конидије), осим тога фрагментацијом мицелијума, распадањем мицелијума у оидије, променом вегетативних ћелија у хламидоспоре итд.; код водених врста налазе се покретљиве споре које постају у зооспорангијама; поред бесполног постоји и полно размножавање (копулација гамета); код базидиомицета секеуалитет знатно редуциран; већина г. живи ван воде; у ужем смислу деле се на 3 вел. групе: Phycomycetes, Ascomycetes и Basidiomycetes; међу њима има много опасних паразита на култ. биљкама (Plasmodiophora ва купусном корену, Peronospora на виновој лози, гарке и пламењаче на цереалијама и др.); извесне г. (→ печурке) добре за јело; друге најопаснији отрови; многе г. сапрофите упропашћују људску храну (разне буђи). Тровање г., знаци: 3-5 сати по јелу болови у желуцу и цревима, повраћања, тешкоће при гутању и мокрењу, занос или потпун губитак свести, бунцање, кома; предохрана: прокувати г. више пута у сирћетној или сланој води пре готовљења; одбацити све које при кувању поплаве, поцрне или се стврдну; 1. помоћ: изазвати повраћање (½ л топле воде), клистири, ставити топле облоге на трбух; звати лекара.

ГМИЗАВЦИ → рептили.

ГМУНДЕН, варош (8000 ст.) и летовалиште на Траунском Ј. у Аустр.: има преко 20 000 посетилаца год.

ГНАЈЗЕНАУ Аугуст (1780.-1831.), пруски маршал; истакао се у ратовима против Наполеона I (1813. и 1815.), као шеф Блихеровог гштб.

ГНАЈС (име вероватно сл. порекла), шкриљава стена, састављена од кварца, фелдепата и лискуна; поред лискуна често има и др. минерала, нарочито амфибола и пироксена; стена вел. геол. старости, код нас јако распрострањена, обично у друштву с осталим кристаласти шкриљцима и гранитима.

ГНЕЗДО, место удешено од сламе и сл. где птице. а и неке др. животиње (мишеви, јазавци, мајмуни и др.) легу, одн. коте своје младе (→ нидологија).

[Illustration]

ГНЕЈ Невије (око 270,- , 204. пре Хр.), рим. песник написао еп о 1. , пунском рату, и 1. трагедије с личностима из рим. ист.

ГНОЗА (грч.), виша врста сазнања, која треба да нам омогући сазнање рел. тајни. Гнозеологија, теорија сазнања, флз. наука која има задатак да сен. претпоставке свих наука (као што су супстанција, узрок, простор, време итд.) образложи у њихову односу према субјекту који сазнаје и према предмету који се сазнаје; према томе г. испитује предметност, услове, обим и границе важења свег сазнања уопште. Гнозис, сазнање; учења која теже да образложе хришћ. веровања флз. домишљањима.

ГНОЈ (pus), патол. ексудат, течан, мутан, често непријатног мириса, садржи у суспензији ћелије (гнојне), уствари бела крвна зрнца (полунуклеари), затим изумрле ћелије ткива и бактерије; јавља се у запаљивим процесима проузрокозаним клицама, које изазивају вел. нагомилања белих крвних зрнаца; гнојење може настати и убризгавањем стерилних супстанца у ткива. Гнојаво запаљење, јавља се у свим органима и ткивима под утицајем пиогених клица (стафилокока, стрептокока, гонокока, пнеумокока и др.), и извесних супстанци убризганих у ткива (теребентинско уље, арг.-нитрикум и др.). Гнојанице, гнојнице → бубуљице.

ГНОМА (грч.), сентенција (лат.), песма или стих који теже да у сасвим збијеном облику даду сваком лако приступачну мисао и поуку; има их много у Горском вијенцу. Гномично песништво цветало код Грка у 6. в. пре Хр. Гномски, пословички, нпр. г. презент, не показује радњу у садашњости, већ ма у које време: Ко другом јаму копа сам у њу пада.

ГНОМИ (из грч. од Парацелзуса), наказни патуљци; према јевр. кабалистима, станују у срцу Земље и чувају тамо сакривено благо.

ГНОМОН (грч.), примит. справа за одређивање подневка (етрана света) и времена на неком месту; састоји се од 1 штапа вертикално углављена у неку раван; подневак места се одређује према правцу најкраће сенке штапа у подне, а време по сунчаном сату, тј. према дужини сенке штапа, или боље према углу сенке. Гномонска (централна) пројекција, азимутна перспективна п., код које прој. зраци полазе из земљиног средишта и падају на додирну прој. раван; употребљава се поглавито у астр. и наутици (јер ортодромски курс претстављен правом линијом).

