Свезнање Б7
| СВЕЗНАЊЕ |
БОШЊАКОВИЋ Љубомир (• 1896.), композитор; обрађује нар. мотиве и мелодије, нарочито из Ј. Србије; дао муз. за Покондирену тикву.
БОШЧА (тур.) 1) назив за разне делове одеће; у околини Бање Луке: бела марама коју жене носе на глави; у Србији, особито Ј.: обично прегача. 2) вел. комад платна у који се завијају хаљине и др. ствари за ношење. Бошчалук, у Босни и у Србији: пар рубља и чарапе, увијени у мараму, који се дају на поклон о свадби или куму на крштењу.
Br, хем. знак елемента брома.
БРАБАНТ, обл. у данашњој Белг. (1 330 000 ст.), између р. Еско и Мезе; гл. град Брисел; у ср. в. грофовина чувена са своје инд. и трг.: потпала под власт бургунд. војводе (1444.) а од 1477. под Максимилијана I Аустр.; остала под аустр. влашћу до фрц. револуције.
БРАВА, служи за затварање врата као и намештаја са крилима или фијокама. Бравар, занатлија који се бави израдом б., стварно врста ковача; откако је израда б. постала фабр. посао, углавном врше намештање и оправљање б., а гл. им посао израда бољих ствари од гвожђа, потребних у грађевинарству, израда и оправка машинских делова и сл. Отуда и деоба на машинске и грађевинске.
БРАВНИЧАР Матија (• 1897.), композитор; дела: опера Похујшање в долини шентфлорјански (по Цанкаревој драми), хорови и камерна музика.
БРАВО (ит.) 1) узвик за исказивање допадања. 2) најамни профес. убица.
БРАВУРА (ит.-фрц.), храброст, срчаност; јуначко дело; у муз. живо, виртуозно извођење комада.
БРАГАНЦА, порт. династија, владала 1640.-1910.
БРАГАЊА (ит.), повлачна мрежа за лов дубинских (бентоских) риба у мору; састоји се из мрежних крила, свода, бокова, поданка и вреће; повлаче је риб. лађе и бродови на једра и на мех. погон. Б. обала, мрежа потегача; њена величина и време лова са њом ограничени зак.
БРАГИ (око 800.-850.), најстарији познати норв. скалд; од 10. в. у норд. митол. убрајан у божанства као заштитник песништва и беседништва.
БРАГОЦ (ит.), риб. једрилица са 2 јарбола и 2 ромбоидна једра; употребљавају је чешће ит., а ређе наши рибари.
БРАДА 1) (mentum), део лица над доњом вилицом испод уста; понекад има на средини вертикалну бразду или јамицу. 2) (barba), густе и дуге длаке на лицу и доњој вилици код одрасла човека (секундарна полна ознака); жене и деца уместо ње имају једва видљиве маље.
БРАДАВИЦА 1) (areola mammae), место излазних млечних канала на → дојци са којег дете сиса. 2) рожасти израштај коже, епидерма и површног дерма, са широком или петељкастом основом, површине неравне и храпаве, неосетљиве сем у близини нокта, боје сивкасте; јављају се усамљене или у групама на прстима, длановима, лицу, леђима. Б. су инфективно обољење изазвано процедљивим вирусом; инкубадија 1-3 мес. Б. месне, себороичне, немају везе са обичним ни са себорејом, неке су сличне позним → младежима, јављају се после 40. год.; чешће код ж.; величине сочива до динара; боје жуте, мрке, црнкасте. Скидају се галвано-каутером. Б. полних органа (м. и ж.) често претстављају вел. израсли у виду карфијола, скидају се оштром кашиком или горењем. Равне б., само код младих, најчешће на лицу, нестају узимањем арсена. Старачке б., мрље, последице старачке дегенерације коже, нарочито особа изложених непогодама (ветру, киши), ова врста може прећи у рак; знаци прелаза:. свраб, црвенило, крастење; лечење: скидање галвано-каутером који мора дубоко захватити ако постоји прелаз у рак. Б. на воћкама (тумори воћни, тбк. воћна), израштаји, гуке и тумори, на жилама и гранама воћака и неких врста шум. дрвећа; скоро увек паразитног порекла; изазивају их неке бактерије, гљивице или животиње (на маслини Basillus savastanoi, а на воћним садницама, виновој лози и неким зељастим биљкама Bacterium tumefaciens); лече се отсецињем и спаљивањем заражених грана и делова, и дезинфекцијом земљишта пре сађења осетљивих биљака.
БРАДАН 1) дубровачки талир с брадатим ликом св. Влаха; кован почетком 18. в. 2) (Gypaëtus), крупна птица грабљивица сродна → лешинарима, с брадицом од чекињаста перја испод доњег кљуна; храни се лешинама, али и живим пленом.
БРАДВА, кратка секира од каљена железа, широке оштрице, на дрвеној држаљи; за тесање дрвета.
БРАДИКАРДИЈА (грч.), успорење срчаних откуцаја; узроци различити: озледа Хисовог снопа (→ Адам Штоксова бол.), надражај живца вагуса, интоксикација (→ уремија), после неких инфективних болести.
БРАДЛЕЈ Џемс (Bradley, 1692.-1762.), енгл. астроном и директор гриничке звездаре; први објаснио појаву аберације некретница, открио померање Земљине осовине (које назвао нутација) и дао емпирички образац за астр. рефракцију.
БРАДФОРД, варош и пристаниште (290 000 ст.) у Енгл.; извози вуну; инд. вунених тканина.
БРАЗА Пјер (1852.-1905.), испитивач Афр. и фрц. колонизатор; заузео део Конга (Афр.).
БРАЗАВИЛ (Brazzaville), гл. пристаниште (4 000 ст.), фрц. колоније ср. Конга.
БРАЗДА 1) удубљење које за собом оставља плуг, траг брода на води. 2) ожиљак. 3) формација бој. бродова кад плове један за другим. Браздање, деоба, сегментација оплођене јајне ћелије животињских организама; резултат: постанак већег броја ембрионалних ћелија. Браздасти превртач → клишњак.
БРАЗИДА, спартански војвода у пелопонеском рату; потукао Клеона код Амфипоља, где обоје изгубили живот, 422. пре Хр.
