Свезнање Б8

СВЕЗНАЊЕ

Брок-Бхартрхари

БРОК Олаф (Broch, • 1865.), норв. славист, фонетичар описао дијалекте ји. Србије.

БРОКА Пол (Broca, 1824. -1880.), фрц. хирург и антрополог; осн. Антрополошко друштво у Паризу (1859.) и Антропол. шк. У мед. дао многе радове о укљештеној абдоминој хернији и анеуризми и пронашао говорни центар у мозгу; у етнол. гл. дела: Етнологија Фрц., Анптропол. мемоари.

БРОКАТ (ит.), раније тешка свилена тканина, проткана жицама злата или сребра, која образују разне шаре (цвеће, украсе итд.); данас уопште тешке свилене тканине с утканим шарама.

БРОКДОРФ-РАНЦАУ Улрих (Brockdorff-Rantzau, 1869.-1928.), нем. дипломат; држ. секретар за спољне послове (1918.-1919.); претседник нем. делегације на преговорима у Версају, где побијао тезу о одговорности Нем. за рат.

БРОКЕР (енгл.), посредник, самсар, сензал на енгл. и амер. берзама.

БРОКИЈЕР Бертрандон де ла (Broquière), фрц. путник и писац из 15. в.; посетио Палестину, о којој оставио доста података.

БРОКН ХИЛ (Broken Hill), варош (23 000 ст.) у Н. Ј. Велсу (Аустрал.); у околини руде сребра, олова и цинка.

БРОКОФ Јан (1652.-1718.), чешки вајар из доба барока; гл. дела: Св. Иван Непомук, Пијета, Христов крст, Св. Кајетан и др.

БРОКХАУС 1) Фр. Арнолд (Brockhaus, 1772.-1823.), осн. лајпцишко издавачко предузеће (1796.). 2) познати енциклопед. речник (и на рус. Б. и Јефрон).

БРОМ (хем. знак Br, атомска тежина 79,92), мрко-црвена течност; на ваздуху испарава веома лако; кључа на +59°; пара јој загушљива и отровна; за време свет. рата важан састојак у неким загушљивим гасовима. У мед. се употребљавају неке њене соли (бромиди) код живчане узнемирености, несанице и падавице; дуга употреба може изазвати тешко тровање чији је 1. знак крупна црвена оспа, обично на нози. Бромати, соли бромне киселине Н Br O₃. Бромурал, фабр. препарат б.; употребљава се код несанице; дејство наступа 2 сата после узимања; при дужој употреби може прећи у навику.

БРОМБЕРГ → Бидгошћ.

БРОМЕЛИАЦЕЈЕ (Bromeliaceae), биљна фам., чији су претставници претежно епифите, кратког стабла и лисне розете, лишћа често трновито назубљена, кожаста и покривена љуспама које примају воду из атмосфере и због којих имају сребрнаст изглед (нпр. Tillandsia Gardneri, T. usneoides); цветови у класастим цвастима, каткад ситни и тада опкољени живо обојеном, љубичастом или црвеном брактеом (Nidularia fulgens, Aregelia acanthocrater); плод чаура или бобица; већином су зељасте, ређе дрволике; живе у тропима у суптропима Амер. У ову фамилију спада и ананас. Многе се врсте гаје као украсне.

БРОНГОС (грч.), ст. име р. Саве.

БРОНЗА (фрц.), легура бакра (70-96%) и калаја (4-30%), пронађена око 2 500. пре Хр.; понекад садржи и нешто цинка, олова, фосфора или силицијума; уколико је више калаја утолико је тврђа и лакше се лије. Употребљава се у металургији (за прављење новца, медаља, топова, машин. делова итд.) и у ум. за одливе кипова, попрсја и рељефа; у ову сврху искоришћавали је још ст. Египћани, Грци и Римљани; у ср. в. њена употреба опала, али је ит. ренесански ум. опет оживели. Бронзе, бронзане боје, фини прах од метала или металних легура; помешане са фирнајзом служе за премазивање хартије, дрвета, лима итд. Бела б., прах алуминијума. Жута б., прах од обичне б. Црвена б., прах бакра. Златна и сребрна б., прави се од отпадака при изради златних или сребрних листова. Бронзана болест → Адизонова болест. Б. дијабет, врста шећ. болести, са појавом шећера у мокраћи и б. пигментацијом коже; узрок: цироза панкреаса и јетре; пигментација долази услед поремећаја измене материје које садрже гвожђе (хемоглобин и др.). Б. доба, преист. доба у току којег су људи правили алате и оружје од б.; у Евр. трајало од 2500. и 1000. пре Хр. Б. ћурка, црна са златасто-бронзастим одблеском и белим попречним пругастим шарама.

БРОНТЕ (Brontë) 1) Шарлота (1816.-1855.), енгл. романсијерка; гл. дело: Џејн Еар. 2) Емилија, млађа сестра Ш., песник и писац романа Олујни висови, Вудеринг Хајтс. 3) Ана, најмлађа сестра, такође писала романе.

БРОНТОМЕТАР (грч.), справа за аутоматско бележење свих метеор. појава за време олује.

БРОНТОС, вел. киклоп, Уранов син.

БРОНТОСАУРУС (грч.), рептил из изумрле групе диносаура (род Atlantosauridae) из формације креде; копнена животиња џиновског раста, преко 20 м; нађен костур у Вајомингу (САД).

БРОНХИЈЕ (грч.) → душнице, плућне душнице. Бронхијектазија, проширење душница, услед промена њихових зидова или околног ткива (склероза плућног ткива); знаци: кашаљ, обилан испљувак, маљичасти прсти, канџасти нокти. Бронхитис, запаљење душника; узроци: назеб, нечист ваздух пун прашине или дима, инфективне болести (нарочито грип и др.); може бити акутан или хроничан. Знаци: кашаљ, обично праћен боловима, испљувак слузав или слузаво гнојав; у сухом б. болесник не испљувава; у акутном тмпт. повишена; код деце се често јавља капиларни б., запаљење најситнијих бронхиола. У фетидном б. слузокожа душница изумире (некроза), испљувак јако заудара. Бронхопнеумонија, запаљење плућа са више мањих, растурених огњишта, која се јављају истодобно или једно за др., а развијају се свако за себе; компликује инфективне болести: грип и др.; јавља се чешће после бронхитиса и др. плућних болести, као и при дужем лежању. Тмпт. висока, али не стална, кашаљ, испљувавање, опште стање тешко, болест траје дуже. Бронхус → душнице.

БРОНЦИНО Анђело (1503.-1572.), ит. сликар, гл. претставник фирентинског маниризма, одличан портретист.

БРОСКВА, бруква (Brassica oleracea, вар. rarifera, фам. Cruciferae), подземна келераба, двогод. биљка, пореклом из зап. Евр.; грудвастог подземног одебљалог стабла, у облику округле репе; множи се из семена; укусно поврће.

БРОЋ (Rubia tinctorum, фам. Rubiaceae), вишегод. зељаста биљка црвена подземна стабла, пршљенасто распоређених листова и жутих цветова; из њеног корена добивана црвена боја ализарин. Броћика (Galium, фам. Rubiaceae), биљни род једногод. или вишегод. биљака; у цвету 5 чашичних и 5 круничних белих, жутих или црвених листића.

БРОЋНО, Бротњо, мала обл. јз. од Мостара (Прим. Бан.); дели се на Г. и Д. Б.; блага клима; производи воће, вино и дуван.

БРОШ (фрц.), ж. украс од злата, сребра, скупоценог камења; носи се на грудима.

БРОШИРА, брошура (фрц.), омањи спис отштампан у неукоричену књижицу. Броширати, увезати у мек повез.

БРСЈАЦИ, вел. етничка група у Ј. Србији око Битоља, Охрида, Преспанског Ј., у Поречу, око Прилепа и Велеса; не прелази на л. страну Вардара. Опште је мишљење да су потомци → Брзита. Међу много старинаца, а међу досељеницима највише их из дебарске обл.; делимично примили ислам. Сем Срба, на њиховој тер. има Арбанаса, досељених у 18. в., Цинцара, Турака и доста мусл. и прав. Цигана. Говоре брсјачким (староштокавским) наречјем.

БРСКОВО, први срп. средњев. рудник на г. Тари, код Мојковца: гл. трг. и руд. место у 13. в.; престоница краља Уроша I; опало још крајем 14. в.; данас потпуно напуштено и зарасло у шуму, у којој се још разазнају темељи омањег градића, олтара 1 црк. и неколико кућица.

БРСТ, свежи изданци и лишће дрвећа и грмља, које у крајевима екстензивног сточарства брсти стока у недостатку пашњака; овај начин исхране стоке много раширен у нашим крајевима са шикарама и макијама, које б. спречава да се развију у ниску шуму.

БРУГМАН Карл (1849.-1919.), нем. лингвист, вођ младограматичара, проф. унив. у Лајпцигу; гл. дела: Морфолошка испитивања у обл. индогерм. јез., Основи упоредне грам. индогерм. језика, Кратка упоредна грам. индоевр. јез. итд.

БРУГТОН Билијам (Broughton, 1763.-1822.), енгл. морепловац и испитивач Океаније, Венкуверов сапутник.

БРУГШ Хајнрих Карл (Brugsch, 1827.-1894.), нем. египтолог; написао Јероглифски речник.

БРУЕРОВИЋ Марко (Bruère Des Rivaux, 1774.-1823. или 1825.), дубровачки песник, фрц. порекла; неко време фрц. конзул у Травнику, Скадру и Дубровнику. Писао на ит. и фрц. јез.; од пригодних песама најбоље Коленде, песме за честитање.

БРУЈОН (фрц.), првобележница, приманота. Књ. у коју се бележе сви пословни случајеви; у двојном књв.: дневник, журнал, штраца или мемориал.

БРУК, варош (6 000 ст.) у Аустр.; трг. житом.

БРУК Руперт (Brooke, 1887.-1915.), енгл. песник; погинуо у свет. рату, издао збирку Поеме и студије о Џону Вебстеру и драми Јелисаветиног доба; после смрти изишле његове песме из рата.

БРУКВА → бросква.

БРУКЛИН (Brooklyn), ј. део Њујорка (2,56 мил. ст.); до 1897. г. самостални град; политхн. инст. и инст. за ум. и науке.

БРУКНЕР Антон (Bruckner, 1824.-1896.). аустр. композитор и проф. конзерваторијума у Бечу; знаменит симфоничар, радио у класичном сонатном облику; компоновао: 9 симфонија, 3 мисе, 150 псалама.

БРУКТЕРИ, ст. герм. племе, настањено на обалама Емса; из њега је била чувена свештеница Веледа.

БРУМ Хенри (1779.-1868.), енгл. државник; радио на нар. образовању; борио се противу ропства.

БРУМБУЉКА → цирипедије.

БРУН 1) Лаурид (Bruun, • 1864.), дански писац ист., фантастичних и модерних романа: Круна, Краљ свих грешника, Вечни, Песма смрти итд. 2) Нордал (1745.-1816.), норв. песник; одушевљен националист; гл. дело: Евангелске песме (нац. и рел. песме).

БРУНАЈ → Борнео.

БРУНДА (ономатопеја), дечји муз. инструмент од челичних пера, дромбуље.

БРУНЕЛЕСКИ (Брунелеско) Филипо (Brunelleschi, 1377.-1446.), ит. архитект и вајар, 1 од твораца ренесансног стила у архт., пројектант кубета на фирентинској катедрали и многих црк. и палата.

БРУНЕР 1) Хајнрих (Bruner, 1840.-1915.), нем. правни историчар; гл. дело: Немачка правна историја. 2) Вратислав Хуго (• 1886.), чсл. сликар и графичар; гл. дела: Радуз и Махулена.

БРУНЕТ Франц (1852.-1916.), уч. гимнастике у Љубљани; написао: Теловадба в петероразредних људских шолах.

БРУНО 1) св. (1035.-1101.), оснивач картузијанског реда. 2) Ђордано (1548.-1600.), најзначајнији филозоф ит. ренесансе; поборник пантеизма; услед напада на кат. црк. затворен и спаљен у Риму као јеретик; гл. дела: О узроку, принципу и о једноме, О бескрају, О општем и свету, О херојском бесу.

БРУНОЛИН, брунолеин, раствор оловног сикатива у терпентинском уљу; служи за чишћење и виксање намештаја.

БРУНХИЛДА, личност из епа Нибелунзи, кћи зап.-готског краља Атанагилда коју је волео Сигфрид; Гуштерова жена.

БРУНШМИД Јосип (• 1858.), археолог, проф. унив. у Загребу. Дугогод. уредник Вјесника хрв. за архл.; гл. дела: Архл. биљешке из Далм. и Паноније. Хрв. средовјечне старине, Старине ранијег ср. в. из Хрв, и Слав. итд.

БРУЊОЛИ Секундо (око 1527.-1600.), дубровачки композитор црк. муз.