ГНОСТИЦИЗАМ (грч.), јеретички правац у хришћ. црк. примљен из незнабожачке флз. у јудејству; гл. учење: дуализам (добар бог и зао бог); поред вечног бога постоји вечна материја као излив злог духа; проповедао аскетизам (неки и разврат) да униште тело, производ злог духа. Гностичари, филозофи који теже да докажу хришћ. учења и на тај начин учине веру сазнањем (→ гнозис); ортодоксни или кат. г. теже да сложе хришћ. веровања са флз. учењима у корист хришћ., а јеретички се не обзиру да ли ће то измирење хришћ. са флз. испасти на

File: 0271.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

његову штету или корист. Најпознатији: Маркион, Василид, Валентин, Манихејци.

ГНОТИ СЕАУТОН (грч..: познај себе самог), изрека која потиче од Талеса или Хилона и стоји као натпис на Аполонову храму у Делфима.

ГНУ (Connochaetes), род афр. антилопа; изгледом потсећа на говече и на коња: врат покривен гривом, рогови пљоснати и широки, а реп космат; живи у чопорима; лако се гаји.

ГЊЕЗНО, варош (26 000 ст.) у Пољ. (си. од Познања); трг. за жито и стоку; инд. шећера и алкохола.

ГЊЕСИН Михаил Ф. (• 1883.), рус. композитор, директор Муз. шк. у Ростову, проф. московског Конзерваторијума; у последњим делима иде за стварањем јевр. ум. музике израђене на нар. мотивима; компоновао: за оркестар Ослобођење Прометеја, Симфониски фрагмент и Споменик; за гудачки квартет Варијације на јевр. тему, оперу Младост Аврамова, песме, клавирска дела.

ГЊЕТЕО → фазан.

ГЊИЛАНЕ, варош и среско место (7 216 ст.) у изворишном крају Ј. Мораве (Вардарска Бан.); као село помиње се у 14. в., у варош се почело развијати од 1780.

ГЊИЛОГРИЗ ЖАБИЦЕ → жабица трула.

ГЊУРАЦ, лице које рони под воду да би тамо за кратко време обавило известан посао (нпр. скупљање бисерних шкољака); под водом се просечно може издржати око 2', и то на сразмерно малим дубинама (5-6 м). Гњурачко звоно, омогућава дужи рад под водом; има изнутра, при врху, клупу, на којој седи човек; при спуштању у дубину вода продире у унутрашњост звона само утолико уколико сабије ваздух који уједно штити човека од воде и служи му за дисање; боравак под водом траје док се ваздух не исквари од дисања; вештачким удувањем ваздуха помоћу пумпа, као код кесона где више људи одједном и несметано раде, може се обезбедити трајан рад под водом; рад нездрав (→ кесонска болест). Г. опрема → скафандер.

ГЊУРЦИ (Соlуmbidае), породица птица пливачица, кратких ногу и издељене кожице за пливање на прстима; кратких крила, ногу постављених јако уназад; хране се рибама и инсектима; познате врсте: ћубасти (Podiceps cristata) и мали г. (Р. fluviatilis).

ГО, јап. нар. игра; 2 играча играју на дасци раздељеној са 19 хориз. и 19 верт. линија, са 181 црним и 181 белим каменчићем.

ГОА, порт. посед (3 270 км², 516 000 ст.) на з. обали Иидије; земљиште се стрмо диже с мора према унутрашњости; земљр. (ориз, памук, кокос) и риболов.

ГО-БАНГ (кинески), игра на шаховској дасци с 400 поља, 400 пиона и 2 одн. 4 разне боје, према томе колико играча учествују у игри; вештина игре у томе да се противникови пиони потпуно опколе; др. начин игре да се поређају 5 пиона у ред хориз., верт., дијагонално.

ГОБИ, суха обл. у и. делу ср. Аз.; већим делом припада Монголији; на ЈЗ песковита пустиња; остали делови због слабог монсунског утицаја обрасли травом, чиме омогућено номадско сточарство.

ГОБИНО А. Жозеф (Gobineau, 1816.-1882.), фрц. дипломат и писац; гл. дела: Историја Персијанаца, О неједнакости људских раса, Ренесанса.