БРАЗИЛИЈА, рпб. и највећа држава (8 511 189 км²) Ј. Амер., у сливу Амазона. Сан-Франциска и Лаплате, па обали Атланског Ок.; обала неразуђена; низина превлађује (2/3 површине), у сливу р. Амазона; висију на С и И чине Гујанске и Враз. Пл., а на З подгорина Анда. Клима топла и влажна у прим. и равници; на план. умеренија и здравија. Сем Амазона и његових притока (Јапура, Рио Негро, Јавари, Журуа, Пурус, Мадеира, Тапажос, Шингу), кроз Б. теку још Токантинс с Арагвајем, Паранаиба. Сан Франциско, Парана и Уругвај; јез. мало и незнатног пространства. Има огромне комплексе плодног земљишта, али релативно мало некоришћено; земљр. држава; гл. производ кава (2/3 свет. производње); затим кукуруз, пшеница, јечам, зоб, ориз; поврће, вариво, памук, шећ. трска, дуван, мед. биље (рицинус, кинин, кока, ипекакуана), палме, каучук, какао, ј. воће, парагвајски чај, јута, конопља, лан, итд. На Амазону највећа прашумска обл. на свету. Сточарство неразвијено (говеда, коњи, мазге, магарци, овце, козе), мада има услова за напредак. Рудног блага (злато, драго и полудраго камење, сребро, угаљ, манган, бакар, олово, цинк, калај, сумпор, графит, мрамор, жива) има доста, али експлоатација мала. Највећи део потреба подмирује се кућевном радиношћу. Фабр. радиност (инд. шећера, љуштење каве, млинарство, штављење кожа, пиварство, ткст. инд., конзервисање меса, прерада дувана) тек у зачетку. Саобр. се одржава рекама, обалском пловидбом, жел. (36 600 км пруге) и товарним животињама. Има 39,7 мил. стан.; ½ Европљани, остало Мулати, Црнци, Индијанци, Местици; гл. градови: Рио де Жанеиро, Сан Пауло, Баија, Пара, Сантос, Пернамбуко, Порто Алегре. -- Открио је порт. морепловац Педро Кабрал (1500.) и заузео у име порт. краља; после тога потпала, заједно са Порт. (1580.-1640.), под власт Шпањолаца, од којих су је отели Холанђани. Кад се Порт. одвојила од Шп., Холанђани су јој вратили Б., али је онда око ње настао рат између Шп. и Порт. тако да је коначно додељена последњој тек 1750.; за време Наполеонових ратова, у Б. се склонила (1808.) порт. краљица Марија I, која је пристала уз Енгл. и била потучена; њен син Јован VI морао да се врати у Порт. (1821.), а Бразилијанци то искористили, па прогласили своју земљу за независну царевину под управом његовог сина Педра I (1820.-1831.). Педро II (1831.-1889.) укинуо ропство Црнаца и завео готово демократ. режим, али ипак био приморан револуцијом незадовољних официра и републиканаца да се одрекне престола, после чега је Б. претворена у рпб. (1889.). Бразилијанске Планине у Ј. Амер., између равнице Амазона и Атланског Ок.; према Амазону се спуштају благо, према Атланском Ок. падају стрмо; највиши врх Итатија 2 713 м. Б. струја, крак ј. полутарске струје у Атланском Ок.; тече поред обале Б.
БРАЗЛЕТА (фрц.), ж. ручни украс; гривна, наруквица.
БРАИЛА, град (68 000 ст.) и пристаниште на л. обали Дунава у Рум.; инд. шпиритуса; извоз жита и дрвета.
БРАЈ Луј (Braille, 1809.-1852.), фрц. слепи проф., проналазач нарочите испупчене азбуке за слепце; отуда Б. систем и Б. школа.
БРАЈИЋИ, сада село код Будве у Боки, раније посебно племе.
БРАЈТ (Bright) 1) Ричард (1789.-1858.), енгл. лекар. бавио се нарочито хроничним нефритисом, који по њему назван → Брајтовом болешћу. 2) Џон (1811.-1889.), енгл. државник, присталица слободне трг.; издејствовао са Кобденом укидање житног зак. 1840.
БРАЈТЕНФЕЛД, село с. од Лајпцига (Нем.), код којег су у 30-год. рату Швеђани потукли аустр. војску (1631. и 1642.).
БРАЈТНЕР Георг X. (1857.-1923.), хол. сликар, разноврстан и темпераментан, убраја се у најзначајније ум. свог доба.
БРАЈТОВА БОЛЕСТ (по Р. Брајту), обострано хрон. запаљење бубрега са вел. количином беланчевине у мокраћи, повећаним крвним притиском, отоцима на телу (едеми) и изливом течности у грудној и трбушној дупљи (хидроторакс, аоцитес).
БРАЈТОН (Brighton), варош (142 000 ст.) у ј. Енгл. на Ламаншу и највеће енгл. морско купалиште.
БРАЈЦИ, мања етничка група међу Хрватима кајкавцима око горње Купе, сев. од Карловца.