БРУСА (тур. Бурса), вилајет (13 565 км², 399 945 ст.) и варош (61 450 ст.) у м.-аз. Тур., 30 км од Мраморног М.; више чувених џамија (Зелена џамија Мухамеда I, џамија Мурата II итд.); у близини више топлих сумпоровитих извора и бања.

БРУСИЛОВ Алексеј А. (1853.-1926.), рус. војсковођ, у свет. рату победио Аустријанце код Лавова (1914.) и Луцка (1916.) и тиме спасао ит. вој. од слома; као совјетски ген. учествовао у борбама са Пољацима (1920.).

БРУСИНА Спиридон (1845.-1908.), зоолог, испитивач јсл. фауне; гл. дела: Птице хс. с обзиром на остали сл. Југ, Орнитологија Котора и Црне Горе, Морски пси Сред. и Црвенога М., Сисавци Јадр. М., Грегорци из Србије итд.

БРУСЈЕ, село на Хвару, близу града Хвара. Рузмаринска задруга и фабрика етерних уља.

БРУСНИК (Светац, св. Андрија), мало стеновито о. (4,6 км²) на и. страни Јадр. Мора, з. од о. Виса. У кречњацима има дебелих жица лепог белог мрамора. Осим ман. св. Андрије, на њему само 2 куће.

БРУСНИЦА, боровка (Vaccinum vitis idaea, фам. Ericaceae), зимзелени шумски полужбун; листови с објајастим лискама, цветови бели или ружичасти, скупљени у цваст, плод округла црвена бобица са доста пријатне киселине, једе се куван; расте у Евр., С. Амер. и и. Аз.

БРУСОНЕЦИЈА (Broussonetia papyrifera, фам. Moraceae), дрво, по лишћу слично смокви, а по цвету дуду, вероватно из Кине; гаји се у свим топлим пределима; у Јап. се од коре справља хартија; код нас украсно дрво.

БРУТ 1) Луције, један од вођа револуције која је, крајем 6. в. пре Хр., у Риму укинула монархију и основала рпб.; кад су његови синови склопили заверу ради обнове монархије, он их осудио на смрт и погубио; погинуо у борби с Арунсом.* сином Тарквинија Охолог, 508. пре Хр. 2) Марко (86.-42. пре Хр.), потомак претходног, склопио заверу против Цезара и учествовао у његовом убиству; гоњен од Антонија и Октавијана, убио се после пораза код Филипа. 3) Волтерова стихована трагедија.

БРУТАЛАН (лат.), суров, дивљачки, груб.

БРУТИЈА. обл. у ј. делу старе Ит.

БРУТО (ит.), нечист, ружан; укупно. Б. биланс, збирни или пробни б.: упоређивање збирева рачуна Гл. књиге са збиром Дневника; сума вредности стране »дугује« свију рачуна Гл. књ. треба да се подудара у свако доба са сумом стране »потражује« поменутих рачуна, а салдо »дугује« свију рачуна са салдом »потражује« Рачуна главнице. Да су изнесени ставови тачни и да је тачно књижено, показује преглед у који се уносе све »дугује« и »потражује« суме појединих рачуна Гл. књ., као и њихова салда. Б. добит, добит пре одбитка трошкова. Б. износ, сума заједно с трошковима. Б. за нето, клаузула којом се означава да се цена, дата за извесну јединицу тежине робе, не односи на чисту, већ на укупну тежину робе, заједно с омотом. Б. тежина, укупна тежина робе, заједно с омотом.

БРУХ Макс (Bruch, 1838.-1920.), нем. композитор, највише познат по виолинском концерту G-мол; компоновао: 3 симфоније и ораторијуме: Густав Адолф. Мојсије и др.

БРУХЕЛ Питер (око 1525.-1562.), фламански сликар, одличан колорист из познате сликарске породице; сликао пределе и сцене из сељачког живота и рел. композиције.

БРУЦЕЛОЗА (грч.), болест проузрокована бактеријама из групе бруцела; → побачај заразни.

БРУЦИН, C₂₃ H₂₆ N₂ O₄, биљни алкалоид, налази се у прир. заједно са стрихнином у разним биљкама и у семену биљне врсте Strychnos (нарочито S. nux vomica); раствара се у води и алкохолу; јак отров, истог фзл. дејства као и стрихнин, од којег је слабији; изгледа да му је хем. веома сродан.

БРУЧНИК (mons Veneris), узвишење изнад спољњег дела ж. полних органа, обрасло длакама.

БРЧЕЛИ, Брчело, мање племе у Црмници (Црна Гора); гл. насеље В., код којег су Немањићи и Балшићи подизали задужбине.

БРЧКО, варош (7 800 ст.), среско место и пристаниште на Сави (Дринска Бан.); извози жито и сухе шљиве; инд. (конзервисање шљива, производња шпиритуса, хем.-апотекарска радионица).

БРШЉАН (Hedera helix фам. Araliaceae). вишегод. дрвенаст и зимзелен лијан, диморфног лишћа; плод црна бобица; хвата се за подлогу адвентивним корењем; расте у евр. и аз. шумама, а гаји се и као украсна биљка: лишће садржи гликозид хедерин, због чега га народ употребљава код кожних болести.

БСК (Београдски спорт-клуб), футболски клуб, осн. 1911. са седиштем у Београду; активне секције: футболска, хазенска и лакоатлетска; у 3 маха држ. првак у футболу између 1930. и 1935.; боја дреса плава.

БУБАМАРА (Coccinella), род малих буба округластог тела и кратке главе; веома су корисне јер се и оне и њихове ларве хране биљним вашима. (На сл.; а. одрасла, б. ларва, в. лутка.)

БУБАЊ 1) у мед. → бубна опна. 2) у муз. цилиндрични инструмент, чија су оба дна покривена затегнутим кожама: звук се добива ударима маљице. 3) у риб. пређа разапета на 2 или 3 дрвена обруча с отвором ½-1½ м у пречнику, подешена да риба може ући, али не и изићи.

БУБАСТИС, један од највећих и најважнијих градова ст. Ег. у Ниловој делти; чувен са рел. свечаности: које су приређиване сваке године.

БУБАШВАБА (Periplaneta orientalis), домаћи инсект црне боје из групе правокрилаца, живи по домовима; ноћна животиња; храни се животним намирницама, кожним стварима и тканинама; множи се целог лета. Има их више врста, од којих неке живе и у пољу.

БУБЕ, општи назив за вел. број инсеката; у ужем смислу поглавито инсекти → тврдокрилци.

БУБЛИЋ Драган (• 1894.), књиж. критичар и романописац, гл. дела: Па рубу, Св. криж, Атентат,

Карађорђе.

БУБНА ОПНА, бубнић (membrana tympani), танка, провидна, кружна мембрана са 9--10 мм у пречнику, затвара ср. ухо према спољњем ушном каналу; средишни део испупчен (пупак) према ср. уху; горњи део истањен и испупчен према спољњем ушном каналу (Шрапнелова мембрана). У ср. уху од пупка навише на б. о. належе дршка чекића.

БУБОЈЕДИ (Insectivora), група примит. сисара, обично малог раста, издужене лубање и њушке у облику рилице; покривене су длаком (кртица, ровчица); веће врсте имају уместо длаке чекиње (јеж).

БУБОНИ → лимфаденитис. Бубонска куга → куга

БУБРЕГ, паран орган (л. и д.), лучи мокраћу. Код човека са стране слабинског дела кичменог стуба, изван и иза трбушне марамице, опкољен дебелим слојем масног ткива; д. лежи нешто ниже од л.; има облик зрна пасуља; издубљ. страна окренута кичми; на издубљеном делу те стране је корен органа тј. место улаза и излаза крвних судова и лежиште бубрежне карлице. Ср. величина б.: висина 12, ширина 7, дебљина 3-4 см. Боје мркоцрвене; чвршћи од осталих унутр. органа; цео обавијен чврстом, али танком опном, која му даје сјај и глаткост. (На сл.: А. леви б. предња страна. В. пресек б. кроз бубр. карлицу). Унутр. грађа је подешена за лучење мокраће; ради чега има: нарочита кружна телешца (Малпигијева; → сл.) око 2 мил. на броју, у чијој су унутрашњости сплетови сићушних артерија. Од ових телешаца полазе танке мокраћне цевчице, које се стичу и образују бубр. пирамиде. Према свакој пирамиди (има их око 10) лежи бубр. чашица, која прима излучену мокраћу. Чашице (calyces renales), на број 7-13) спајањем образују мембранасту бубр. карлицу (pelvis renales), која сабира излучену мокраћу из б. Карлица у виду левка наставља се у мокраћни спроводник, који преноси мокраћу к бешици. Гл. улога б. је да регулише састав крви, одн. њене озмотичке концентрације избацивањем непотребних распадљивих материја и ресорбовањем сувишне излучене воде. Механизам овога лучења још недовољно испитан; може се поделити иа функцију Малпиг. телашца, опредељену на избацивање воде и узгредно растворених соли из крви и организма, и функцију кривудавих цевчица, опредељену на избацивање једињења својствених мокраћи (урее мокраћне киселине и др.). Подложни су разним обољењима: → Брајтова болест, нефритис, нефросклероза. нефролитиаза, нефроза. тумори б., запаљење бубр. карлице, пиелитис. Бубрежни камен → нефролитиаза. Б. органи. систем органа за лучење мокраће; код праживотиња ту улогу врши контрактилна вакуола; код осталих животиња постоје следећи типови: а) → протонефридије или систем подесних судова, код нижих црва; б) → нефридије, цевасти органи код чланковитих глиста, мекушаца и многих зглавкара и кичмењака; код кичмењака многобројне нефридије су скупљене у сложеније органе, бубреге; в) Малпигијеви судови, цевасти израштаји на почетку задњег црева инсекта. -- Бубрези свињски или телећи, хранљиви и лако сварљиви, садрже много пурина; шкодљиви код гихта.

БУБУЉИЦЕ, кожно-инфективно обољење; а) акне, квржице и гнојнице, настају затварањем и запаљењем затворених пора; обично обухватају цело лице, леђа, груди и др. делове коже; постоје више врста; неке су у вези са поремећајем функције полних жлезда, нарочито са нередовном менструацијом; код млађих сеоба у доба пубертета (младалачка а.); код старијих мушкараца постоји хронична а., која је нарочито изражена на врату и носу; услед дуготрајности кожа се мења, нос нарочито натекне и постаје црвен и изобличен; после употребе неких медикамената (бромна а.); као последица тврде столице; б) тбк. (кожна) и сифилис (акниформни сифилиди) могу дати појаве б. в) гнојнице које се јављају на разним деловима тела усамљене или груписане; обично су последица стафилококне инфекције. Лечење према врсти б. Против раширених пора најбољи лек: сумпор, салицилна киселина (1%) и резорцин (1-3%) у вазелину. Б. беле → кесасти израштаји.

БУВАЧИ → бухачи.

БУВЕ (Aphaniptera), група ситних инсеката сродних двокрилцима који живе паразитски на птицама и сисарима; тело бочно спљоштено; дугим задњим ногама добро скачу; хране се крвљу коју сишу кратком и оштром сисаљком. Ларве црволике. Вел. број врста; многе од њих живе на више различитих домаћина. Значајне што преносе извесне опасне болести, особито кугу коју преносе са пацова на човека. Извесне врсте у Афр. могу да се усаде дубоко у кожу и да изазову запаљења. Човечја б. (Pulex irritans), јаја и ларве нарочито у прашини између дасака у поду; живи дуго.

БУВЕ (Bouvet), мало о. у ј. делу Атланског Ок. (54º26' ј. ш., 3º24' и. д.); од 1930. припада Норв. Лов на китове.

БУВИНА Андреја, сликар и вајар из 13. в.; израдио вел. дрвена двокрилна врата на улазу у сплитску катедралу; свако крило подељено у 14 поља, а у сваком пољу се налази по 1 рељеф који илуструје неку сцену из живота Христова; ти рељефи долазе у ред најлепших вајарских радова у нашој земљи.

БУГ 1) р. у ј. Рус; улива се у лиман Дњепра. 2) р. у Пољ.; извире у Галицији, улива се у Нарев.

БУГАВА → Вугава.

БУГАЈЕВ Борис (1880.-1934.), рус. песник, романописац и публ. (псеудоним Бјелиј Андреј). претставник символизма у новој рус. књиж.; мистик и индивидуалист, наклоњен народњаштву и романтизму; плодан писац; дао збирке: Злато у азуру, Пепео, Урна, Краљица и витез, Христос Васкресе, Прво виђење, Звезда; романе: Сребрни голуб, Петроград, Котик Летајев, Детињство и дечаштво, Московски чудак; крит. дела: Луг зелени, Символизам, Трагедија стварања.