ГОБЛЕН (фрц.), ћилим за украшавање зида, изаткан од свиленог, вуненог или неког др. конца, израђен по нацрту доброг сликара-ум., са композицијом која има изглед слике; назив добио по имену париског бојаџије Г. (15. в.), мада био познат још ст. Египћанима; у раној средњев. хришћ. ум. најлепше тканине и везови виз. и коптиски; прави г., међутим, највише и најбоље израђивани у зап. Евр. (Белг., Фрц.) од 15. до краја 18. в.; најчувеније радионице биле у Брислу, Турнеу, Паризу и Бовеу; највећу колекцију г. има данас музеј у Бечу.

ГОВЕКАР Фран (• 1871.), књиж., рано почео писати приповетке натуралистичког правца и стекао њима леп глас; важан му роман У крви; драматизовао неке старије слов. приповетке; упознавао Словенце са срп. делима.

ГОВЕЧЕ, говедо (Bos), преживар из породице бикова, крупна израста, снажна тела, глатких облих рогова, широка чела, голе и влажне њушке, кратких и снажних ногу и дуга репа; вимена са 4 сисе. Домаће г. (В. taurus), води порекло од изумрлог дивљег г. (В. primigenius → тур) и гаји се данас у различитим крајевима света; постоје и многе културне расе д. г., које се међу собом разликују по многим, екон. значајним, особинама. Најближи живи сродник д. г. је зебу-г. (Bos indicus), такође припитомљен; даљи сродници, дивљи или припитомљени: бантенг (Bibos banteng), → гаур (В. gaurus), → гајал (B. frontalis), → јак (В. grunniens), → бизон (Bison) и биво (Bubalus). Припитомљено од најстаријих времена по разним крајевима света, играло је одувек видну улогу у људском животу и привреди уопште; у току векова људи укрштањем и одабирањем створили посебне расе за клање, за млеко и за рад; од раса намењених клању тражи се да буду ситнијег раста, кратких удова, мале главе, широких груди, глатке коже, светле длаке и да им разлика између живе и мртве ваге буде што мања; најглавније су: дирхемока, холандска и швајцарска; расе за млеко сличне су претходним, али су обично мање развијених груди; најбоље су: холандска и швајцарска; расе за рад имају развијенији и мускулознији врат и тежи костур; од њих најважнија девонска; укупан број грла на свету износи око ½ милијарде; највише их имају Инднја (195 мил.), САД (65 мил.) и Браз. (34 мил.), а у Евр.: Нем. (16 мил.), Вел. Брит. (12 мил.). У Јсл. заступљене оплемењене и неоплемењене расе, од којих најважније: сименталска, пинцгавска, сиво-алписка, сиво-степска и буша или балк.; говедарство у Југосл. има вел. значај, јер поред искоришћавања у самој земљи, г. заузима 1. место у извозу, год. 1934. у Југосл. било на 4 мил. грла, што чини 16 грла на 1 км², а 275 на 1000 ст.; исте год. извезено 79 085 грла у вредности 102 мил. д; гл. купци: Ит., која узима 50% јсл. извоза., па Аустр., Грч. и ЧСР. Говеђа куга (pestis bovina), заразна болест коју проузрокује невидљиви вирус; изузетно могу оболети и биволи, камиле, свиње и неке дивље животиње; најопаснија г. болест, која се од свих болести највише и најлакше шири; данас је нема у Евр., већ само у неким земљама Аз. и Афр.; јавља се у разним облицима; код септикемичне форме смрт наступа у року од 48 сати, пошто се појавила висока тмпт., убрзано дисање са затвореноцрвеним или модрим слузокожама, дрхтавицом и потпуном утученошћу; код акутне, најчешће, болест траје 5-10 дана: упочетку се појави висока тмпт. с грозницом, убрзаним дисањем и утученошћу, затим животиња почне да бали, сузи на очи; на нос се јавља прљав гнојни излив; на њушци и слузокожама у устима појављују се ране; б. прати и пролив, који се меша с крвљу; код неких животиња ови знаци много блажи; лечење безуспешно; најбоље болесне животиње одмах побити, као што прописује јсл. зак. о сузбијању сточних зараза; у земљама где се ова болест јавља врши се успешно цепљење здравих грла; пријављивање болести обавезно. Г. туберкулоза, болест г. проузрокована бацилом тбк. г. типа, има највећи екон. и хиг. значај код говеди, спец. код крава; несумњиво утврђено да г. тип тбк. бацила може проузроковати тбк. код људи, нарочито код деце; од г. т. нарочито оболевају краве музаре, које се много интензивно искоришћују за млеко; постоји код говеди и генерализована, општа тбк. свих органа, али се чешће јавља као обољење појединих органа, нарочито плућа, вимена и др.; промене на оболелим органима сличне онима код људи: код тбк. плућа јављају се кашаљ, тешкоће у дисању и јако мршављење, а код тбк. вимена јављају се на њима отоци (гуке); код оболелих крава на вимену бацили тбк. прелазе у млеко, које не треба употребљавати за људску исхрану; у нашој земљи г. т. мање развијена него у др. у говедарству напредним земљама; за распознавање болести искоришћује се → туберкулинизација, којом се и у самом почетку болест може открити; оболела грла се не могу успешно лечити; најбоље таква грла излучити из запата клањем (месо код локализоване г. т. на поједине органе употребљиво за људску исхрану); постоје покушаји имунизације против г. т., али још није пронађен потпуно успешан начин; највише успеха досада се постигло методом Калмет-Жерена (BCG). Говеђача → водњача. Говеђина, свежа, садржи: мршава 21% беланчевине и само 2-5% масти; дебела 17-19% беланчевина, а 20-29% масти.