БРАК, спајање лица разног пола ради заједничког живота и рађања деце; у хришћ. црк.: св. тајна у којој свешт. благосиља супружнике ради заједничког живота и васпитања деце; у праву: установа заснована на уговору. Скопчан са многим обичајима, од којих се већина своди на то да одбрање супружнике од злих утицаја и да им обезбеде плодност; обичаји и начин склапања зависе од облика привр. и од соц. и култ. степена народа у којем се склапају. Социографски се деле на: моногаме или моногине (1 муж и 1 жена), бигаме (1 муж, 2 жене), полигаме (1 муж и више жена), полиандре (1 жена, више мужева); затим на ендогаме, кад супружници припадају истој широј или ужој крвној заједници, и егзогаме, кад припадају разним крвним заједницама и геогр. насељима. Код многих народа заручују се деда; код већине склапају га лица исте или приближно исте старости. најчешће се жена купује и сматра за својину мужа; младожења, одн. његова породица плаћа родитељима изабране девојке откупну цену у стоци, накиту, оделу, новцу и др.; неки мисле да је куповина ж. заменила → отмицу; тај начин склапања б. веома раширен код многих народа у Аз. и Афр.; некада био и општи обичај и код Аријаца у Евр.; на Б. П. одржава се код Арбанаса, Турака и Цинцара и Срба у Ј. Србији; код нас Зак. од 10./12. 1852. куповина забрањена, а младожења има права на повраћај датог новца у року од 1 мес. по венчању. Код Јсл., па чак и мусл. вере, којима је дозвољена полигамија, по правилу је моногам; код хришћ. по изузетку била дозвољена бигамија у случају неплодности или неспособности 1. жене. По Зак. за б. се тражи само способност за полно општење (facultas ad coius), а не способност за оплођавање, одн. рађање (f. generandi) међутим у нашем народу постоји уверење да се може тражити развод б. и ако је жена нероткиња. Хришћ. црк. разликује црквенн б., који признаје; грађански, склопљен пред грађ. властима, који не признаје, 2. и 3. б., који признаје и 4. (тетрагамија) који забрањује. У праву се разликује: Б. валидирани, склопљен и поред брачних препрека, које доцније отпадају услед пролаза рока за тужбу или диспензације. Б. верски, склопљен пред верским претставником (парохом, жупником, рабином, пастором, имамом итд.); уведен око 900. г. одржао се у малом броју евр. држава као грађ.-правна установа; код нас обавезан (изузев у Војводини). Б. грађански, свечани уговор, пред држ. претставником; може бити обавезан (у Војводини, у Нем., Фрц., Мађ.. Пољској итд.), факултативан (необавезан), мада му држава признаје грађ. правно дејство (у Ит., ЧСР и др.), по нужди. кад грађани могу да га склопе стога што је верски претставник одбио од венчања, Б. групни, трајни брачни односи већег броја мушкараца са већим бројем женских; многи научници заступали мишљење да г. б. старији облик брака; међутим, постојање г. б. није уопште доказано; оно што личи на г. б. код данашњих народа новијег је постанка и настало комбиновањем полигиније и полиандрије. Б. друге вере, поштује се као правно стање, али се наилази на вер. нетрпељивост: ркат. црк. сматра непостојећим б. својих верних (чак и мешовите) закључене у др. црк.; срп. прав. црк. их признаје за пуноважне, али даје развод аутоматски сваком новом вернику трајно растављеном од стола и постеље по прописима ркат. вере. Б. доцније склопљен, између родитеља ван брака рођеног или зачетог детета је средство за његово позакоњење. Б. католички, склопљен је у ркат. црк.; одликује се од осталих тиме што је неразрешив (не може се ни у ком случају развести, већ се супрузима може дозволити само раздвајање од стола и постеље). Б. мешовити, склапа се између хришћ. различите вероисповести; може се закључити уз одобрење (благослов) архијереја; обично се условљава потписом реверса, тј. обећањем да ће се деца васпитати у тој вери. Б. морганатички, б. на леву руку, у владарским породицама б. с особом из нижег сталежа; искључује жену и децу из племићких и владарских права мужа; жена добива титулу само првог јутра иза венчања (од нем. Morgen, јутро). Б. путативни, ништаван је стога што у време закључења 1 страна није знала за узроке ништавости; у неким државама (у Брак. и по правилнику Срп. прав. црк., али не и по срп. грађ. зак.), деца из тога б. се сматрају за закониту. Б. свештенички други, по прописима срп. прав. црк. забрањен, штавише забрањен сваки свешт. б., тј. може се рукоположити лице које је у браку (одиста првом), али лице већ рукоположено за ђакона не може се више венчати, док траје дејство рукоположења. Браколомство, повреда брачне верности тиме што муж или жена полно општи са 3. лицем; зак. кажњава кривце. Бракоразводни суд проглашује развод б.; скоро у свим евр. државама то врши грађ. суд. У Југосл. постоје различити зак.: у Хрв. и Слав., Б. и X., Црној Гори и Србији, б. с. је црквени; за срп. прав. црк. надлежан епархиски црк. суд у 1., а вел. црк. суд у последњем степену; ркат. и мусл. у Србији имају право на верску бракоразводну јурисдикцију; за др. вероисповести надлежни су редовни грађ. судови. Б. спор, покреће се тужбом за развод б. Б. узрок, догађај на осн. којег се може подићи б. тужба; у том погледу постоје 2 типа законодавства: тип слободног узрока (судија цени је ли узрок озбиљан) и тип набрајања (узроци набројени у зак.). Аустр. и срп. грађ. законик усвајају систем набрајања, који је за прав. допуњен брачним правилником. Брачни друг, зак. израз за реч супруг. Б. верност, правна дужност оба супруга да не ступају ни у какве полне односе са 3. лицем; санкција је развод б.; по држ. прописима треба да постоји и у мислима. Б. деца, рођена су најмање 180 дана после венчања, или после тога у току трајања б. и још за 300 дана по његову престанку, изузев ако се у спору не докаже противно; спор може повести отац у року од 3 мес. од сазнања за факат рођења, а тужбом се мора доказати да он у време зачећа физ. није могао полно општити са мајком. Б. дужност, правна дужност супруга да међусобно полно опште; ако је 1 страна из обести не врши дуже од 1 год., има места тужби за развод. Б. заблуда, несвесно стварање, без ичије кривице или са кривицом 2. стране, лажне претставе о своме будућем супругу; претставља разлог за поништај б. само ако се односи на идентитет личности, а не и њене одлике. Б. забрана, свака околност која спречава закључење б.; малолетном сину и кћери, млађој од 18 г., за ступање у б. потребна дозвола (од оца или старатељског судије), члановима Краљ. дома (од Краља), вој. лицима (од вој. власти), дипломатско-конзуларним чиновницима (од њиховог мин.): венчање без дозволе ових лица не утиче на пуноважност б., али