БУГАРИ, део Јж. Сл. који су се у 6. и 7. в. населили у данашњим буг. крајевима; били подељени па племена, а по језику и начину живота веома слични групи сх. и слов. племена. За њима прешли Дунав (679.) Б., народ хунског (тур.) порекла, и потчинили сл. племена ј. од Дунава; било их 20 000-30 000. Одмах организовали државу. У прво време Сл. и Б. живе једни поред других; после 2 столећа, дошљаци се изједначили о поданицима; Сл. примили име и држ. организацију освајача, а они језик и културу сл. поданика; временом нестало и антропол. разлика; данас међу њима веома ретка лица с монголоидним цртама. Отада се тај део Јж. Сл. развијао друкчије од осталих Јж. Сл. Сем мешавине Б. и Сл., у њихов састав ушао је и део поромањених староседелаца. Временом се раширили и заузели већи део слива Марице и Тракије; у вези с надирањем Турака, доцнијим ратовањима и гоњењима, исељавали се у разне хришћ. земље; свега их има око 5,1 мил., од којих 4,6 мил. у Буг., 350 000 у Рум., 111 300 у Рус., остатак у Грч., Југосл. и др. По вери већином прав., а има и мусл. (помаци). На З око границе између Србије и Буг., широк прелазни појас, чији су стан. Шопови по етн. особинама ближи Србима (слава, задруга, језичке особине итд.). Гл. занимање Б. земљр., већ доста унапређена; развијена култура дувана и ружа (производња ружиног уља); у ј. Буг. много развијено повртарство и одатле многи иду у печалбу као повртари; села вел., већином по равницама, куће обично на спрат: у сев. крајевима има и → бурдеља; у ношњи превлађују тамне боје: црна и тамноплава. Основу друштвеног живота чини породица; задруге ретке, али развијен смисао за модерно задругарство; у обичајима и веровањима много старинског, нарочито о Божићу (коледа), Ђурђев-дану Лазаревој суботи, Духовима итд. У обичајима ритуалне игре с маскираним играчима у време већих празника. Обичаји и веровања много се подударају с осталим Јж. Сл. на једној, а с др. балк. народима на др. страни. Међу Б. има, у периферним обл., Турака, Грка, Черкеза, Гагауза и др., Цигана и Јевреја посвуда, а у план. крајевима на ЈЗ и Цинцара.

БУГАРИЈА, инструмент из групе тамбура, код којих се тон добива окидањем жице помоћу терзијана.

БУГАРИТИ, кукати, запевати, нарицати, певати што жалосно, п. уопште.

БУГАРСКА, уставна краљевина и си. делу Б. П. (103 146 км², 5 мил. ст.); план. Балканом подељена на с. више низинску и ј. више план. Б. У јз. делу високе план. (Рила 2924, Пирин 2920 м) са глацијалним траговима. Низије на Ј у котлинама и долинама, нарочито у долинама Марице и њених притока. На С због отворености рељефа клима конт., на Ј има утицаја сред. климе. Припада сливу Црног и Егејског М. Директно у Црно М. се уливају Провадиска Р. и Камчија; остале (Искар, Вид, Осма, Јантра, Лом) притичу Дунаву. Притоке Егејског М. су Струма, Места и Марица с Тунџом и Ардом. Стан. → Бугари, који чине 84% стан. у држави; од др. народности има највише Турака у и. и ј. делу и Румуна у видинској обл. Више низиска земља степског изгледа. Обрађене земље 43%; под шумама и шибљем 30%, пашњака и утрина 10%. Земљр. се занима 71% стан. Поред житних усева и ливада знатно пространство заузимају баштовански садови, уљане и инд. биљке, виногради, воћњаци, ружичњаци и дудињаци. Сточарство јаче само у план. крајевима. Руде има мало, највише угља (Перник), па бакра и олова (код Враце). У инд. запослено 9% стан. Јако развијена инд. ружиног уља (око 30 фабрика). Гл. саобр. артерија пут који из Београда преко Софије води у Цариград. На вел. план. има превоја и клисура, те је сухоземни саобр. свуда добро развијен. Речни саобр. само на Дунаву. И на Дунаву и на Црном М. страни бродови. Буг. трг. морнарица има свега 5 бродова. Градови: Софија (престоница), Пловдив, Варна, Бургас, Русе (Рушчук), Плевна, Шумен. Сливен, Стара Загора, Видин. Насељена прво трачким племенима, потпала у ст. в. под утицај Македоније, а затим, за владе Августа и Клаудија, присаједињена рим. царству и подељена на 2 пров.: Доњу Мезију и Тракију. У доба вел. сеобе пљачкали је Зап. Готи, Хуни, И. Готи, Сл. и Авари. Почетком 7. в. у њој се населили Сл., а крајем истог века дошла, под вођством Аспаруха, и тур.-татарска племена Бугари (679.), који Сл. наметнули своју власт и име, а примили од њих језик и обичаје. Првих 100 год. Бугари признавали власт Виз. и помагали је у борби с Арабљанима; затим отпочели са њом читав низ крвавих ратова (9. и 10. в.) и довели своју државу до највећег пространства и моћи; кн. Крум (803.-814.) заузео Софију и Једрене и наметнуо своју власт Тимочанима и Браничевцима; кн. Борис превео Бугаре у хришћ. веру (865.), а његов син Симеун (893.-927.) носио се мишљу да уместо виз. створи б. царство; потчинио Тракију, Македонију, Арб. и Рашку (924.); себе прогласио за цара (918.), а б. архиеп. подигао у чин патријарха. Под његовим сином Петром (927.-969.) б. царство почело да опада; Часлав ослободио Рашку и Босну, а брсјачки кн. Никола Довардарје и Македонију; у исто време Виз. приволела рус. кн. Свјатослава да удари на Б., па је затим и сама заузела (971.). 2. б. царство осн. б. бојари, браћа Петар и Асен, који дигли устанак противу Виз. (1186.). Византинци изазвали раздор међу устаницима, па ови убили оба старија брата и довели на престо најмлађег Калојана (1196.-1207.), који проширио државу на З и заузео многе градове по Тракији и Македонији; његов син Ј. Асен II (1218.-1241.) наметнуо власт Тракији, Македонији и Арб. и подигао Б. на степен највеће силе на Балк.; после његове смрти у Б. избиле династичке борбе, у току којих дошао на престо чак и 1 свињар (Ивајло, 1277.-1279.); то искористили прво Маникејски цар и епирски деспот, затим Татари, који В. наметнули своју власт, и најзад Срби, који помакли своју границу до Тимока и потисли Бугаре из Македоније. Ред и мир завео тек Михаило Шишман (1323.-1330.), чију је власт признавала цела Б. За његове владе дошло до одлучне борбе између Срба и Бугара о превласт на Балк.; у њој Бугари били потучени (на Велбужду, 1330.), а Михаило погинуо. После његовог 2. наследника, Душановог шурака Јована Александра (1331.-1365.), државу опет захватили нереди, па Мађари заузели Видинску Обл., Власи Добруџу, а Турци наметнули данак Шишману III, па га затим одвели у ропство заједно са патријархом и мноштвом народа (1393.). Под Тур, остала све до 2. половине 19. в. Њени емигранти, помагани од Рус, Србије и Рум., почели да оснивају нар. шк. и развијају нар. свест, а у 2. половини 19. в. осн. Б. револуционарни комитет и издејствовали, преко Рус, да се б. цркви призна аутономија и дозволи установа егзархата. На вест да се Херц. и по 3. пут побунила (1875.), б. револуционари дигли априлски устанак (1876.), али га Турци крваво угушили; Тур. онда објавила рат Рус. (1877.-1878.), која створила санстефанским миром Вел. Б. У жељи да умање значај рус. победа, вел. силе оставиле Турцима Ст. Србију и Македонију, а од чисто б. крајева образовале на берлинском конгресу 2 аутономне државе: Кнежевину Б., са својим кн, и Собрањем и И. Румелију којом управљао султанов намесник. За владе 1. кн. Ал. Батемберга (1878.-1886.), Бугари извршили уједињење Кнеж. Б. и И. Румелије 1885.) и потукли срп. краља Милана Обреновића који покушао то да спречи. После Батемберговог збацивања (1886.) вел. нар. скупштина довела на б. престо Фердинанда Кобуршког (1887.-1918.). Под н,им Б. прогласила независност (1908.) и узела назив царевина. али Евр. је признала само за краљевину. Фердинанд увео В. у балк. ратове (1912.-1913.) и свет. рат (1914.-1018.). У балк. ратовима Бугари прво учествовали на страни Срба, Грка и Црногораца, однели сјајне победе код Киркилиса и Лиле-Бургаса, заузели са Србима Једрене и проширили државу до Егејског М., али после препада на срп. вој. (29./5. 1913.), извршеног по Фердинандовој наредби, потучени од својих савезника, које помогли Румуни и Турци; букурешким миром остављен јој ипак део Тракије и Македоније излаз на Егејско М.: Румуни јој одузели Добруџу, а Турци Једрене. У свет. рату Б., под утицајем Фердинанда и аустрофилске владе Радославова, пришла централним силама и напала Србију (1915.); услед тога Фердинанд I, после закљученог примирја и револуције А. Стамболиског и Р. Даскалова (29./9. 1918.) морао да абдицира у корист сина Бориса III и да иде из земље, а вел. силе (нејским миром, 14./11. 1819.) одузеле јој излаз на Егејско М. и доделиле тај део Тракије Грч., а Струмичку Обл. Србији. Стамболиски покушао да склопи пријатељство с Југосл. и изведе реформе у корист сељака; како то није ишло у рачун многима, противу њега склопљена завера и он изгубио живот у преврату (9./6. 1923.), заједно са многим угледним присталицама земљр. странке; после тога у Б. узеле маха нелегалне организације, нарочито терористичке орг. македонствујушчих а б. држ. политика се оријентисала према Ит. с антијсл. карактером; односи почели да се поправљају тек од 1933., после узајамних посета краља Александра и Бориса, које су створиле услове за пријатељску сарадњу. Међутим, извесни елементи из саме б. владе покушали да покваре и те односе (1935.). Бугарски егзархат → егзархат. Б. Језик, са изумрлим ст.-сл., чини грану јжсл. језика, од којих се разликује тиме што је под утицајем ром. говора, упростио именичку промену, Изгубио инфинитив, а добио постпозитивни члан. Б. књижевност, дели се на стару и нову. Ст. к. од прелаза Б. у хришћ. до појаве Пајсија Хиландарског (864.-1762.); најживљи рад пада у доба цара Симеуна, богато преводима из виз. књиж., компилацијама и апокрифима; најчувенији тадањи писци: Црноризац Храб и Константин еп. До н. полета долази у 14. в. (трновска шк.), кад су на њој радили патријарх Јевтимије и Григорије Цамблак, који је после пропасти б. државе прешао на двор деспота Стевана. У 16. и 17. в. у Б. се развија кат. књиж., са Филипом Станиславовим (Абалар) и Парчевичем, а јављају се и 1. списи на нар. језику (дамаскини). Нова к. настаје са појавом Пајсија Хиландарског (1762.); почиње буђењем нац. свести и црк.-просветним радом (Софроније Врачански, Неофит Рилски). Од 1830. јавља се н. просветни покрет, који је прво јелинистички, а затим се, са борбом за култ. и црк. самосталност, претвара у противгрчки; из тога доба су први песници (П. Р. Славејков, Раковски, Чинтулов, Геров), драматичари (Војников, Друмев) и приповедачи (Друмев, Каравелов); у исто време је вођена филолошка борба измећу рус.-сл. и нар. језичног правца; процват лирике пада после 1870. (Ботев, Вазов). Од ослобођења (1878.) до око 1900. налазила се под рус. утицајем са И. Вазовим, Ал. Константиновим и К. Величковим; после тога у њој се, под нем. и фрц. утицајем (П. П. Славејков, Јаворов, К. Христов, II. Тодоров, К. Крстов) јавља символизам (са Трајановим и Куневом), чији најјачи развој пада после 1918. (Лилијев, Дебељанов, Стојанов и др.); у исто време цвета лирика (Д. Габе, Е. Багрјана, Ј. Стубел, Г. Милев, Н. Фурнаџијев, А. Расцветников, Д. Пантелејев и др.), приповетка и роман (Ј. Јовков, Г. Рајчев, Н. Рајнов, Д. Камиров, А. Страшимиров, В. Пољанов, А. Каралијчев, С. Мимнов и др.), драма (Костов, Р. Стојанов, С. Камбуров, К. Мутафов), критика (Пенев, Радославов, Балабанов, Николов, Цанев. Б. музика, постојала још у доба пријема хришћ.; поред виз. црк. певања, Бугари; имали и свој старобуг. црк. напев, који се делом сачувао у Рус., у нотним рукописима 17. и 18. в. За време робовања Турцима негована нар. песма и свирка, а гл. инструмент били кавал и гајде; Бугари који се школовали на 3 донели и др. инструменте; онда су постале и неке патриотске песме, са мелодијама страног порекла. У то доба осн. је 1. оркестар (у Шумену) и 1. хор (у Свиштову), а 1. б. композитор саставио Христово опело у 4 гласа. За време ослободилачких ратова осн. 1. певачка друштва (Пловдив, Русен, Силистрија, Ст. Загора), а у Софији осн. Столичната драматично-оперна трупа (1890.). У 1. деценији 20. в. јављају се нац. композитори, а у Софији се оснива Муз. шк. (1904.), која убрзо прелази у држ. руке (1912.) и уздиже се на степен акад. (1921.). Опера је неко време вегетирала (1892.-1907.); прве претставе са нац. репертоаром (Сиромахкиња од Монолова, Камен и цена од Кауцког и Иванова, Борислав од Георги Атанасова, Тахирбеговица од Димитрија Хаџи-Георгијева) почела је да даје 1908.; прешла је у држ. руке за владе Стамболиског (1921.). Филхармонија је осн. поглавито из оперског оркестра, као самостална установа (1924.). Хорској муз. дало је вел. полета оснивање Савеза пар. хорова после свет. рата; данас Б. има вел. број продуктивних и репродуктивних композитора, као и стручних муз. критичара и историчара који су дали; Музички лексикон (од Ив. Камборова), Општу ист. музике и Науку о облицима и инструментаци]и (од Д. Родева), Народни пѣесни отъ Тимокъ до Вита (4070 мелодија; издање Етнограф. музеја). Б. нар. м., као и јсл., одликују се ритмичким и мелодрамским богатством; њене мелодије крећу се у октави, вел. септими, чистој квинти и кварти, вел., малој и умањеној терци; у погледу тонских родова у њој се налазе: дијатонски видови из и. и зап. муз. (јонска, дорска, хиподорска, фригиска, миксолидиска и еолска тонска врста) и хроматски видови са прекомерним интервалама; разноврсне ритмичке групе показују да је у Б. као у Југосл. неисцрпно врело за муз. стварања. Б. револуц. комитет, осн. 1866. у Букурешту са циљем да ослободи Б. од Турака; водио четничку борбу у којој се истакли: П. Фитов, Филип Потју, Ст. Караџа, Хаџи-Димитар итд. После смрти његовог осн. Г. С. Раковског (1867.), на чело дошао Љубен Каравелов; под његовим руководством (1867.-1875.) к. реорганизован, потпао под утицај рус. и евр. либералних идеја и ступио у везу са кн. Михаилом; централни к. у Букурешту отпочео осн. мањих к. по Б. (1872.) и припремање општег устанка; Турци открили његов рад (1873.) и обесили 1 од најглавнијих агитатора, Васила Левског; од 1875. радом у Букурешту руководио Ботев, који упутио к. социјалист.-радикалним и искључиво б.-нац. правцем и довео до априлског устанка 1876. Б. уметност се јавља у 9. в., с 1 стране у традицији многобожачког И (Модарски коњаник), а с др. под утицајем Виз. (црк. и палате у Абоби и Преславу); дошла до врхунца у 13. и 14. в., кад су најбогатији и најразноврснији архт. и сликарство (црк. у Трнову и Месемврији, фреске у Бојани, минијатуре Манасијеве хронике и еванђеља лорда Керзона); за тур. времена није створила ниједан важнији споменик. Поновно буђење настало тек у 2. половини 19. в., после чега највише напредовало сликарство; у њему прво почели да негују жанр сликари туђег порекла (Вјешин, Мрквичка); затим се јавили реалисти (Ангелов) и академици (Михаилов); најзад најмлађа генерација, под нем. и фрц. утицајем, прешла на изразито колористичко и тонско сликарство (Скитник, Узунов, Обрешков); од модерних б. вајара истакли се Спиридонов, Николов, а као акварелист Маринов. Б. црква, образована јога пре Ћирила и Методија, за кн. Бориса; потпадала под цариградског патријарха и рим. папу; за цара Самуила стекла самосталност, а за владе цара Асена (12. в), подигнута на степен патријаршије; по најезди Турака потпала под цариградске патријархе; 1870. образован тзв. б. егзархат.