ГОВОР 1) средство за споразумевање међу људима, највише помоћу артикулисаних гласова, комбинованих у речи и реченице, али и помоћу др. средстава, нпр. мимиком и гестовима, разним знацима (сигнализација) и предметима (нпр. г. цвећа). Артикулисан г. проистиче из модификација гласа које наступају грлом због промена гласних жица, а делом због резонанције у горњим деловима апарата за дисање (ждрелу, носу и устима); при г. или фонацији учествују: издисајни мишићи, мишићи грла, ждрела, уста, усана и др.; г. се састоји из муз. тонова и шумова произведених у ждрелу, носу и устима, који се спајају или не спајају са грленим тоновима: нпр. код гласног г. грлени тон постоји (артикулисани глас), док код тихог г. грлени тон не постоји (шапутање); гл. улогу у артикулисаном г. (улогу апарата резонанције) играју шупљине изнад грла: носна за резонанцију и појачавање; језик, уснице и меко непце за разне начине артикулације; артикулисани тонови се деле на самогласнике и су-*

File: 0272.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

гласнике, а ови последњи на зубне, уснене, носне итд. Директан г., у теорији књиж., дословно саопштавање речи како их је неко изговорио (Цезар је јавио сенату: »Дођох, видех, победих!«). Индиректан г., просто препричавање мисли, без дословног навођења туђих речи (Цезар је јавио сенату да је дошао, видео и победио). 2) варијетет нар. наречја. Говорни органи, делови човечјег тела који учествују при изговору гласова: плућа, душник са гркљаном, језик, уста, усне и нос.

ГОГ Винцент ван (Gogh, 1853.-1900.), хол. и фрц. сликар; провео немиран и трагичан живот; лутао по Хол., Белг., Енгл., Фрц.; умро у лудници; у својој 1., хол. епоси, сликао тамне пастозне слике; на фрц. југу пронашао светлу, топлу, ванредно богату палету; 1 од најтемпераментнијих и најоригиналнијих модерних евр. сликара; највише његових слика има у музеју Крелер-Милер у Хагу и у Оп. музеју у Амстердаму.

ГОГ и МАГОГ, кнез и народ (код пророка Језекиља); према Откровењу Јов. последњи непријатељи Христови; пословично: дивље хорде.

ГОГА Октавијан (• 1881.), рум. песник и новинар; гл. дело: Претече.

ГОГАЛА Станко д-р (• 1901.), проф. и педагог, прив. доцент у Љубљани; бави се излагањем и критиком проблема савр. пед. и питањима наше нар. просвете; гл. радови: Взгојни проблеми младине, Проблем изобразбе нашег народа, Темељи обче методике и др.

ГОГЕН Пол (Gauguin, 1848.-1903.), фрц. сликар, друг Ван-Гога и вел. импресионист; незадовољан градским животом и модерном цивилизацијом уопште, тражио нове видике на о. Таити у Тихом Ок.; имао ретко развијен смисао за декоративно у слици и префињено осећање раскошног колорита.