повлачи дисциплинску одговорност. Б. заједница, начин живота супруга; огледа се у заједничком становању, међусобној љубави и полном општењу; њом управља муж, а жена је дужна да му следује, да извршује његове наредбе, да му помаже: повреда з., ако дуже траје, значи напуштање супруга и претставља бракоразводни узрок. Б. зрелост, доба кад младенци могу ступити у б.; варира према државама; по аустр. грађ. зак. тражи се 14 год., по срп. грађ. зак. 17 год. за мушкарца, а 15 за девојку: по архијерејском благослову могу се склопити б. и раније (у 15. одн. 13. год.) ако су полно развијени. Б. испит, акт којим свешт. прима к знању изјаву вереника да желе ступити у б., па затим приступа оглашењу; и не обвезује на ступање у б., али ко без оправданог разлога одустане од б., дужан је да плати накнаду материјалне и моралне штете невином супругу. Б. кривица, противправна радња која даје невиној страни право да подиже бракоразводну тужбу. Б. неразрешивост → безусловна неразрешивост брака. Б. однос, правно стање које постоји између супруга и које претставља читав сплет правних односа; могу бити: 1) лични, који се огледају у вршењу б. дужности, у б. верности, пристојном понашању, поштовању мужа, добивању и ношењу мужевљевог имена и заступању жениних интереса од стране мужа; а 2) имовински, који садрже дужност мужа да издржава жену; жене да издржава невољног мужа и права жене да води кућанство. Б. парница → б. спор. Б. посредовање, довођење будућих супруга у везу ради б. преговора; по зак. забрањено је б. п. уз награду. Б. право, скуп правила која се тичу б. и односа међу супрузима; дели се на: лично и имовинско б. п. Код нас постоје двојаки извори б. п.: држ. (грађ.) и црк.; превлађује мишљење да се црк. зак. могу примењивати само уколико су сагласни са држ.; међутим, пошто суде црк. судови, долази до изражаја б. црк. право и тамо где је оно у несагласности са држ. Стога постоји неједнакост б. п. за јсл. грађ. (13 вероисповести), која иде дотле да се манифестује и у начелима раздвојивости, моногамије итд. Б. правилник, законик који је издао Архијерејски сабор срп. прав. црк. о б. праву (1923.); обавезан је за све прав. у Југосл., јер им суде духовни судови; правници оспоравају његову важност у погледу мењања грађ. зак. Б. превара, кривица која се садржи у подметању личности при венчању издавањем за другог или лажним претстављањем; узрок је за рушљивост б. Б. преговори, разговори о ступању у б.; не обвезују на ступање у б., већ на давање накнаде штете због одустанка од венчања. Б. препрека (сметња), околност која спречава ступање у б.; може бити: апсолутна (бигамија, непунолетство, разлика вере, блиско сродство, афинитет, браколомство, рађење о глави) и релативна, кад се б. руши само на захтев заинтересованог (душевна болест, импотенција, принуда, б. превара, осуда за злочин). Б. пунолетство → б. зрелост. Б. развод, код ркат. б. је неразводљив (изузев од стола и постеље и дозволом папе); код прав. може се развести због б. сметњи, које црк. признаје канонима за оправдане. Б. режим, скуп зак. прописа о уређењу имовинских односа између супруга, најпознатији су: заједнице имања, миразни, и подвојености имања; код нас вреди систем подвојености. Б. рођење → б. деца. Б. родитељ, отац и мати чије је дете законито; има дужност издржавања, гајења и васпитања детета и права (родитељска власт, право на управљање детињим имањем, право на помоћ ако падне у невољу, право наслеђа свога детета), која не припадају ванбрачном детету. Б. спор, спор око развода или уништаја б.; њихово извиђање потпада под грађ. судове само у Војводини, Слов. а Далм., иначе их воде духовни судови. Б. сродство, однос између супруга и сродника 2. супруга; претставља б. сметњу, али и основ за наслеђивање, јер по срп. грађ. зак. удовицу без крвних сродника наслеђују сродници мужа. Б. трошкови, дају се на издржавање породице: жене, деце, куће: правно муж је дужан да их сноси, али за њихово подмирење пружа му се као олакшање право да употреби приходе жениног мираза. Б. уговор, закључен писмено између супруга о уређењу њихових имовинских односа за трајања б.; у неким земљама (не и код нас), мора се закључити до венчања и не може се мењати за време б.
БРАК 1) бракирац (герм.), ловачки пас, птичар, сразмерних линија, дугих клемпавих ушију, кратке длаке; трчи по свежем трагу дивљачи и гони је према лов. заседи. Наш зак. ограничио лов са б. на време од 1 ./10. до 15./1. 2) брачић (Fucus, фам. Fucaceae). веома распрострањена крупна морска алга из групе мрких алга; спљоштена, дихотомо разграната талуса, утврђена за подлогу; неке врсте (F. vesiculosus) имају у талусу мехуре испуњене ваздухом који им олакшавају лебдење у води; многе врсте живе у Балтичком и Црном М., Атланском и Вел. Ок.; у Сред. М. у мањем броју; налазе се у обалској зони; из б. се добија јод.
БРАК Жорж (• 1881.), фрц. сликар, 1 од гл. претставника кубизма.
БРАКТЕАТ (лат.), нем. средњев. новац, кован на 1 страни; обично сребрн, ређе златан; сканд. златни б.. са фантастичним ликовима и натписима.
БРАКТЕЈА → приперак.
БРАМ Ото (Brahm, 1856.-1912.), нем. књиж. историк и управник поз., пропагатор модерног реализма у нем. глуми.
БРАМА. Брахма, гл. божанство ст. Индуса; извор свега света, богова и живих бића, у који се све враћа после своје смрти; данас гл. личност у св. тројству, у које улазе још и Сива и Вишну. Брамани, свешт., највиша каста у Индији. Браманизам, индиска рел. заснована на учењу о Б.; изложена је у књ. Веда, учи да све постаје из Б., да се душе селе и да се умрло биће према заслузи јавља поново као бог, човек или животиња. Враћање у Брамин дух постиже се аскетизмом, а спас од сеобе душа схватањем сједињења Б. са својим ја; усвајањем идолопоклонства и елемената из хришћ. и мусл. вере, б. се разделио на многе секте.
БРАМА КОКОШ, селекционисана раса, пореклом из Кине или Амер., бела, мрка или угасита, скоро црна, бобичасте троредне кресте; месо укусно, добра лежиља: одлична за поправку домаћих раса.
БРАМАБРАС (шп.), хвалисавац, брбљивац.
БРАМАНТЕ Донато (око 1444.-1514.), ит. архитект, 1. пројектант црк. св. Петра у Риму, 1 од твораца ренесансног стила у архт.
БРАМАПУТРА, р. у Аз., 2 800 км дуга; пловна на дужини од 1 300 км узводно од ушћа; има заједничку делту са Гангом; улива се у Бенгалски Зал.
БРАМБОР (чеш.) → кромпир.
БРАМС Јоханес (Brahms, 1883.-1897.), нем. композитор вел. делатности; после Бетховена најзначајнији символист, а ненадмашан у вокалној муз. Гл. дела: 4 симфоније, 2 увертире за оркестар, 1 виолински и 2 клавирска концерта, Немачки реквијем, Песма судбине итд.