БУГАРШТИЦЕ, песме другог стиха; → бугарити.

БУГВА, буква (Box boops), морска риба, вел. до 30 см, обла и дугуљаста, сребрнастосиве боје, са 3 златножуте уздужне пруге; храни се ситнијом храном. Бугварица, једноставна мрежа стајаћица за лов б., дуга до 50 м, висока 3-5 м, оканца 20 мм.

БУГОЈНО, варошица (2 000 ст.) и среско место на Врбасу у Скопља Пољу (Прим. Бан.): извоз жита и стоке; инд. вате, трикотажа, стругара.

БУДА, Сакија Муни (око 560.-480. пре Хр.), уобичајено име инд. краљевића Сидарте Гаутаме, сина сакиског краља Судодане и краљице Маје Деви, који је до 29. год. живео весело и раскошно, а затим, услед сусрета са старцем, болесником и мртвацем, напустио двор и провео 6 год. у шуми у размишљању; после тога постао Б. (санскрит = просвећени, пробуђени) и отпочео проповедање нове вере. Будизам, Будино учење, одбацује → Веде, не признаје касте и жртве; усваја постојање само једног из чега све произилази, у што се све враћа; крајњи циљ: ослобођење човечанства од мука поновног рађања (сеобе душа) уласком у нирвану тј. уништењем сваког постојања; то постиже строгим животом, телесним одрицањем и девичанством (кроз 4 принципа); затим се духовним усавршавањем (4 степенице) долази до безболне чистоте, па онда до нирване. Учење сачувано у предању (дарма); раширило се у Индији, Кини, Јап.: мада га краљ Ашок (3. в. пре Хр.) прогласио држ. вером, није много напредовало: касније на С примило н. елементе и култ. и обогаћено церемонијама; данас 3 типа: тибетански (ламаизам → Далај Лама), јужни и кинеско-јап.; има 125 мил. припадника. Будистичка уметност, створена међу народима б. вере у разним аз. земљама; јавила се у 4. в. пре Хр. у Индији, из које прешла на Цејлон, у Бирманију, Сијам, на Јаву, у Кину и Јап. и у свакој од тих земаља добила нарочито обележје. Оставила много споменика, већином рел. карактера: храмови, Будини кипови и догађаји из његова живота; највеличанственији храм је Боробудур на о. Јави. који садржи више хиљада скулптура и превазилази пространством и фантастичношћу све што је саграђено у Евр.

БУДАК → трнокоп.

БУДАК Миле (• 1899.), песник и приповедач; гл. дела: На понорима. Под гором, Опанци дида Видурине.

БУДАЛЕ ХРИСТА РАДИ (јуродиви), назив ап. Павла и апостола; у 5. в. они који се излагали руглу и исмевању сматрајући то за морално савршенство: има их у Рус.

БУДАНСКИ Степан (1830.-1873.), украјински песник, преводилац Илијаде.

БУДВА, варошица и морско купалиште (2 336 ст.) на Јадр. М., ј, од Боке Которске (Зетска Бан.); гроб С. Митрова- Љубише: лети купалиште, зими климатско место,

БУДИМИР Милан (• 1891.), клас. филолог и компаративист, написао више расправа по страним и нашим научним часописима.

БУДИМКА, најраспрострањенија јабука у Србији; добила име по ст. жупи Будимљу, где је донесена и гајена још у доба Немањића; дрво бујно, стиже на род доцкан, али обилате родности; плод ср. величине, танке, глатке, жућкасте и нешто румене љуске; отпоран према убоју; добро се чува зими. После ослобођења највише гајена око Ужичке Пожеге, Ариља, Ивањице, Гуче и Чачка, откуд се и данас много извози; у Ср. Евр. се мало тражи стога што оскудева у киселини.

БУДИМЉАНИН Страхиња (из 16./17. в.), иконописац; радови у црк. Св. Арханђела на Тари и, вероватно, у црк. св. Озрена у Босни.

БУДИМЉЕ, ст. срп. жупа и село у Горњем Полимљу (код Берана); св. Сава 1219. осн. епископију у Б.; резиденција еп. била у Ђурђевим Ступовима.

БУДИМПЕШТА, престоница Мађ. (1 мил. ст.); лежи на Дунаву (постала 1873. спајањем 2 близаначна града: Будима на д. и Пеште на л. обали Дунава; на д. обали утврђење, ст. краљ. дворац, мст. и др., седиште држ. управе; Акад. наука, унив., политехника, трг. акад., нар. музеј, опера итд. Привр. средиште вел. обл., развијена трг. земљр. производима и металургиска инд. Пристаниште и више мостова на Дунаву; на Маргаритовом О. чувена бања (термални извори, горка и сумпоровита вода). У Будиму било Срба за време тур. управе (16. в.); после сеобе под Чарнојевићем Срби чинили 1/2 стан. и претстављали гл. привр. сталеж; сада их мало; али је остало седиште еп. (за срп. парохије у Мађ. и ЧСР), 2 црк., шк., 2 завода: Текелијанум и Ангелијанум.

БУДИНИЋ ШИМЕ († 1600.), далм. црк. писац, глагољаш; штампао књ. ћирилицом и латиницом; први увео дијакритичне знаке у лат. из чешке азбуке; гл. дела: Покорни и многи ини псалми Давидови, Сума наука крстанскога итд.

БУДИСАВЉЕВИЋ 1) Буде (1843.-1919.), приповедач; писао приповетке из личког живота, занимљиве због фолклора језика; гл. дела: С личке груде, Из старог завичаја. 2) Јулије д-р (• 1882.), проф. мед. фак. у Загребу; писац многих научних расправа из обл. хир., о стомачном чиру, слепљењу срчане кесе и др. 3) Милан (1874.-1928.), проф. и приповедач; уређивао Бранково коло (1906.-1912.); писао приче из личког живота: Биједни људи, Тмурни дневи.

БУДИШИН, Бауцен, варош (40 000 ст.) на д. обали Шпреје (Нем.); инд. вагона, ткст., папира, дувана, емаља; важан саобр. чвор; средиште Луж. Срба, код ње је Наполеон (21. и 22./5. 1813.) потукао рус.-пруску вој. и нагнао је на примирје.

БУДИШНИЦА → Бутишница.

БУДЈЕОВИЦЕ, град у ј. Чешкој (44 000 ст.), на р. Влтави; катедрала, шум. и трг. шк.; развијена инд. (порцелан, оловке), трг. (жито, дрво, угаљ, со и др.).

БУДМАНИ Петар (1835.-1914.). филолог, полихистор и 1 од наших најистакнутијих лексикографа; први почео код Јж. Сл. да ради дијалекатске студије, описом дијалекта свог родног града (Дубровника); уређивао Рјечник Хрв. или срп. језика (1883.-1907.); гл. дела: Граматика сх. језика (на ит.) и Граматика рус. језика.

БУДОАР (фрц.), отмен дамски салон.

БУДУЋЕ ВРЕМЕ (лат. futurum), у грам. глаг. в. за означавање б. радње, бивања или стања; сложено од скраћеног садашњег в. глаг. хтети и начина неодређеног жељеног глаг. Б. пређашње в., футур егзактни, показује б. радњу, бивање или стање који се врше или бивају свршени пре гл. б. радње; у сх. ј. састављено од сад. времена глагола бити: будем и глаг. придева прошлог од глагола који се жели: Ако будем могао доћи ћу. Б. ствар (плод, згодитак итд), може бити предмет правног посла; зак. не допушта да се за б. с. сматра наслеђе за живота завешталаца. Б. тражбина, која може бити или се предвиђа да ће наступити (нпр.: обавеза за попуну дефицита који још није учињен); може се обезбедити хипотеком, која се може реализовати само ако у то време тражбина постане садања.

БУЂ → плесан. Буђавост → плеснивост.

БУЂЕЈОВИЦЕ → Будјеовице.

БУЂЕЊЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ → реактивирање тбк.

БУЕ Ами (1794.-1881.), фрц. геолог; писац геол. и палеонтолошких расправа, као: Евр. Турска и др.

БУЕНОС АЈРЕС 1) гл. место (2 мил. ст.) рпб. Аргентине и најважније пристаниште Ј. Амер. на д. обали Лаплате, недалеко од њеног ушћа у Атлански Ок. Развијена инд. конзервисања меса и млинарство; трансандском пругом везан са Валпарајсо (Чиле); високе шк., библт. и музеји. 2) језеро у Патагонији (2000 км²) на, граници Аргентине и Чилеа, реком Бакер отиче у Вел. Ок.

БУЖАН Јосо (1873.-1935.), сликар, највише сликао нар. мотиве и типове; његова ум. има изразито фолклоран карактер и документарну вредност.

БУЖИЈА фрц.), цилиндричан, тврд или савитљив штапић којим се испитује проходност или шири сужен канал (мокраћни, једњак итд.).

БУЖИМ 1) сада село си. од Цазина (Врбаска Бан.), некада значајан град (помиње се у 1. пол. 14. в.). 2) село у Лици (срез Госпић) са рушевинама истоименог града; завичај грофова Јелачића Бужинских.

БУЖИРАЊЕ ДЕЦЕ → камена сода.

БУЗДОВАН, кијак, кијача, млат 1) у нашем народу се одомаћио овај тур. назив за врсту оружја које служи борби изблиза, али се може и бацати на непријатеља. Првобитно дрво са задебљањем на крају, у које се умећу комади камена, кости и сл. Има б. и са млатом од камена, па целих од гвожђа. У употреби код свих примит. народа; код образованих истиснуло их ватрено оружје. 2) у гимнастици: дрвена справа којом се изводе ефектне вежбе у луковима и круговима; зове се и чун.