ГОГОЉ Николај В. (1809.-1852.), рус. књиж., најјачи претставник ум. реализма у Рус. и оснивач рус. нац. књиж., у коју унео малоруски дух; провео дуже време у иностранству (1836.-1848.), после чега зажелео да постане проповедник, реформатор и васпитач свога народа, али његови покушаји у томе правцу нису нашли одзива у тадањем друштву; у својим књиж. делима, у које уносио много духа и сатире, највише се задржавао на негативним странама живота и обратио нарочиту пажњу на псих. проблеме; извршио вел. утицај на рус, а и нашу књиж. (Милован Глишић, Нушић); гл. дела: Вечери на мајуру близу Дикањке, Шињел, Старе спахије, Виј (приповетке), Ревизор, Женидба (комедије), Тарас Буљба и Мртве душе (романи).

[Illustration]

ГОГРА, р. у Индији, л. притока Ганга; извире у ј. Тибету, а улива се код града Патне; у доњем току пловна.

ГОД, годишњи прстен → дрво, дрвено ткиво.

ГОДАВАРИ, р. у Индији; највећа на Декану, извире у пров. Бомбају на и. падинама Зап. Гата; улива се, пробијајући се кроз И. Гате, у Бенгалски Зал.; дуга 1450 км; њен рукав Гаутама спада мећу свете р. Инда.

ГОДАР Бенжамен Луј Пол (Goddard, 1849.-1895.), фрц. композитор; симфонија (Драматична за сола и хор), симфониски балети, опере: Данте и Беатрича, Руј Блаз, клавирски концерт, Романтични концерт за виолину и др.

ГОДВИН Вилијам (Godwin, 1756.-1836.), енгл. соц. критичар и осн. анархистичког комунизма; под утицајем идеја фрц. просветитеља из 18. в. и фрц. револуције 1789. написао значајно дело Социјална правда.

ГОДЕЦИЈА (Oenothera), биљни род из истоимене породице (Oenotheraceae); неке врсте украсне.

ГОДИВА, жена честерског грофа Леофрика, живела у 11. в.; замолила мужа да смањи порезу народу; кад он одговорио да ће то учинити само ако прође кроз град на коњу потпуно нага, она наредила грађанству да се затвори у куће и испунила услов који јој муж поставио.

ГОДИНА, време за које → Земља опише једанпут своју путању око Сунца. Тропска г. 365* дана, 5 h, 48' 46"), време између 2 узастопна Сунчева повратка у тачку пролећне равнодневице. Сидерална г. (365 дана 6 h 9' 9"), време између 2 узастопна Сунчева повратка у исту тачку на небеском своду. Грађанска г., време од 1./1. до 31./12.; дели се на 12 мес.; обична има 365 дана, а преступна 366 дана. Пословна г. не сме бити дужа од 12 мес.; не мора се поклапати с календарском г., нпр. рачуна се од 1./4. једне до 31./3. наредне г.; у току п. г. трговац мора саставити инвентар и биланс. Рачунска г., време за које се морају свршити сви рачуни о приходима и расходима 1 буџетске г. Буџетска г., време за које се одобравају држ. приходи и расходи; у Југосл. почиње 1./4., а свршава се 31./3. Света (јубиларна) г. 1) у ст. завету 50. г., кад су робови пуштани на слободу, дугови опраштани и земља враћана ранијим сопственицима. 2) у кат. црк. свака 25. г. у којој се ходочасти у Рим, посећују извесне црк. и светишта и тиме постиже потпуни опроштај греха. Годишња доба → Земља. Г. отпис, смањивање вредности предметима који се употребом троше по вредности (нпр. куће, постројења итд.); спроводи се сваке г. при закључку у инвентару и обично се изражава у % (нпр.: отпис 10%). Годишњак С. к. академије, објављује: Зак. о Акад., пословник, биографије академика, записнике и извештаје о раду; 1. књ. изишла за год. 1887. Годишњица Николе Чупића, издаје је Задужбина Николе Чупића; у њој објављено много чланака из нар. ист., књиж., етнол., етногр., и геогр.; 1. књ. изишла 1877. Годовно, у зап. сх. крајевима, код кат. исто што и имендан; прослављање празника светитеља чије име неко носи.

ГОДФРОА Бујонски → Бујонски.