БРАНА, грађевина у речном кориту, положена управно или косо према току; делимично одваја речни ток и издиже ниво воде у р. Сталне (непокретне) б. су од поплета, дрвета, опеке, камена и бетона. Покретне б. имају масивне прагове, а покретне делове од дрвета и гвожђа; не могу се подизати без дозволе упр. власти.
БРАНГВИН Франк (• 1867.), енгл. сликар и гравер, једно време веома цењен због декоративних слака и виртуозно рађених гравира.
БРАНДЕНБУРГ 1) покрајина у с. Нем.; поглавито баровита и песковита низија; једино мала узвишења на С и Ј (Флеминг); кроз њу протичу Лаба и Одра; има много јез. и канала. 2) град (64 000 ст.) у обл. Б., на р. Хавелу; катедрала (1170.), готска црк. св. Катарине (14. в.); инд. бицикла и предмета за речну пловидбу. Бранденбуршка маркгрофија, постала од марке коју су Немци осн. у 12. в. у земљама Љутића; ојачала највише под сакс*онском (1134.-1417.) и франконском династијом Хоенцолерна, која је сјединила са Пруском војводином и претворила у краљевину 1700.
БРАНДЕС 1) Георг (1842.-1027.), дански књиж. критичар и духовни вођ реалиста; извршио вел. утицај на целокупну данску модерну књиж.; најважнија дела: Гл. струје у књиж. 19. в., Вилијам Шекспир, Гете, Волтер, Цезар, Микеланђело. 2) Едвард (• 1847.), брат претходног, дански књиж., драм. писац и политичар; гл. дела: Данска позоришна ум., Страна позоришна ум. и драме: Веридба и Невеста.
БРАНДЛ Петер (1668.-1739.), чешки сликар; гл. дела: олтарске слике по прашким црк. св. Вита, св. Јосифа, св. Михаила и др.
БРАНДЛЕР Хајнрих (• 1881.), нем. социјалист левичар искључен за време свет. рата из нем. социјал-демокр. странке, а 1925. из комун. Интернационале.
БРАНЖА → бранша.
БРАНИК, полит. лист; орган Срп. нар. слободоумне странке у Мађ., излазио у Новом Саду 1885.-1914.
БРАНИЛАЦ, бранитељ, лице које заступа окривљеног за време истраге и на претресу; може га узети сам окривљени или његова родбина; морају га имати: неми, глуви или болесни малолетници кад одговарају за злочин. као и окривљени за крив. дела или дела која се казне са преко 5 год. робије или заточења (§§ 59.-60. Крив. судског поступка). Б. брака, личност одређена од суда да заступа одржање брака, да не би супрузи употребом лажних доказа навели суд на развод и онда кад му нема места.
БРАНИМИР. хрв. кнез (879.-892.), прекинуо са политиком наслањања Хрвата на Виз. и обратио се Риму; начинио Хрв. независном; за његове владе почело у Хрв. ширење глагољаштва.
БРАНИЧЕВО, старије име за пространу обл. у сев. делу и. Србије; гл. места била: Б. у близини данашњег Костолца, Гучево и Мајданпек; позната ст. руд. обл.; назив се одржао у имену Браничевске епархије, чије је седиште у Пожаревцу.
БРАНКОВЕАНУ Константин (1680.-1714.), господар Влашке тур. вазални кнез.
БРАНКОВИНА, село у Србији, код Ваљева, родно место тамнавског кн. Алексе Ненадовића, погубљеног у сечи кнезова пред 1. устанак.
БРАНКОВИЋ 1) Вук († 1398.), син севастократора Младена (→ Бранковићи), зет кн. Лазара, а муж његове најстарије кћери Маре; господар Косова и Дренице; играо знатну улогу после смрти цара Уроша и заступао политику сарадње с Мађарима; учествовао у бици на Косову и преживео је; народ му неправедно приписивао издају, а Турци му нису веровали због веза са Мађарима; после мађ. пораза (1338.) Бајазит га прогнао из његових земаља, па највећи део доделио кнегињи Милици и њеној деци, а Мари са децом оставио само Вучитрн и Трепчу; умро у изгнанству. 2) Георгије, карловачки патријарх (1830.-1907.); био веома активан; помагао ум. и књиж.; подигао више шк. у разним местима; нарочито украсио Карловце, у којима подигао патријаршиски дом и богословски семинар; против њега водила оштру борбу радикална странка у Војводини. 3) Драгољуб (• 1881.), пед. писац; гл. дела: Општа пед. лечења психопатологијом, Психологија и др. 4) Ђорђе (1645.-1711.), дипломат и хроничар; за дипломатску службу васпитао га брат, митрополит Сава II; прво као писар посланства у Тур. (1663.), а затим с братом у Рус. (1668.); веровао да је потомак ст. деспотске куће Б. и тежио да постане срп. владар; да би то постигао ступио у службу влашког кн. Шербана Кантакузена, кога је наговорио да приђе аустр. цару, који му стога признао прво баронску (1683.), а кад му је Арсеније III потврдио да води порекло од срп. деспота, и грофовску титулу (1688.). Аустр. је од 1683. водила борбу с Турцима и желела да искористи Б. име и њега лично за деловање међу Србима у њену корист; међутим он међу Србима није значио много и није успео да делује на њих ни личном предузимљивошћу, већ је, доста невешто и с много маште, радио на стварању државе, у којој би он био владар; услед таквог рада и веза с Рус., аустр. војсковођ Баденски домамио га у Кладово (1689.) и затворио прво у Сибињ, а потом у Хеб, у којем је Б. остао све до смрти. То заточеништво створило му је вел. глас међу Србима и учинило га готово символом њихове судбине под Аустр. Његове опсежне Хронике, које је написао у заточењу, у жељи да утврди своја права на престо имале вел. утицај на срп. историографију.