БУЗЕНТО, река у Калабрији (Ит.); улива се код Козенце у р. Крапи; по предању у њеном корињу погребен визиготски краљ Аларих.

БУЗЕТ (ит. Pinguente), место у средини сев. Истре, 1921. г. 10 049 ст., од којих 5 680 Хрвата и 2 094 Словенаца.

БУЗИРИС, легендарни краљ Ег.; убијао све странце који би ушли у његову краљевину; убио га Херкул.

БУЗОЛИЋ Стјепан (1830.-1894.), песник родољубивих и рел. песама (Бог, род и свијет); преводилац Дантеа, Ариоста и др.

БУЗОНИ Феручио Бенвенуто (1866.-1924.), ит. пијанист и композитор; истакао се као интерпретатор Баха и Листа; компоновао: симфониску свиту, симф. тонску поему, вел. број клавирских дела, 1 концерт, 2 сонате, 2 квартета, опере Д-р Фауст (недовршена), Арлекин, Избор невесте; прерађивао Бахова клавирска и оргуљска дела; писао о разним муз. теориским и естетским питањима.

БУЈАД (Pteridium aquilinum, фам. Рolypodiaceae), вишегод. зељаста, веома бујна папрат, 2 м дуг лист сраста посувраћена обода на наличју, са спорангијама; дубоко разграната подземна стабла (ризома); образује непролазне и тешко искрчиве честаре.

БУЈАНОВЦИ, варошица у Прешевском срезу (Вардарска Бан.); у варошици и околини развијена култура и прерада конопље.

БУЈАНОВИЋ Иван (1852.-1927), теол. писац; дела: ***атологија, Св. сакраменти, Мариологија итд.

БУЈАС Рамиро (• 1879.), проф. унив. у Загребу, експеримент. психолог; радови: Психологиска опажања шк. дјетета, Истраживања о физ. увјетима психо-галван. феномена и др.

БУЈЕ, место у зап. делу ср. Истре (7318 ст.).

БУЈИДИ, перс. династија, првобитно у з. Перс. (поч. 9, в.), а од 945. стварни господари Багдада, мада су се звали само заповедницима (→ амиру л-умара) гарде абасидских халифа. Њихова власт престала 1055. год., када је селџучки султан Тогрулбег ушао у Багдад.

БУЈИЦЕ, бучњаци, бујичњаци, вододерине, дивљи потоци, несразмерно повећано, набујало, водостање валовити план потока за време топљења снега и после јаких киша. Носе вел. количину еродираног материјала који таложе при ушћу у долинску р. у облику купе (плавина); њим руше или затрпавају грађевине и земљишта под клисуром и померају корито долинске реке. Штете од б. веома вел., јер набујала вода руши и разара успут ове што захвати: мостове, куће, воденице, путеве, жел. и др објекте, а износом засипа ливаде, пашњаке, оранице, вртове и др.; услед тога се одавно приступило уређењу б. подизањем вел. устава у долинама којима заустављан даљи транспорт и изливање наноса; данас се примењују сасвим други принципи; по науци о уређењу б. постоје 2 врсте мера: превентивне и уређивање б.; превентивне м. обухватају поступак са шумама у сливу б., јер је нерационално искоришћавање шума (девастација, прекомерна паша и оголићавање земљишта) 1 од гл. разлога за постанак б.; уређење б. обухвата читав систем направа у њиховом кориту и везивање терена на падинама; против ерозије корита граде се јасле од плетера, обични прагови и преграде од камена и бетона; исто тако постоји и читав низ тхн. уређаја за одбрану од корозије, уређење плазина и везивање падина према б.; у њега спадају и послови око пошумљавања целог бујичног подручја; ове шуме потпадају под нарочити режим.

БУЈОНСКИ Годфроа (Godefroy de Bouillon 1058.-1100.), војвода лоренски и 1. јерусалимски краљ; као вођ 1. крст. рата учествовао у освајању Никеје, борби код Дорилеје, опсади Антиохије и заузимању Јерусалима, којим је владао као заштитник Христова гроба (1099.-1100.).

БУЈТЕНЦОРГ, варош (60 000 ст.) на Јави.

БУК, бучница, место где пада вода неког водопада.

БУКАВАЦ (Botaurus stellaris), птица сродна чапљама која живи по ритовима и храни се рибама и др. мањим кичмењацима; у доба парења мужјак одаје глас сличан мукању говеда (»водени бик«).

БУКАГИЈЕ (тур.), гвожђе, окови на ногама, људски и коњски.

БУКАРЕЊЕ, припуштање нераста на крмачу у циљу оплођења. Крмача добива нагон за б. 28 дана по прасењу. Од оплођења до прасења прођу 3 месеца, 3 недеље и 3 дана. Дивље б., кад се не зна који је нераст оплодио коју крмачу; б. из руке, кад се за сваку крмачу одређује нераст и припушта под контролом чувара.

БУКВА 1) (Fagus silvatica, фам. Cupuliferae), код нас најраспрорастреније дрво лишћара; у ср. в. много се ценила ради плода (буквица) којим се храниле свиње и дивљач; доцније, кад се развила руд. и топионичка инд., употребљавала се много као огревно дрво и за израду дрв. угља. Кад се у 2. пол. 19. в. развила употреба тхн. дрвета, почело у неким земљама, нарочито у Нем., а код нас у Горском Котару, сатирање букових шума и претварање у четинарске. У новије време опет се много цени; из шумско-узгојних разлога (поправља тло) и због разноврсне употребе: за огрев и прављење угља, стругану робу (парену и непарену), тесану (жел. прагови, шубије или вратила, весла), обично и савијено покућство, степенице, паркете и греде, фурнире, споне за ципеле, амбалажу (бурад, сандуци за воће), коцке за калдрму, за разно оруђе, посуђе, лопате, кола итд., затим у инд. сухе дестилације, за прављење лепенке итд. Негат. особине: мала трајност, услед чега се мало употребљава на местима изложеним влази (али се то својство поправља импрегнисањем), и црвено срце (неправа срж, смеђе срце) које слаби тхн. употребљивост б., а јавља се нарочито код б. у балк. шумама. Картан од б. употребљава се за импрегнацију, а из њега се добива креозот у др. уља, примењена у мед. 2) → бугва.

БУКВАЛАН, који се разуме или преводи од речи до речи, дословно, а не у пренесеном смислу или описно. Буквар, књ. за почетнике у учењу писмености (по рус. буква = слово). Буквица 1) ст.-сл. писмена: глаголица, ћирилица. 2) војничка и служитељска књижица. 3) у пренесеном смислу: предика, поука (очитао му б.).

БУКЕ, јап. вој. племство.

БУКЕТ (фрц.) 1) кита цвећа. 2) фини мирис и укус ст. вина.

БУКЕФАЛ (грч.: бикова глава), име коњу Александра Великог.

BUCKINGHAM→ Бакингем.

БУКЛИЈА (тур.) → чутура.

БУКМЕКЕР (енгл. bookmaker), руковалац кладионице на тркама.

БУКОВАЦ, Влахо (1855.-1922.). сликар, ученик фрц. сликара Кабанела. 1879.-1891. највише живео у иностранству и био, у изради композиција и портрета, веома близак реализму и имао једноставну и топлу палету (La grande Iza, портрет краљице Наталије). За време бављења у Загребу (1894.-1900.) 2. епоха у његовом сликарском раду -- постепено прелазио у акад. виртуозност и површну декоративност (Гундулићев сан, Завеса у Нар. казалишту, службени и монденски портрети). Одласком у Праг (1903.), где постао проф. Ум. акад и остао до смрти, настао 3. период његовог рада, обележен извесним приближавањем импресионизму. Необично плодан (само портрета преко 400) и разноврстан сликар; мајсторски владао спољним странама сликарског зан.

БУКОВАЦ, средњев. град и трг. место Полапских Сл. на Балтичком М.; данас Либек.

БУКОВАЧКИ Фрањо (око 1635.-1680.), као повереник Петра Зрињског преговарао у Цариграду са Турцима о Петровом одвајању од Аустр.; кад се за заверу сазнало, пребегао Турцима у Босну, у којој остао до смрти.

БУКОВИК 1) план. масив ји. од Лесковца (Вардарска Бан.); највиши врх Оштрозуб (1 545 м). 2) пл. у Србији и. од Ражња; највећи врх Букова Пољана (893 м). 3) пл. у Ј. Србији између Полога и Кичевске Котлине, преко које иде жел. пруга Скопље-Охрид; највиши врх Тепе (1 528 м).

БУКОВИНА, покрајина у с. Рум., обухвата и. падине шумовитих Карпата и низију у изворишту Серета и око г. Прута; шумовита обл. Стан.: Русини, Румуни, Немци, Јевреји. Сточарство, шумарство и земљр. (кукуруз); има соли, гвожђа и мангана. Гл. град Чернауц. Буковинско-далматинска митрополија, обухватала прав. стан. Б. и Далм. Б. црк. била 1783. сама под влашћу карловачке митрополије; 1873. црк. одвојена од карл. м. и додељена јој и далм., па образована заједничка м. Срби под круном св. Стевана од дуалистичке нагодбе (1867.) морали да прекину везе са црк. у аустр. половини. 1919. та б.-д., од почетка неприродна, заједница престала.

БУКОВИЦА, карсни део кистањске површи (око 650 м), између Доње Зрмање и Крке у с. Далм. (Прим. Бан.). Има хладнију климу и доста шуме. Доста издвојена и ретко насељена обл. с патријархалним кат. и прав. стан. Сиромашан крај; стан. се бави сточарством, а знатан део иде у печалбу. Гл. места: Обровац и Кистање.

БУКОВИЧКА БАЊА, Аранђеловачка б. (Дунавска Бан.), жел. стан. Аранђеловац, 250-270 м надм. в., уређено климатско место и бања; хладни алкални кисељаци, за пијење, купање и извоз у боцама; лековито дејство на реконвалеоценте, препоручује се: код болести живчаног система, органа за варење, јетре и др.

БУКОВО, прав. ман. св. Николе у и. Србији код Неготина. У њему виноградарско-воћарска шк.

БУКОЛИЧАРИ (грч. буколос = говедар), грч. и рим. песници пастирских песама; гл. претставници: Теокрит код Грка, осн. буколичке поезије, и Вергилије код Римљана. Буколичка поезија опева пољски живот и живот пастира. Буколска дијереза, одмор после 4. стопе у хексаметру.

БУКРАНИОН: кости лубање, воловска глава изнад жртвеника, символ снаге у најстарија времена (у преист. насељу у Винчи нађено више примерака од печене земље); налази се и на ст. новцима.

БУКСТЕХУДЕ Дитрих (1637.-1707.), нем. композитор кантата за оргуље.

БУКТИЊА → зубља.

БУКУЉА, острвска планина (720 м) у Шумадији, изнад Аранђеловца.

БУКУМИРИ (арб.: добар хлеб), ст. племе које живело поглавито на тлу пл. Братоножића, делом и Пипера, и имало катуне око Букумирског Јез. Вероватно били Власи.

БУКУРЕШТ, престоница Краљ. Рум. (850 000 ст.) у В. Влашкој, на р. Дамбовици и на раскрсници путева: Ердељ-Црно м. и Влашка-Молдавија. Као насеље постало рано, а као средиште вел. обл. од 1462., када у њега пренета престоница. Све до половине 19. в. имао изглед мање балк. вароши; сада се развио у вел. и лепо уређен град; акад. наука, унив., Атенеум, конзерваторијум, ум. акад., опера и поз., музеји, више ср. и стручних шк. Привр., трг. и инд. средиште за целу земљу, а посебно за Влашки Басен. Букурешки мир 1) уговор закључен 28./5. 1812. између Рус. и Тур., али у својој 8. тачци обухватио и Србе којима је, сем амнестије, призната извесна мала самоуправа. Турци га нису извршили, али од 1815. био основа за сва рус. посредовања у срп. корист; на основи њега издат хатишериф о аутономији срп. кнежевине тек 1830. 2) уговор закључен 3./3. 1888. између Србије и Буг. после рата у јесен 1885. Србија, иако поражена на Сливници, није изгубила ништа. 3) уговор закључен 10./8. 1913.; ликвидирао рат Рум. и балк. савезника (Србије, Ц. Горе и Грч.) против Буг.; њиме Буг. од македонског подручја добила само Струмицу, а Македонију поделиле Србија и Грч. Б. уговор, закључен 3./3. 1876. између Краљ. Србије и Кнеж. Буг., и тур. султана као сизерена Буг., садржи само члан: »Од дана потписа овог у. успостављен је мир између Краљ. Србије и Кнеж. Бугарске.«

БУКШЕГ Вилим (1874.-1924.), социјалистички радник, вођ соц. демократа у Хрв. и Слав.; уређивао лист Слобода; био мин. исхране.