ГОЂЕВАЦ Милорад (1860.-1835.), лекар и нац. радник, покренуо и организовао четничку акцију у друштву Луке Ћеловића (1904.) и тиме много допринео буђењу и одржавању нац. свести у нашем живљу у Ј. Србији и Македонији.

ГОЗД, слов. назив за гору; ст. сх.: гвозд.

ГОЈА Франциско (Goya, 1746.-1828.), шп. сликар и гравер, са Веласкезом и Ел-Греком највећи ум. ког дала Шп.; радио портрете, сцене из рата и нар. живота, 1 сјајан акт (Нага Маха), Стрељање, нацрте за гоблене, цртеже и гравире; ретко компликована и богата прир., подједнако обдарена и за сликање реалног и фантастичног; својим радовима, с 1 стране, закључио вел. стару, класичну епоху, а са др. отворио нову, модерну, у којој извршио вел. утицај, нарочито на фрц. импресионисте; гл. дела у Музеју у Мадриду.

[Illustration]

ГОЈАЗНОСТ → адипозитас.

ГОЈЕЗ, једна од браз. државица (660 139 км²), чије се стан. (680 000) највећим делом бави сточарством (по саванама), мање земљр.; извози дуван; гл. место Г. (25 000 ст.); правни фак.

ГОЈЕН Јан ван (1596.-1656.), хол. сликар; радио искључиво пределе, веома топле у тону.

ГОЈИ (јевр. Гојим), народ; ко није Јеврејин.

ГОЈКОВИЋ 1) Илија (1854.-1917.), ген.; учествовао у рату 1876., 1877.-78. и 1885., у свет. рату. ком. армије; утопио се 1917. при торпедовању брода. 2) Матеј, архитект иа 15. в.; радио на звонику трогирске катедрале, у духу вен. готике. (На сл.: Г. Илија.)

[Illustration]

ГОКЧА, јез. (1413 км²; највећа дубина 95 м) у Јерменији.

ГОЛ Јарослав (Goll, 1846.-1910.), чешки историчар и песник; студије из доба хусита и 30-год. рата: Извори и истраживања за историју Чешке браће, Положај у Евр. после битке на Белој Гори; од 1895. издавао са Рецеком Чешки ист. часопис; написао збирку Песме и преводио са пољ и рус.

ГОЛ (енгл.) 1) 2 стуба на футболском игралишту, побијена на г.-линијама на

File: 0273.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

једнакој раздаљини од углова, размакнути 7,32 м; стубови спојени водоравном пречком на висини од 2,44 м. 2) протеривање лопте кроз противничку капију. Голгетер, играч који у сезони постигне највише голова за свој клуб; футбалер који постигне највише голова на каквом такмичењу. Голдиференција, разлика у головима, одлучује на крају првенствене сезоне, кад више клубова имају исти број бодова; ко има бољу г. постаје првак. Голман, вратар, играч у футболској екипи који брани гол; у бековском простору сме да хвата лопту рукама.

ГОЛА СВОЈИНА, право сопственика ствари оптерећене ужитком због којег он не располаже њеном редовном садржином (плодовима и употребом).

ГОЛАК 1) план., протеже се од Врања до Приштине (Вардарска Бан.); највиши врх Грот (1325 м). 2) предео у ј. подгорини пл. Лесковика, Озрена и Девице, с. од Ниша (Моравска Бан.).

ГОЛАР Цветко (• 1879.), слов. песник и приповедач; опева прир. и село; нека врста модерног буколичара; објавио више збирака песама и приповедака.

ГОЛАЋИ ПУЖЕВИ, врсте пужева: морски, по правилу без љуштуре (Opisthobranchiata), живе крај обала или далеко на пучини; дишу шкргама; сухоземни (Limacidae), закржљале љуштуре урасле у кожу; дишу плућима и живе на влажним местима у шуми, пољу н врту: хране се сочним биљним деловима.

ГОЛАЦ, голчић → скуша.

ГОЛГОТА, брег изван Јерусалима, на којем распет Исус Христос.

ГОЛДИ, тунгуски народ око доњег тока р. Амура (3000); поглавито риболов; одећа делимично од рибљих кожа.

ГОЛДМАРК Карл (1830.-1915.), нем. композитор; гл. дела: опера Краљица од Сабе; увертира: Сакунтала, У пролеће, Ослобођени Прометеј и др.