БРАНКОВИЋИ: I Угледна и веома ст. срп. породица, пореклом из Дренице, којој је цар Душан доделио на управу охридску обл.; из ње потичу: 1) Младен, срп. војвода из 1. половине 14. в. за владе Стевана Дечанског и цара Уроша. 2) Бранко, Младенов син, севастократор у Охриду за владе цара Душана, после чије смрти остао веран Урошу. 3) Гргур, Бранков син, ћесар из 14. в. 4) Вук († 1398.), Гргуров брат → Бранковић Вук. 5) Ђурађ, Вуков син → Ђурађ деспот. 6) Лазар († 1410.), Ђурђев брат; узео учешћа у међусобицама око тур. престола после Бајазитове смрти и том приликом погубљен код Једрена. 7) Гргур († 1459.), син деспота Ђурђа; ослепили га Турци 1441., умро као калуђер Герман у Хиландару. 8) Стеван, Гргуров брат → Стеван деспот. 9) Лазар, брат претходног → Лазар деспот. 10) Катарина, кћи деспота Ђурђа, жена Улриха Цељског, 11) Јелена, кћи деспота Лазара, удата за Стевана Томашевића, срп. деспота и бос. краља. 12) Ђорђе → Ђорђе деспот. 13) Јован → Јован деспот. -- II Срп. породица из Баната, у којој постојала традиција да води порекло од династије Б. I и да се у Банат доселила из Коренића у Херц.; из ње су: 1) Сава I, митрополит јенопољски и липовски († око 1627.), допринео много освајању Липова од Турака. 2) Лонгин, брат од стрица Саве I, јенопољски и липовски митрополит; напустио митрополију због калвинског гоњења, и прешао у Влашку. 3) Сава II. митрополит ердељски (1656.-1680.), Лонгинов синовац а брат грофа Ђорђа Б.; због борбе против калвинизма збачен с положаја и затворен; пуштен тек на заузимање влашког кнеза Шербана; умро 1681. 4) Ђорђе, брат претходног → Бранковић Ђорђе.
БРАНКОВО КОЛО, књиж. лист војвођанских Срба; излазио једанпут недељно у Срем. Карловцима (1895.-191З.); покренуо га Паја Марковић Адамов, после чије смрти га уређивали Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.
БРАНЛИ Едуард (Branly, 1846.-1932.), фрц. физичар и хемичар; пронашао кохерер (1890.), којим омогућио примање електромагнетских таласа.
БРАНТ 1) Јозеф (1841.-1915.), пољ. сликар; обрађивао мотиве из вој. и ратничког живота својих земљака. 2) Себастијан (1457.-1521.), нем. песник сатиричар; гл. дело: Лађа лудака, у којој оштро шибао тадање друштво (→ сл.).
БРАНТОН Пјер де Бурдеј (Brantôme, 1535.-1614.), фрц. писац и биограф; гл. дела: Животи славних људи, Животи галантних жена.
БРАНХИЈАТИ (Branchiata) животиње које дишу шкргама. 2) → ракови.
БРАНЦИН (ит.) → лубин.
БРАНША (фрц.), грана, струка, позив; део, огранак радње, грана трговине (→ трг. струке).
БРАЊЕВИНА, извесни делови шума стављени, у циљу осигурања прир. подмлађивања, под претходну забрану искоришћавања, дрвета, паше и жирења; кад је површина подмлађена или вештачким путем пошумљена, оставља се под забраном све дотле док шума не поодрасте тако високо да јој стока не може нашкодити; Зак. о шумама одређује да се б. имају означити видним знацима и објавити преко надлежне оп. власти.
БРАСЛАВ, кнез посавске Хрв. (око 880.-900.): признавао је франачку власт и борио се уз Франке против моравског кн. Сватоплука; да би се успешније одупирао Мађарима, добио од франачког владара Арнулфа панонску сл. обл. (898.). Умро или погинуо у борби с Мађарима крајем 9. в.
БРАСЛОВЧЕ, варошица (270 ст.) и летовалиште у срезу цељском (Дравска Бан.); развалине ст. града.
БРАСТВО, периодичан часопис; излази у Београду (од 1887.) као орган Друштва св. Саве; објавио много књиж., ист., геогр., фолклорних и др. студија наших познатих научника.
БРАТ, син истог оца и мајке, или само једног од њих (полубрат): брак са б. је ништаван; б. по оцу и мајци, као и б. по оцу наслеђује свога б. или сестру одмах после декујусових потомака и оца, а б. по мајци тек после очевих потомака и мајке.
БРАТИНСКЕ БЛАГАЈНЕ, аутономна тела у Београду, Загребу, Љубљани и Сарајеву, преко којих се у Југосл. спроводи осигурање руд. радника (чл. 32. Зак. о буџ. дванаестинама за 1935. и чл. 188. Фин. зак. за 1928./1929.); спроводе осигурање рудара у болести, несрећи, инвалидности (изнемоглост, старост и смрт) и пензионо осигурање свих лица која раде у рудницима. Рођаци умрлога рудара, које је он издржавао, добивају као инвалидску помоћ 1/2 од његове год. зараде, а руд. удовице 1/2 пензије њихових мужева; право на пензију стиче сваки рудар када наврши 55 година живота, ако је 30 год. уплаћивао б. б., без обзира да ли је способан или неспособан за даљи рад; пензије се крећу од 20-80% год. зараде.
БРАТИСЛАВА (мађ. Пожоњ, нем. Пресбург), гл. град (143 000 ст.) покрајине Словачке (ЧСР); лежи на л. обали Дунава и на з. крају Карпата; остаци ст. замка мађ. краљева, катедрала, унив.; уређено и живо пристаниште на Дунаву; инд. ткст., гвоздене, емаљиране, кожне и гумене робе, динамита, муниције, чоколаде и др. Братиславски мир, закључен 26./12. 1805. између Наполеона I и аустр. цара Франца I, после битке код Аустерлица; њиме Аустр. истиснута из Ит. и Нем., и уступила Француској Вен. и Далм.
БРАТОВШТИНА, верско удружење световних људи ради међусобног помагања или којим другим побожним, добротворним и соц. циљем.
БРАТОНОЖИЋИ, племе у црног. Брдима, где раније становали Мацуре и Букумири; помињу се 1455.; сва главнија братства пореклом од досељеника; по начину живота и обичајима веома сродни с. Кучима.
БРАТСКО ЈЕДИНСТВО, прот. секта, осн. 1722. по угледу на Чешку браћу; раширено нарочито у Нем., Енгл. и С. Амер.
БРАТСТВО, више родова или породица заједничког порекла и заједничког култа; често и привр. заједница; међусобне брачне везе у б. су забрањене. Као правна заједница, брани и штити сваког члана и свети га у случају погибије (крвна освета), стара се о невољним и малолетним члановима; одрасли братственици иду у бој као посебно вој. одељење. Обично б. управљају старци, главари појединих родова. Братств. организација и данас веома раширена по свету, на много места у вези с тотемизмом (код Индијанаца С. Амер., Аустралијанаца, Меланежана, неких Црнаца); на Б. П. се још одржава у Црној Гори, Брдима и сев. Арб.