БУЛ 1) Џон (Bull, 1563.-1626.), енгл. органист и композитор мотета, мадригала, химна, фуга и клавирских дела. 2) Џорџ (Boole, 1815.-1864.), енгл. математичар и логичар, осн. алгебарске логике или логистике.

БУЛА 1) (лат.), првобитно печат који виси на неком документу, а после и сам документ; данас папска посланица свима народима или појединцима. Б. се називају почетним речима (нпр. In coena Domini, против јеретика). Б. су сакупљене у буларијуму. 2) (тур.), мусл. жена нижег сталежа.

БУЛАНЖЕ Жорж (Boulanger, 1837.-1891.), фрц. ген. и политичар; истакао се у рату 1870.-1871.; после отпуштања из војске (1888.) ставио се на чело крајњим националистима (буланжисти), у чије име тражио реформу устава и рат са Нем.; оптужен од својих противника за заверу против тадањег поретка, побегао у Белг., где извршио самоубиство.

БУЛАТ 1) Гајо д-р (1836.-1900.), вођ нар. покрета против талијанаша у Далм.; претседник далм. сабора; издејствовао завођење нар. језика као службеног у Далм. -- lех Б. 2) Петар д-р (• 1888.), славист; бави се нарочито упоредном сл. семантиком и фолклором; гл. дела: Погрдне речи из живот. царства у сл. језицима, Прилози за науку о значењу речи, Кукавица и др.; ради на сх.-слов. речнику који спрема Народно дело (→ сл.).

БУЛБ (лат.), чворноват израштај; у анат. нормално проширење или кружан орган, нпр.: б. аорте, проширени почетни део аорте, б. дуоденума, проширени део д. непосредно иза желуца, б. окули, очна кугла, б. медуле, издужена мождина. Булбарна парализа, поремећаји изговора, гутања, жвакања, фонације услед промена у можданом мосту и продуженој мождини.

БУЛВАР (фрц.), широка улица са дрворедима. Булварско позориште, нарочити тип п. које гаји друштвену комедију и фарсу; већ у 16. в. одвајају се дела за репертоар б. п.; данас постоје на вел. париским б.

БУЛВЕР Едуард Џ. → Литон.

БУЛГАКОВ 1) Јаков (1743.-1809.), рус. дипломат из времена Катарине П; издејствовао пристанак Тур. да се Крим присаједини Рус. 2) Михаил (• 1891.), рус. књиж.; сликао живот у Кијеву (1918.-1919.), нем. окупацију и Петљурину владу; писао приповетке (Ђаволијада, Кобна јаја), романе (Бела гарда), драме (Породица Турбини, Зојкин стан).

БУЛДОГ, боксер, крволочан чувар и собни пас, кратког тела, краће горње вилице, испољених зуба, немешаних боја. Шп. б., суре длаке, црне маске; енгл. б., сур или бео са пегама отворених боја, шталски и луксузни пас; мали фрц. б., кепец б., луксузан пас, бео, пиргаст или бео са црним пегама.

БУЛЕ ДЕ ЛА МЕРТ (Boulay de la Meurthe, 1761.-1840.), фрц. правник и државник из доба револуције и Наполеона; гл. редактор фрц. грађ. зак.

БУЛП-КЛАДАРКЕ (Boules), испруган трупац на неокрајчене даске, које се очисте од струготине и опет сложе онако како су биле поређане у трупцу пре пиљења.

БУЛИЋ 1) Сергије К. (1859.-1921.), рус. лингвист и проф. ист.-филол. института у Петрограду, пореклом Србин из ј. Рус; гл. дела: Црквенословенски елементи у савременом књиж. и нар. језику и Нацрт за ист. науке о језику у Рус. 2) Франо (1846.-1934.), археолог. Био наставник гмн. и директор у Сплиту, од 1883. био директор Архл. музеја, који под његовом управом и његовом заслугом постао евр. знаменитост. Нарочито се посветио ископавању и проучавању ст. Салоне, а бавио се много и ст.-хришћ. архл. и раном хрв. прошлошћу; од 1878. издавао и уређивао научни часопис Bulletino di archeologia e storia dalmata, од 1918. као Вјесник за архл. и повјест далм. Објавио на стотине чланака, са много научних принова, а дао и много н. грађе, али није дао веће синтетично дело.

БУЛКА (Papaver rhoeas, фам. Рapaveraceae), распрострањена рудерална и коровска једногод. биљка, крупна црвена цвета; расте по усевима, сухим ливадама на камењарима, у шибљацима медитеранских обл. и Ср. Евр.; плод сличан маковој чаури.

БУЛОЊ (Boulogne sur mer), варош (53 000 ст.) у Фрц., на Ламаншу; инд. цемента; важно извозно и увозно пристаниште.

БУЛОЊ-БИЛАНКУР (Boulogne-Billancourt), предграђе Париза (76 000 ст.), на л. обали Сене. Булоњска шума, највећи и најлепши парк Париза на д. обали Сене.

БУЛТЕРИЈЕР, раса енгл. паса, постао укрштањем теријера и булдога; лови и ништи пацове.

БУЉИНА 1) сова (Bubo bubo), ноћна птица грабљивица са дугим ушкама изнад очију; пораст до 70 см; храни се птицама и мањим сисарима које вешто лови. 2) бела, снежна (Nyctea nivea), птица сев. крајева Евр., А. и Амер.; зими силази до у Ср. Евр.

БУЉОН (фрц.), течност добивена благим кувањем сецканог меса (500 г) у води (1000 г), са мало пептона (20 г); у бактериологији служи за гајење клица и справљање др. хранљивих подлога.

БУЉС АЈ (енгл. Bulls' еуе), око, окно, светларник на броду.

БУЉУБАША (тур.), четни командир, капетан.

БУМ (енгл.), доња катарка (маца) ромбоидног једра (нпр. на кутеру).

БУМБАРИ (Bombus), инсекти опнокрилци сродни пчелама, живе друштвеним животом, граде гнезда под земљом, под стрехама и др. местима; заједница им се одржава до зиме; н. друштво заснива презимела женка. Разне врсте у Евр., има их и у поларним крајевима. Од вел. значаја за опрашивање биљака.

БУМБАШИР (ар.), изасланик, комесар.

БУМЕРАНГ (аустрал. вумера), име којим се у науци погрешно назива мало савијено дрво, дуго око 60 см; има особину да се враћа бацачу, ако не погоди циљ; у употреби поглавито у Аустрал., али га било и у ст. Ег. и Асирији.

БУНА, карсна и кратка р. (8 км), л. притока Неретве, извире из врела под градом Благајем.

БУНАР (тур.), ископано или избушено верт. окно у земљи ради узимања воде. Зидани б. израђује се кад подземна вода није дубља од 15-20 м; пречник: најмање 1,5 м; материјал: камен и опека у цементном малтеру или бетону; у подводном делу на зиду се остављају мали отвори за пролаз воде. Хиг. услови; а) да су дубоки најмање 6 м; б) да се око зида набије хумус или иловача; в) да се зид подигне најмање 30 см изнад земљишта и бетонира унаоколо са нагибом од б.; г) да имају црпку, да су поклопљени и да штите воду од спољних загађења; д) да су удаљени од станова и ђубришта 10 м, од нужника 15, а од река 20 м; ђ) да су удаљена од дрвећа, јер ово својим жилама продире у б. и ствара пут загађењу (На сл. А асановани б.; В. хиг. намештена црпка; С нехиг. б.). Гвоздени б. мањег су пречника (10-20 ом); израђују се кад је вода дубоко или неповољни услови за зидање; бушење се врши нарочитом спремом и цевима, које се оптерећују и утискују у земљу. Код вел. дубина, када цев не силази у дубину због вел. трења на ободу, бушење се наставља цевима мањег пречника (телескопски б.); на дно избушеног б. опушта се филтар у висини водоносног слоја. Абисински (Нортонови) цевни б. буше се побијањем поцинкованих цеви (у пречнику 8 см), чији је доњи део избушен, кад треба на брз и јевтин начин добити малу количину воде из мале дубине. А. б. је неупотребљив кад је ниво воде нижи од 7-8 м под површином земље, јер црпка са веће дубине не вуче: у њима вода зими замрзне → артески б.

БУНДА (мађ.) 1) дугачак зимски капут постављен крзном. 2) крзнени капут.

БУНДЕВА (Cucurbita, фам. Cucurbitaceae), једногод. биљка; врсте: 1) долма. тиквица, муча (С. реро), пореклом из Ј. Амер.; млади недозрели плодови пуне се месом и др. примесама, а зрели служе за исхрану стоке; у мед. се употребљавају ољуштене семенке или уље из њих против пантљичара и глиста. 2) дулек, лудаја (C. maxima), пореклом из Ј. Амер., употребљава се само у зрелом стању. 3) јургета (С. lagenaria), пореклом из Индије, употребљава се као долма, 4) шећерка (С. moschata duch.), пореклом из и. Аз.; гаји се ради слатког плода.

БУНЕ Вице (1559.-1612.), дипломат с о. Лопуда, у служби шп. краљева Филипа Н и Филипа III; у једно време поткраљ у Мексику.

БУНЗЕН Роберт (1811.-1889.), нем. хемичар; дао начин за електролитичко добивање алкалних и земноалкалних метала; конструисао галвански елемент вел. практичног значаја; унапредио анализу гасова и пронашао (са Кирхофом) спектралну анализу. Бунзенов пламеник (жижак, бренер), кратка верт. метална цев са постољем, на чијем горњем отвору сагорева светлећи гас уз слабији или јачи довод ваздуха кроз цев; висина пламена и довод ваздуха могу се произвољно регулисати; служи за загревање и сагоревање у лабораторијуму.

БУНИКА (Hyoscyamus niger, фам. Solanaceae), коровска, већином двогодишња биљка непријатна мириса, звонастих жућкастих цветова; расте на сметлиштима, поред путева, на угарима; распрострањена у Евр., с. и з. Аз. и с. Афр. Отровна је и лековита, плод садржи алкалоиде: хиосциамин, скепокомин и атропин. Шири зеницу, успорава пулс, суши уста и гушу. Мање од беладоне дражи мозак и више изазива сан. Не дејствује на мишиће који затварају чмар и бешику.

БУНИЛО, бунцање → делиријум.

БУНИЋ Михо Бабулинов (око 1525.-1590.), песник из Дубровника, без веће вредности; превео трагедију Јокасту.

БУНИЋ ВУЧИЋЕВИЋ 1) Николица (†1678.), дубровачки песник и државник; син песника Џива: писао лирске и епске песме; умро у тур. тамници стога што није донео данак после земљотреса 1667. 2) Џиво (1594.-1658.), најбољи лирски песник дубровачке књиж.; са Гундулићем највећи претставник књиж. Дубровника 17. в.; његова епска песма Мандалијена покорница, рађена по еванђелском причању, није много оригинална, али је од утиска.

БУНКЕР (нем.), спремиште угља на пароброду, угљеница.

БУЊЕВЦИ. Бунијевци, групе кат. Јсл. у сев. и ср. Далм., од Велебита до Неретве (око 250 000), затим у Хрв. Прим., Подгорју и Лици (око 56 000), Подунављу (око 100 000), поглавито у Бачкој око Суботице. Сомбора и Баје, и у ј. Уг. Не чине једноставну нар. групу, али сви говоре штокавско-икавским наречјем сх. језика. Преци свих Б. највећим делом били исељеници из зап. Босне, зап. Херц. и из суседних крајева ср. Босне и доње Херц. Селили се од 13. в., а нарочито у 1. половини 16. в. у Далм., а одатле у друге обл. Име Б. постало у Далм., и то свакако између 13. и 17. в. Буњевачки обичаји и особине знатно измењени услед мешања са др. групама.

БУЊИН Иван (• 1870.), рус. песник. књиж., преводилац, носилац Нобелове награде. До емиграције дао: Деревња, Суводол, Чаша живота, Господин из Сан-Франциска, Чангови снови; после револуције прешао у Париз и ту штампао: Сунчани удар, Божје дрво, Мићина љубав, Живот Арсењева.

БУОНАРОТИ 1) → Микеланђело. 2) Филип (1761.-1831.), ит. патриота, пореклом са Корзике, пријатељ Наполеона I, играо видну улогу у фрц. револуцији, прво као јакобинац, а затим као Бабефов присталица, због чега осуђен на робију; кад је пуштен из затвора емигрирао из Фрц. и у емиграцији написао: Ист. завере у корист Једнаких.

БУОНИНСЕЊА Дучо (око 1255.-1319.), ит. сликар сијенске шк.; израдио вел. олтар У сијенској катедрали, а приписују му и чувену Мадону Бућелај у фирент. црк. Санта Марија Новела.

БУРА (ит.) 1) атмосферски поремећај (непогода) већег обима са ветром преко 18 м/сек; доносе је обично → циклони, који се у нашим пределима јављају најчешће на Јадр. М. 2) веома јак, сух, хладан и слаповит ветар дуж и. обале Јадр. М.; правац од копна ка мору, а ср. брзина око 30 м/сек; поједини удари могу имати брзину и преко 50 м/сек; најјача је код Сеша и Ријеке; у зимско доба се јавља често, а лети ретко; подржава ведро време. Буробран, заштитни зид од јаке б. обично уз жел. пругу.