ГОЛДОНИ Карло (1707.-1793.), најбољи претставник ит. новије комедије; изванредно плодан писац; неговао скоро све драмске врсте, али најбољи као комедиограф; нарочито цењен као писац комедије карактера: Тврдица, Ласкавац, Коцкар и др.

ГОЛДСМИТ Оливер (Goldsmit, 1730.-1774.), енгл. песник, драматичар и романописац; годинама живео у немаштини и потуцао се по Фрц., Швајц., Ит.; најбољи му: песничко дело Путник, драма Спушта се да би освојила и роман Векфилдски свештеник, који му донео свет. славу (→ сл).

[Illustration]

ГОЛДЦИЕР Игнац (Goldziher, 1850.-1921.), мађ. оријенталист, гл. дела: Мухамеданске студије, Расправе о ар. филологији, Предавања о исламу.

ГОЛДШМИТ Меир (1819.-1887.), дански приповедач и публ.; јевр. порекла; сликао типове свог племена; описима данске прир. и друштв. живота у романима ушао у класичне прозне писце; познат и као уредник сатиричког часописа Гусара.

ГОЛЂИ Камило (Golgi, 1843.-1926.), ит. хистолог; испитивао живчано ткиво; пронашао паразите маларије у крви човека; носилац Нобелове награде 1907. (→ сл.).

[Illustration]

ГОЛЕМ (јевр.: ембрион), према јевр. причању земљани човек ком је прашки рабин Лев (1580.) тобож удахнуо живот.

ГОЛЕМА РЕКА 1) д. саставница Топличине притоке Пусте Реке (Моравска Бан.). 2) притока Преспанског јез. (Вардарска Бан.); извире с Плакенске План. и Бигле, а протиче поред Ресна.

ГОЛЕНИШЧЕВ-КУТУЗОВ Арсеније (1848.-1913.), рус. песник, приповедач и драмски писац; нагињао песимизму; његове многе песме компоновао Мусоргски.

ГОЛЕСТАН Стан (• 1875.), рум. композитор и критичар; компоновао: Симфониски концерт (за чело и кларинет), Рум. рапсодију (за виолину и оркестар), Сонату (за клавир и виолину) и др.

ГОЛЕТА 1) Ла Гулет, варош (7000 ст.) у Тунису, претпристаниште града Туниеа, на Сред. М.; припада Фрц. 2) једрењак с 2 јарбола.

ГОЛЕШ, план. (1019 м) на з. ободу Косова Поља (Вардарска Бан.); састављена од серпентинске стене, у којој има магнезитске руде; рудник магнезита.

ГОЛЕШНИЦА, план. з. од Велеса (Вардарска Бан.); највиши врх Бегови Вирови (2112 м).

ГОЛЗВОРДИ Џон (Galsworthy, 1867.-1933.) енгл. драматичар и романописац, књиж. свет. гласа, ум. критичар друштва; гл. дело: Форсајт сага, низ од 6 романа, у којима описао живот 1 богате грађ. породице; драме: Сребрна кутија, Борба, Правда.

ГОЛИ СИНОВИ, људи који за време 1. устанка служили у чети Зеке Буљубаше; име добили по томе што су били без куће и породице; изгинули са Зеком на Засавици (1813.).

ГОЛИ ЧОВЕК (Arbutus andrachne, фам. Ericaceae), зимзелено дрво црвене коре, која се сваке год. љушти (стабло беле боје); расте на стенама у средоземној обл.; код нас у Ј. Србији; плод налик на јагоду; слична врста планица (A. unedo) расте у макији Јадр. Прим.

ГОЛИЈА 1) план. с. од р. Рашке (Зетска Бан.); највиши вис Јанков Камен (1 833 м). 2) план. (1 981 м) сз. од Никшићког Поља (Зетска Бан.). 3) племе у и. Херц., међу план. Г. и Сомином.

ГОЛИЈА Павел (• 1887.), песник; прво аустр. официр, затим (од 1916.) добровољац у срп. и рус. војсци; стекао глас за слов. поз. као драматург.

ГОЛИЈАТ, филистејски горостас; убио га Давид каменом из праћке; по њему уопште: горостас.

ГОЛИК Јулије (1866.-1924.), хрв. клас. филолог и пед. писац; гл. дело: Наук о узгоју с особитим обзиром на психологију; превео Вел. дидактику од Коменског.

ГОЛИСКА МОРАВА → 3. Морава.