БРАЋА ГОСПОДЊА, рођаци Христови; деца Јосифова из ранијег брака, или деца Клеопе и Марије, богородичиних рођака (Јосија, Јуда, Јаков и Симон). Б. заједничког живота, верска заједница у познијем ср. в.; раширена у Хол. и Нем.; бавили су се преписивањем рукописа и васпитањем омладине. Б. Карамазови, највећи и најдубљи псих. роман Ф. Достојевског, у којем се постављају проблеми морала и расправља о православљу и католичанству, о односу државе и црк., о вери и хришћ. социјализму. Б. хрв. змаја, загребачко култ.-патриотско удружење за чување споменика из нар. прошлости и унапређивање култ.-нац. рада у садашњости.
БРАЋАНУ 1) Јоан ст. (1821.-1891.), рум. државник. 2) Јоан мл., Јонел (1864.-1927.), његов син, рум. државник. 3) Винтила (• 1867.), брат претходног, рум. политичар и државник.
БРАУЕР Адријан (1605.-1683.), фламански сликар, одличан колорист; радио сцене из сељ. живота.
БРАУН 1) Едуард (Вrоwnе, 1644.-1708.), енгл. књиж. издао белешке са пута кроз Србију. 2) Лили (1865.-1916.), нем. списатељка мемоара; гл. дела: Из круга Гетеових пријатеља, У сенци титана, Мемоари једне социјалисткиње (аутобиографија). 3) Роберт (1773.-1858.), енгл. ботаничар, дао име језгри (nucleus) биљних ћелија. 4) Томас (1605.-1682.), енгл. филозоф, слободан мислилац и изврстан стилист; борио се против сујеверја и заблуда; гл. дела: Лекарева вера (лат.), Хришћ. морал (енгл.) и др. 5) Форд Мадокс (1821.-1893.), енгл. сликар, из групе прерафаелита, обрађивао мотиве из Библ. и ср. в., слаб. колорист. Брауново кретање, ботаничар Б. открио под микроскопом да се ситни суспендовани делићи у капи воде, невареног млека, растворима смоле итд. крећу по изломљеним и сасвим неправилним путањама; није познато услед чега наступа.
БРАУНИНГ 1) Јелисавета Барет (Вrowning, 1806.-1861.), енгл. песникиња, жена Роберта Б.; гл. дела: Сонети и спев Аурора Ли. 2) Роберт (1812.-1889.), један од највећих енгл. песника 19. в., наклоњен мистицизму; писао песме већином у облику драмских монолога; гл. дела. наративни спевови Парацелзус, и Прстен и књига.
БРАУНИНГ, → аутоматски пиштољ белг. система са 8 метака; калибар 9 мм; дејствује на 50 м. (на сл. 1. цев, 2. нишан, 3. повлака, 4. повратна опруга, 5. обарача, 6. оквир са 8 метака, 7. издизач, 8. вретено, 9. ударна опруга, 10. непосредна кочница, 11. игла, 12. усадник, 13. запињача).
БРАУН-СЕКАР Шарл-Едуар (Вrown-Sеquard, 1817.-1894.), фрц. лекар и проф. фзл., чувен са својих радова о саставу крви, кичменој мождини и њеним болестима, нервном и живчаном систему, покушајима да поврати снагу старцима и реконвалесцентима, убризгавањем тестикуларних сокова, дао основу органотерапији и опотерапији.
БРАУНШВАЈГ 1) нем. држава (3672 км², 519 000 ст.) од 3 територијално предвојена дела (гл. део у сев.-нем. низији, Везерски срез око Везере и Харцски срез у с. подгорини Харца), постала 1180.; од стан. 43,4% запослено у инд., 27,9% у земљр., а 17,1% у трг. и саобр.; рудници угља, соли, калија, гвожђа, сребра, олова и бакра; инд. машина, хем., дрвета, стакла, хартије, месних производа, шећера. 2) варош (147 000 ст.) у → 1); инд. (млинарство, конзервисање воћа, поврћа, варива и меса, прерада дувана, ткст. инд.); вис. тхн. шк., музеји, библт., ботанички врт.
БРАУНШВАЈГ Карл-Вилхелм (1735.-1806.), пруски ген.; гл. заповедник савезничке вој. која је 1792. напала на Фрц.; потукли га Димурије и Келерман код Валмија; смртно рањен код Ауерштета.
БРАХЕ Тихо (de Brache, 1546.-1601.), дански астроном; подигао звездару Ураниенбург на о. Хвен и уредио звездару у Прагу, где је у Кеплеру нашао одличног сарадника.
БРАХИ (грч.), у сложеницама значи: кратак.
БРАХИЈАЛАН (лат.), ручни. Брахијално, силом.
БРАХИКЕФАЛИЈА, краткоглавост, широкоглавост (→ лубања).
БРАХИОЛАРИЈЕ, ларве многих морских звезда.
БРАХИОПОДЕ (Вrachiopoda), група морских животиња црвуљака, често утврђених за дно, личе споља на шкољке; имају љуштуру у облику 2 капка (леђни и трбушни), који се отварају и затварају помоћу нарочитих мишића.
БРАХИСТОХРОНА КРИВА, линија по којој треба материјална тачка да се креће (под утицајем Земљине теже) да би за најкраће време стигла из једног (вишег) положаја у други (нижи); ову особину има циклоида.
БРАХМА → Брама. Брахмана, индиски прозни списи, у којима се објашњавају Веде, легенде и др.
БРАХУИ, дравидско племе (340 000 ст.), у Белуџистану; сточари и земљр.
БРАЦЕРА (ит.), далм. једрењак ср. величине са 1 јарболом; има носивост 3-5 вагона: служи за превоз робе (→ сл.).
БРАЦИГОВО, варошица (3 200 ст.) у Буг., на ЈИ од Татар-Пазарџика; стан. се бави дунђерским занатом, виноградарством и производ. ружиног уља.
БРАЧ, острво у Јадр. М. (395 км², 17 500 ст.), западно од Макарске (Прим. Ван.); од копна одвојено Брачким, од Хвара Хварским, а од Шолте Сплитским Каналом; гл. и среско место варошица Супетар; извози вино, уље, дуван и мрамор.