БУРАГ (rumen), 1. део желуца код преживара највећи по запремини; приликом исхране несажвакана храна долази једњаком у њега, па се поново враћа у уста ради преживања и тек тада пролази у остале делове желуца ради варења.

БУРАК, крилати рајски коњ, брз као муња, који је Мухамеда однео зачас из Меке у Јерусалим, а одатле на небо.

БУРАЧОК Мацеј (псеудоним Бохушевич Франциск, 1840.-1900.), творац модерне белорус. књиж.; у његовој поезији превлађују нац. и соц. мотиви; значајна збирка стихова: Дудка белоруска.

БУРБАКИ Шарл (Bourbaki, 1816.-1897.). фрц. ген.; за време фрц.-пруског рата командовао и. војском и однео победу код Вилерсексола; кад није успео да пробије нем. фронт покушао самоубиство.

БУРБОНИ, фрц. династија; владала Фрц. (1593.-1789. и 1815.-1830.); њене споредне гране владале Шп. (1713.- 1931.), у Напуљу (1735.-1860.) и Парми (1748.-1859.).

БУРГ (нем.). град; замак. Бурггроф. у ср. в. заповедник градске посаде; кастелан. Бурггрофови. стихована драма Виктора Ига, из ист. нем. феудалаца. Бургтеатер, прво аустр. драмско поз. у Бечу; осн. га Марија Терезија (1714.) као своје дворско поз.; приказује са класичном патетиком и модерним реализмом најбоља драмска дела нем. и страног репертоара.

БУРГАС, град и пристаниште (46 000 ст.) у Буг., на обали Црног М., на Бургаском Зал.; последњих год. надмашило Варну и постало највећа буг. лука. Бургаски Залив, највећи зал. на буг. црноморској обали код града Б.

БУРГЕНЕ, рушевине рим. града код Нових Бановаца у Срему.

БУРГЕНЛАНД → Градишће.

БУРГИЈА (тур.), мали сврдао; фиг.: нескладна, недовољно смишљена ствар или говор.

БУРГМАЈР Ханс (1473.-1531.), нем. сликар и гравер, 1 од најважнијих ум. нем. ренесансе; радио портрете и композиције за олтаре.

БУРГОЕН Жан (Bourgoin, • 1897.), фрц. књиж., вел. пријатељ јсл. народа; издао (с Османом) књ. путописа о Југосл. (La Yougoslavie).

БУРГОЊА, Бургундија, ст. пров. у и. Фрц.; обухвата брежуљкасти предео Кот д'Ор, на развођу Атланског Ок. и Сред. М.; производи чувено бург. вино.

БУРГУНДАЦ 1) бели, винска сорта лозе, највише гајена у Бургундији и Шампањи у Фрц., даје питка бела вина умерене киселине, нешто слабија од ризлинга. 2) црни, клевањка модра, рана сорта винове лозе; даје црна вина са много алкохола, пријатне боје, мало киселине, фине ароме. Од б. ц. се у Шампањи справљају и пенушава вина. Отпорност према пероноспори и мољцу незнатна. према оидијуму добра: родност различна. Обе сорте добре за наше сз. крајеве и гаје се у Слов., Хрв. и Срему.

БУРГУНДИ, герм. племе; у доба вел. сеобе народа (5. в.) прешло Рајну, продрло у Галију и настанило се између Роне и Алпа; у 6. в. покорили их франачки краљеви. Бургундија, ст. обл. у и. Фрц. после сеобе народа краљевина, а у доба феудалства моћна војводина; присаједињена Фрц. за владе Луја XI (1477.); данас Бургоња.

БУРДЕЛ Емил (Bourdelle, 1861.-1929.), фрц. вајар; имао осећање монументалног и декоративног, али често потпадао под јак утицај архајске ум. и одвише брзо стварао, радио попрсја, рељефе, споменике; гл. дела: Хераклес, Афродита, Алзашка богородица, Аполон итд.

БУРДЕЉИ. примит. људски станови у земљи; крајем 19. в. било их још у околини Видина и Лом-паланке; градили их и Срби за време робовања под Турцима.

БУРДОН (фрц.) 1) крупан бас на оргуљама. 2) неколико дебљих жица наврх лауте (лутње). 3) отегнута квинта у басу на гајдама.

БУРЕ, дрвени: суд за течности, разне величине и запремине; прави се од храстовог, кестеновог, багремовог и дудовог дрвета: за вино су најбоља од храстовине из брдских крајева; у најновије време праве се и од цемента и бетона, али она нису за гајење, већ само за чување вина у непромењеном стању; да би се вино очувало здраво, потребно је да се код б. одржава чистота; то се постиже мех. (прањем) и хем. путем (стерилизација врелом водом, воденом паром, кречом, содом, сумпорном киселином, сумпорним диоксидом итд.). Доливање б., редован рад при нези и чувању вина, који има за осн. правило: б. морају да буду увек пуна; почиње одмах по престанку врења и мора се вршити чешће, ако је губитак вина већи (у дрвеним б., код младих вина итд.), а ређе ако је губитак вина мањи (у бетонским бачвама, код ст. вина); у 1. години д. је обично потребно сваки 2., 3., а доцније 5. или 8. дан, а у 2. год. једанпут до двапут месечно.

БУРЕ (фрц. bourrée), ст. фрц. игра (17. и 18. в.), у неким крајевима народ је игра и данас.

БУРЕК (тур.), врста масне пите с месом, сиром, јајима, воћем итд. Бурегџија, занатлија који израђује б.; занат нарочито развијен у нашим и. и ји. крајевима.

БУРЕЛ, план. предео у зап. Буг., сев. од Трна а ј. од јсл. Цариброда; око 20 села.

БУШЕТИЋ Марин († пре 1562.), дубровачки песник, превео лат. збирку моралних сентенција Disticha moralia од Катона.

БУРЖ (Bourges), варош (44 300 ст.) у Фрц.; трг жита и вина: инд. (ткст., метала).

БУРЖЕ Пол (Bourget, 1852.-1935.), фрц. књиж. и књиж. критичар; гл. претставник псих. романа; сликао душевни развој и кризе виших друштвених слојева; као критичар и моралист бранио соц., полит. и рел. конзерватизам; писао новеле, романе: Андре Корнелис, Ученик, Етана, Немеза и др.; драме и књиж. портрете вел. писаца: Стендала, Тена, Бодлера, Ренана (→ сл.).

[Illustration]

БУРЖЕЛА Клод (Bourgelat, 1722.-1779.), правник, адв. и уч. јахања; осн. у Лиону (1762.) 1. ветеринарску шк. на свету, затим организовао вет. шк. у Алфору код Париза.

БУРЖОА Леон (Bourgeois, 1881.-1925.), фрц. државник и творац покрета солидариста, тј. задругарства и узајамног помагања; носилац Нобелове награде за мир (1920.); гл. дела: Политика соц. предвиђања. Пакт од 1919. и Друштво народа, Дело Друштва народа и др.

БУРЖОАЗИЈА (фрц.), грађанска класа. У ср. в. у Фрц. обични грађани, насупр. племству и свешт.; данас: имућна владајућа класа, у чијим се рукама налазе средства за производњу.

БУРИ (хол.: сељаци), потомци хол. досељеника у ј. Афр.; говоре хол., баве се земљр. и сточарством. Бурски рат (1899.-1902.), вођен у ј. Афр. између хол. колонија Трансвала и Орање и Енгл.; трајао 3 год. и био веома крвав; окончао га тек лорд Киченер систематским пустошењем б. насеља и одвођењем њихових жена и деце у концентрационе логоре, где су они умирали у маси од епидемија, глади и хладноће; то нагнало Буре да признају врх. енгл.

БУРИДАН Жан (Bouridan, † после 1358.), фрц. сколастик, писао коментаре Аристотелових дела; поставио осн. небеске механике; причу о Б. магарцу, који би између 2 подједнако удаљена снопа сена скапао од глади стога што не би знао којем првом да приђе, измислили су вероватно противници Б. да би исмејали његово учење о вољи.

БУРИЈАН 1) Карел (1870.-1924.), чсл. херојски тенор, одличан у Вагнеровим операма. 2) Стефан (1851.-1922.), а.-уг. политичар, мин. и управник Б. и X. (1916.-1918.); водио антијсл. политику.

БУРЈАТИ, монголски народ (240 000) у ј. Сибиру, на обе стране Бајкала, досељен у 16. в.; постојбина Монголска, одакле су кренули у 13. в.; деле се на стално настањене земљораднике и номадске сточаре; по вери делом ламански будисти, а делом шаманисти; потпуно очували донету културу. Бурјатија, државица (378 000 км²) СССР, у Трансбајкалској; стан. (485 000) се бави сточарством; гл. место Верхне Удинск.

БУРКХАРТ Јакоб (1818.-1897.), швајц. историчар ум. и културе; гл. дела; Култура ренесансе у Италији, Чичероне, Ист. грч. културе.

БУРЛЕСКА (ит.) 1) претерано смешна комедија, обично ниже врсте. 2) у муз. мања хумористична и весела фантазија.

БУРМА (тур.), венчани прстен, без камена.

БУРМУТ (тур.), дуван за шмркање, израђен од преврелог дувана у листу који се савија, пресује у трубе, машински ситни, сортира сејањем и оставља да накнадно преври; при томе се највећи део никотина распада; да би задржао одређену количину влаге додаје му се мало глицерина, а пријатнији мирис добива додавањем мирисних материја (кумарин, каскарил-коре итд.).

БУРНИЦЕ (Procellariidae), породица морских птица снажна и на врху јако повијена кљуна; носни отвори цевасто издужени; на прстима пловна кожица. Изврсни летачи, одлазе далеко на пучину, хране се рибом и др. мор. животињама; легу на осамљеним океанским о. и високим обалама. Гл. врсте; → албатрос (Diomedea), пуфин (Puffinus), сев. бурница (Fulmarus glacialis).

БУРНОНИТ, сулфидна руда бакра, антимона и олова (Pb Cu Sb S₃).

БУРНУМ, рим. утврђење з. од Книна из 1. в.; данас: Шупља црква, Трајански град; обилује старинама.

БУРНУС (ар.), широк огртач с капуљачом.

БУРОВА ВОДА, раствор алуминијум-ацетата, којег мора садржати у базичном стању најмање 7,5%; употребљава се за облоге код површних запаљивих обољења (на кожи и поткожном ткиву).

БУРСА → Бруса.

БУРТАНГЕР МУР (Bourtanger Moor), вел. мочвара (3000 км²), између л. обале Емса и хол. границе.

БУРУНДУК (Eutamias asiaticus, фам. Sciuridae), врста глодара; имају образне кесе; крзно на цени; живе у и. Евр. и сев. Аз.

БУРУНТИЈА (тур.), наредба управног старешине.

БУРШ (нем.) 1) студент. 2) распусник и убојица. Буршеншафт, нац. организација нем. студената, осн. у Јени (1815.); због нац.-либералног схватања распуштена 1819., а обновљена 1848., обухватила највећи део нем. унив. омладине; укинута после Хитлеровог доласка на власт. Буршикозан, студентски, младићки; недотеран, површан; дрзак.

БУСЕ Карл (Busse, 1872.-1918.), нем. песник, приповедач и есејист; већи успех постигао новелама и романима; гл. дело: Гмн. у Ленгову.

БУСИЈА → заседа.

БУСИРИ (1212.- око 1296.), ар. песник из мамелучког доба ар. књиж.; гл. дело: Бурде.

БУСЛАЈЕВ Фјодор И. (1818.-1807.), проф. московског унив., истакнут филолог, одличан познавалац језика, нар. књиж. и ум., на чијем је проучавању први применио савр. евр. методе; гл. дела: Ист. есеји рус. нар. песништва и ум., Оглед ист. грам. рус. језика, Рус. хрестоматија, Руски нар. еп, Моје успомене.

БУСОВАЧА, варошица у Босни (Дринска Бан.), на д. обали р. Лашве. Инд. дрвета.

БУСОЛА (ит.), → магнетна игла, обично снабдевена постољем на којем су означене стране света у вези с кружном поделом; има многоструку примену у животу, науци и вплов. Б. на стативу, снабдевена диоптерима или догледима; употребљава се у геодезији за приближно мерење углова, одн. нагиба, кад се не тражи већа тачност од 10'.

БУТ Вилијам (Вooth, 1829.-1901.), осн. и 1. ген. Војске спаса, који се бори за морални препород човечанства ширењем милосрђа.

БУТАН, кнежевина (47000 км², 600 000 ст.) у подножју и. Хималаја; у нижим деловима стан. се бави земљр. (ориз, кукуруз), а у вишем сточарством; гл. место Пунака.

БУТАРГА (ит.), рибља икра; нарочито добра сушена од ципола.