ГОЛИЦА, план. део Караванке (1 836 м); 1 од најлепших план. у Драв. Бан.; на њој 2 план. куће.

ГОЛКОНДА, место у брит.-инд. вазалној држ. Хајдарабаду, некад престоница, сад значајна по краљ. гробницама и налазишту драгог камења у околини.

ГОЛНИК, место у Дравској Ван., на прузи Љубљана-Крањ-Тржић, 500 м надм. в.: санаторијум за тбк.

ГОЛО БРДО, предео на л. страни Дрима, сада готово цео у саставу Арб. (око 30 села); некада чисто срп. и прав. крај; у новије време почело помуслимањивање и поарбанашивање; данашње стан. Арбанаси и Срби мусл.; печалбари и сточари.

ГОЛОСЕМЕНИЦЕ → гимносперме.

ГОЛУБ 1) (Columba, род. Columbidae), птица разнобојна перја, краћег купастог, при основи меканог кљуна; сва 4 прста зглобљена на истој висини; леже се више пута годишње увек са по 2 бела јајета. Г. дивљи, пећинар (C. livia), плавосива перја, зелених прелива на врату и грудима; живи по шупљинама неприступачних стена Атланског Ок. (Сенегал-Норв.) сред. обала и на И од Хималаја; држи се да је предак питомог г. Г. гривњаш (C. palumbus), већи од претходног, с бела поља око врата, која се у старости споје у бео прстен; прави гнездо међу густим гранама; храни се четинарским семеном. Г. дупљаш (C. oena), сличног перја, без белог прстена око врата; гнезди се по шупљем дрвећу. Путнички г. (Ectopistes migratorius), који се раније сретао нарочито у Сев. Амер., у огромним јатима; данас доста редак. Близак сродник г. је грлица (Turtur t.), мања раста, код нас живи по шумама, ближе њивама, и њој сродна кумрија или гугутка (T. douraca), пореклом из и. Афр.; код нас живи око насеља, а и гаји се по крлеткама. 2) месечни лист за срп. младеж, излазио у Сомбору 1879.-1914. и вршио користан утицај на Србе у А.-У. Голубија пошта, формирана у чете, додаје се већим оперативним јединицама; има 200-250 голубова са 20-25 људи; заснована на инстинкту голуба да се враћа у голубињак; спец. голубови (поштари) лете 55 км на сат; дужина пута може бити од 400-1200 км. Голубица, књиж. алманах, излазио у Београду 1830.-1844.; у њему има драгоцене грађе о Карађорђевом устанку.

ГОЛУБ морски (Myliobatis aquila), риба, нарасте до 1 м, има облик ромба; месо заудара на рибље уље.

[Illustration]

ГОЛУБАЦ, варошица и среско место (1550 ст.) на

File: 0274.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

улазу Дунава у Ђердапску Клисуру (Моравска Бан.); изнад Г. развалине 1 од највећих тврђава (са 9 кула) средњев. Србије. Голубачка мушица (Simulium golubacense), мали инсект (3-4 мм) из групе двокрилаца, врста мушице, која у извесним деловима Југосл., а и др. државама проузрокује својим уједом вел. број угинућа стоке; добива име по томе што је највише има у околини Голупца на Дунаву, мада се јавља по целој и. Србији, у Ј. Србији до Косова, у з. Србији до Дрине, у Банату, у Рум. и сев. Буг.; њени ројеви појављују се у првим данима пролећа, када отопли, па до конца јуна најдаље; напада стоку, којој сише крв; носи јаја по воденим биљкама, камењу и гранчицама брзих и бистрих потока; ларва живи у води, причвршћена за камење и др. предмете; преображава се у лутку. из које се спролећа излеже одрасла мушица; за потпуно развиће потребно јој год. дана; није тачно утврђено на који начин дејствује својим уједом на здравље животиња и како изазива угинућа; вероватно да уноси у крв уједене животиње неке отрове који штетно утичу на здравље и изазивају смрт; знаци обољења: на месту уједа прво се појави мала црвена пега, затим оток; код крава пресушује млеко, настаје изнемоглост и стењање, а код ређих побачај и доста брза смрт; ток болести зависи од броја мушица које су животињу ујеле; предохрана: уништавати ларве по потоцима, а штитити стоку од уједа за време ројења г. м. употребом разних средстава, којим се стока маже, паљењем ватре, од чијег дима мушица бежи, и непуштањем стоке на пашу дању, кад мушица лети.