БУТЕР (грч.), животна намирница, по саставу животињска → маст (80-84%); садржи воду (10-15%), мало млечног шећера, беланчевина (0,5-1,5%), минер. соли (1-2%) и доста витамина; добива се из млека у којем се налази у облику микроскопских капљица; у крављем млеку има га просечно 3,5%; у домаћинству добива се из павлаке ручним бућкањем, а у вел. млекарама прерадом млека у сепараторима, који одвајају танку павлаку (са 20-30% масти) и млеко са мало масти; павлака се затим у нарочитим машинама прерађује у б. Топљењем обичног б. добива се топљено масло, које је изгубило скоро сву воду и др. састојке; може се очувати дуго непромењено; употребљава се углавном за справљање јела. Бутерна киселина, органска алифатична засићена киселина (масна); хем. формула С₃Н₇СООН; има је у бутеру (3-4%) у облику глицерида (естара б. к. и глицерина), и слободна у зноју; непријатан мирис ужегнутог бутера долази од слободне б. к.

БУТИЈА СРЕЋНА (Boothia Felix), најсев. пол. С. Амер. (око 50 000 км²), одвојено истоименим мореузом од Бафинове Земље. На Б. С. је сев. магнетни пол и најсев. тачка С. Амер., рт Мерчисн.

БУТИНА (femur), део ноге од кука до колена, чији скелет чини бутњача.

БУТИРОМЕТАР (грч.), цилиндричан градуисан суд за одређивање масти, нарочито у млеку.

БУТИШНИЦА, д. притока Крке, дуга 39 км, извире са ји. огранака Велебита и у свом току има вел. пад са неколико водопада; улива се испод Книна.

БУТКОВСКО ЈЕЗЕРО, у грч. Македонији између пл. Беласице и Круше; отиче кратким каналом у Струму, до које му се прошири површина у доба висока стања воде. Сев. обала ниска и мочварна.

БУТМИР, место у Сарајевском Пољу; убраја се у најчувенија налазишта неолитске културе у Евр.; његово неолитско стан. израђивало оружје од глачаног кремена и лепу керамику.

БУТРУ Емил (Boutroux, 1845.-1921.), фрц. филозоф; у делу: Контингенција прир. закона излаже мишљење да су прир. зак. само приближно строги, чиме омогућују случај, индивидуалан утицај, делање и слободу.

БУЋА 1) → бундева. 2) (ит.), обично дрвена или камена лопта за играње; у игри б. такмаци узимају по 1, 2 или 3 б. и труде се да их добаце што ближе.

БУЋЕ, властеоски род у Дубровнику, дао неколико дворских и свешт. лица од 14.-16. в.; најзначајнији Никола (помиње се између 1323.-1353.), протовестијар и угледна личност на двору краља и цара Душана.

БУЋКА, удица са мамцем или црвеном кићанком, вуче се чуном на којем рибар бућка бућкалицом и тиме мами сома. Бућкалица (бућкало) 1) дрвена справа, дуга око 30 см, у облику варјаче; рибар спушта са чуна удицу и производи ударом бућкалице у води нарочити звук; кад то осети сом, он појури на мамац на удици и прогута га заједно с удицом. 2) справа за бућкање млека, да би се из њега издвојио бутер; има их једноставних, за мала газдинства, и савршенијих, за веће количине млека.

BUFFALO → Бафело.

БУФО (ит.) 1) смешан, комичан. 2) певач ит. комичне опере (опера б.).

БУХ Леополд (1774.-1853.), нем. геолог и геоморфолог; изразит претставник плутонистичке теорије о постанку стена, план. и облива у рељефу земљине површине; радио геол. карту Нем.; проучавао Лапонију и Канарска О.

БУХАРА, варош (46 000 ст.) у оази СССР Узбекистана, и. од Амударје на транскаспиској прузи; у ср. в. (под Арабљанима) била важно култ. и трг. средиште и саобр. чвор.

БУХАРИ († 870.), скупљач мусл. традиције (Мухамедових изрека и др.); његов зборник носи ар. наслов Сахих (Здрави).

БУХАРИН Николај (1888.-1936.), идеолог и теоретичар рус. комунистичке странке и 1. Интернационале: до фебруарске револуције (1917.) живео као емигрант у Аустр., Швајц. и Амер.; после револуције Лењинов сарадник; искључен из комун. странке (1928.) због сукоба са Стаљином; осуђен на смрт и погубљен (1936.); гл. дела: Полит. економија ренте, Светска привреда и империјализам, Економика прелазног доба итд.

БУХАЧ (Chrysanthemun cinerariefolium, фам. Compositae), биљка из породице главочика, беличастог стабла, перасто издељених листова и цветова скупљених у цваст главицу, у чијој су средини жути цевасти, а на ободу бели језичасти цветови. Из цветних главица добива се прашак против паразитних инсеката; расте дивљи у Далм., Херц. и Црној Гори, али се и гаји у Јап. (9/10 свет. производње), Фрц. и Југосл. (највише у околини Шибеника, Трогира и на Хвару); да би се заштитио добар глас јсл. б., основан посебан уред који испитује садржину пиретина и о том издаје уверења. Год. 1934. производња у Југосл. изнела 768 т, од којих извезено 448. у укупној вредности 4,9 мил. д. Прашак б. употребљава се за дезинсекцију, против гусеница и у виноградарству (раствор: 5 кг прашка б. и 2 кг сапуна у прашку на 100 л воде).

БУХАЧИ (Halticinae), ситни, најчешће 2-3 мм дуги инсекти тврдокрилци, овалног тела и мрке боје; одликују се тим што праве веома вел. скокове; има их који нападају на лишће и изазивају његово сушење; наше најчешће штеточине, нарочито на хмељу (Chaetoenema), на купусу и сл. биљкама (Phylloireta nigipes, Рh. unduluta, Рh. nemorum). Сузбијају се уништавањем дивљих крсташица, прашењем расада арсеновим средствима, а израслог поврћа бухачевим прашком (6-7 кг на 100 кг сумпорног цвета), прскањем екстрактом дувана (4-5% јачине) у сапуњавој води, одржавањем довољне влаге и хватањем одраслих на заставице премазане гусеничким лепком.

БУХЕ → буве.

БУХЕК Иван, слов. сликар из 15. в.; радио у Корушкој; сачувало се 8 слива у болничкој црк. у Шент-Виду.

БУХНЕР Едуард (1860.-1917.), нем. хемичар, установио да се алкохолно врење може вршити и без присуства квашчевих ћелија, али да је за то потребан фермент.

БУХУРТ (герм.), средњев. витешка игра, → турнир 2 и 2, 3 и 3 копљима.

БУЦАЊ → мола. Буцање → риболов.

БУЦОЊИЋ фра Паскал (1834.-1910.), књиж., мостарски биск. од 1880.; противник аустр. окупаторске политике у Б. и X.

БУЧА → бундева.

БУЧАР Фрањо (• 1866.), књиж. историчар и писац струч. књ. о телесном васпитању; члан Међунар. олимписког комит.; његовом заслугом уведена швед. гимн. у хрв. шк. (1894.); гл. дела: Повјест протестантске књиж. међу Хрватима, Повјест реформације у Међумурју, Игре за друштва и шк.

БУЧИЦЕ, кугле, ђулад, гимнастичке справе: 2 железне кугле спојене пречком тешке 2-60 и више кг.

БУЧНИЦА → бук.

БУЧЊАЦИ → бујице.

БУЏЕТ (фрц.), прорачун држ., бановинских или оп. прихода и расхода. Државни б. издаје се за 1 год. као зак.; саставља га мин. фин., а одобрава Нар. претставништво. За његово састављање постављају се захтеви да буде: потпун, тачан (реалан, истинит), јединствен (да обухвата прегледно све приходе и расходе), и јаван; састоји се из: фин. зак., који даје потребна објашњења и овлашћења. б. прихода и б. расхода; приходи и расходи излажу се у разделима, ови се деле на главе, партије и позиције; вирмани су одобрени само између позиција једне исте партије, а не између разних глава и партија. Приликом склапања б. мин. фин. мора тежити његовом уравнотежењу, тј. изравнању расхода с приходима; ако се б. равнотежа не може да изведе, појављује се дефицит (кад расходи надмашују приходе), одн. суфицит (кад су приходи већи). У случајевима кад се б. није могао на време донети или изгласати, влади се одобравају буџетске дванаестине, тј. за сваки месец по истеку ст. б. по 1/12 одговарајућих кредита. О извршењу б. саставља се завршни рачун, израђен исто као и б.; прегледан од Гл. контроле, он се подноси законодавној власти на одобрење, чијим изгласавањем влада добива разрешницу (→ државни приходи и расходи). Буџетско право парламента. његово право да одобрава влади б. сваке год. Из шега се развила сва остала права парламента; у парламентарним државама, парламент има право да одбаци б. у целини, тј. и зак. и незак. партије, одн. позиције; то је најсигурније средство којим парламент може владу да подвргне својој контроли и да је омета, ако њеним радом није задовољан; код нас влада не мора да отступи ако јој парламент не одобри б., већ може распустити Скупштину и продужити ст. б. указом за 4 мес, а ако и новоизабрана Скупштина не одобри б., ст. б. може бити продужен још за 8 мес., када се ствар може поновити у новој б. год.

БУШ 1) Адолф (• 1891.), нем. виолинист и композитор. Компоновао: 2 увертире, симфониску фантазију, песме, гудачки квартет итд. 2) Вилхелм (1832.-1908.), нем. хуморист и карикатурист, монистичко-либералног уверења; гл. дело: Макс и Мориц.

БУША, домаће говече, илирског типа, мала раста, краткорого, загаситосиво или црно; млекуља; распрострањено на Б. П.

БУШАК, мали брдски коњ. домаће пасмине, добро везан, чврст и издржљив (→ коњ токмак).

БУШАН Георг (Buschan, • 1863.), нем. лекар, антрополог и етнолог. Написао више стручних мед. расправа, антропол. и етн. дела; гл. дела: Наука о човеку, Илустрована етнологија, Обичаји на свету.

БУШАТЛИЈЕ, потурчена породица чији су чланови до почетка 19. в. били наследне скадарске паше; по нар. предању воде порекло од Ивана Црнојевића.

БУШЕ Франсоа (Boucher, 1703.-1770.), фрц. сликар, под утицајем Ватоа, о којим се убраја у најзначајније сликаре »галантног« доба (елегантне ж. и м., дечје наге фигуре); оставио многе слике масном бојом, минијатуре и цртеже, али му најзначајнији вел. декоративни панои; чувена му слика Помпадуре, од композиција: Венера у Вулкановој ковачници, Дијана после купања и др.

БУШЕ ДЕ ПЕРТ Жак (Bouchet de Crèveecoeur de Perthes, 1788.-1868.), фрц. природњак, осн. преист.

БУШЕЛ (енгл.), мера за течност: 36,35 л.

БУШЕ-ЛЕКЛЕРК Огист (Bouché-Leclerq, 1848.-1923.), фрц. историчар, чувен са својих студија о ант. установама.

БУШИЛИЦЕ, радне машине за бушење метала, дрвета и др. материјала (предмет се учвршћује за непомични сто, а вретено се окреће заједно са сврдлом; хоризонтална б. има водоравно вретено, вертикална усправно, а код универзалне се вретено може поставити у произвољан положај; ваздушна б. (тера је сабијен ваздух) непомична је; употребљава се у руд., машинству итд.

БУШИР, Абушир, Абушехр, варош (25 000 ст.), и највеће пристаниште Перс. (Ирана) на сз. обали Перс. Зал. На караванском путу Ширас-Испахан што му, у трг. погледу, још више подиже вредност. Извози: опијум, дуван, житарице и памук.

БУШКО БЛАТО, периодско јез. (48 км²), ји. од Ливањског Поља (Прим. Бан.); под водом је око 8 мес., а у лето пресуши.

БУШМАНИ (нар. име Мазарва, хол. Босјесманс), народ у јз. Афр., некада веома распрострањен, сада само у ср. делу пустиње Калахари. Растом и културом веома сродни Пигмејима, живе од лова и од скупљања биљне хране. Иако веома примит., имали некада веће полит. организације. Дивљење изазивају њихови цртежи по пећинама. Деле се на више племена. Бушманска раса има пигмејски раст (просечно 140 см), жуту боју коже, лубању већином брахикефалну. Лице широко и ниско и са блажом прогнатијом. Особито обележје б. р. је стеатопигија код жена. Тело витко и танко, ноге и руке ситне, кожа има склоност ка прављењу бора, коса кратка и веома коврчава. Чисти претставници Б., али тип се често среће и код → Хотентота.

БХАВАБУТИ, поред Калидасе највећи индиски драмски писац (после 7. в.), гл. дело: Малати и Мадхава потсећа на Ромеа и Јулију.

БХАГАВАД-ГИТА (песма узвишеног, тј. бога Кришне), чувена индиска верско-флз. песма, део Махабхарате.

БХАРТРХАРИ († око 650.), индиски песник изрека.