БРАШАНЧЕВО, Тијелово, празник тела господњег (festum corporis Domini), уведен ради прослављања причешћа у 13. в.; спојен са процесијом; слави се у 2. четвртак по Духовима, као највелелепнији кат. празник.
БРАШНАР, брашнени црв 1) Tenebrionidae), ларва малог мрког или црног тврдокрилца; живи у брашну и , мекињама; жућкаста, чврсте коже и вел. 2 см; често се гаји за храну украсних птица и риба. 2) гусеница малог мољца (Ephestia kühniella). живи у брашну; вел. штеточина јер га квари (→ мољци).
БРАШНИЋ Мијо (1849.-1883.), проф. и историчар; написао више струч. расправа из хрв. историје.
БРАШНО 1) измлевене житарице (пшеница, кукуруз, јечам, раж и овас). 2) материје измлевене у прах (пиринчано, скробно, коштано, шамотно итд.), Састав и квалитет б. од житарица зависи од врсте и квалитета житарица, од начина млевења, од тога да ли су при млевењу више или мање издвојени спољашњи делови зрна, целулозна опна и лепак (беланчевине), који се поглавито налазе у спољашњим слојевима; финије и беље б. садржи мање азотних материја (беланчевина) и масти, и има мању хранљиву вредност; просечан састав:
| ражи | јечма | овса | кукур. | |||
| финије | грубље | |||||
| влаге | 13,3% | 12,8% | 13,7% | 14,8% | 9,6% | 14,2% |
| азот. матер. | 10,2% | 12,0% | 11,6% | 11,45 | 13,4% | 9,6% |
| масти | 0,9% | 1,4% | 2,1% | 1,5% | 2,9% | 3,8% |
| угљ. хидрата | 74,7% | 71,8% | 69,5% | 71,2% | 67,0% | 69,5% |
| целулозе | 0,3% | 1,0% | 1,6% | 0,4% | 1,9% | 1,5% |
| пепела | 0,5% | 1,0% | 1,5% | 1,0% | 2,1% | 1,3% |
Код обичних сељачких млинова млевењем се добива само једна врста б. (пуно б.), а код инд. Више врста и мекиње (као отпадак). Квалитет б. одређује се дрема саставу и пецивости, а обележава се бројевима: 00, 0г, 0гг, 1, 2, итд.; уколико је број већи, б. је црње и слабијег квалитета, јер садржи више целулозе, масти и пепела; према финоћи млива 6. се дели на оштро (гриз б.) и меко; 1. је самлевено грубље, а 2. финије; при изради теста од значаја је количина која се добива из 100 кг б.; она зависи од количине и квалитета лепка (беланчвина већа количина и боља еластичност лепка даје и већу количину теста, јер б. онда упија више воде и даје пециво које ће боље да нарасте.
БРАШОВ, Кронштат, град (50 000 ст., 25% Немаца) у ји. делу Ердеља (Рум.), у окуци Карпата и пред Предеалским Превојем; подигнут је у 14. в. и брзо постао средиште вел. обл. Бурзеланда, коју је мађ. краљ Андрија II населио саксонским Немцима; остаци тврђаве, позно готска, еванг. »Црна црк« (из 14. в.), музеј, жива месна и посредничка трг.; инд. (ткст., металург., хем. и др.), туристичко место.
БРАШОВАН Драгиша (• 1887.), архитект, 1 од првих изразитих претставника модерне архт. у Југосл.; пројектовао Држ. штампарију, Трг. комору, зграду Вплов. команде у Земуну, јсл. изложбене павиљоне и др.
БРВАК (Coenurus cerebralis), бобица овчје пантљичаре у мозгу домаће овце; проузрокује код оваца опасну болест брљ.
БРВЕНИК, делимично очуван град на л. обали Ибра, на утоку речице Брвенице; од 1363. припадао челнику Муси, а затим његовим синовима, Стевану и Лазару, сестрићима кн. Лазара; у његовој близини, на д. обали Ибра, Мусићи подигли ман. Нову Павлицу. Предео око града такође Б. (→ Ибар 2).
БРВНАРА, кућа шумских предела; код нас распрострањена у Слов., Хрв. и Слав., у Б. и X., Црног. Брдима, у сев. Србији и и. Банату. Ишчезава где нестаје шуме. У алписким крајевима знатно измењена под утицајем нем. куће. Најпримит. тип: покретна б., мала, без темеља и тавана, с високим и стрмим кровом од дасака или шиндре, на којем има отвора и капића за одвођење дима; могла се премештати с места на место; иначе се подижу целом дужином на каменом зиду (темељу). Најстарија б. имала само 1 одељење: »кућу« с огњиштем; доцније се проширила у ширину и у висину, добила 1 или више соба; обично има 2 наспрамна врата и мале отворе који служе за прозоре. Уместо тавана су лесе (черен) над огњиштем: на њима се суши кукуруз. Брвно, бордонал, тесана грађа од чамовине. квадратног пресека (27/27-49/49 см, дуж. 8-13 м).
БРГЉУН → инћун.
БРДА, обл. која захвата источни, виши део Црне Горе; обухвата племена: Бјелопавлиће, Пипере, Братоножиће, Куче, Васојевиће, Ровца и Мораву. Зову се стога и Седморо Брда (тј. племена). Стан. општим именом Брђани, већином пореклом Зећани; у неким крајевима се очували посрбљени остаци староседелаца Влаха. У нар. животу и обичајима очувано много старинског и примит., а племенски живот најбоље очуван у Б. Гл. занимање сточарство.
БРДИЦА, село код Скадра; код њега се водиле тешке борбе 26.-27./1. 1913., које завршене неуспехом; али за то време заузет Вел. Бардањолт, на другој страни скадарских положаја.
БРДО, узвишење које се јаче истиче изнад своје околине и врх му заобљен, оштар или раван. Изузимајући вулканска и б. од морена и дуна, б. постала обично → ерозијом. Ако се б. сроза па прекрили друго земљиште, али сачува свој првобитни облик, остаје по грађ. зак. у својини сопственика; ако промени облик, земља припада сопственику земљишта на које је срушена. Брдска болест → висинска болест. Б. коњ, токмак, саставом тела подесан за брдске крајеве; мала раста, добро везан и чврст, здравих ногу, јако издржљив; у Југосл. у б. крајевима има добрих к. ове врсте. Б. трка, напорна и опасна трка аутомобилом или мотоциклом преко план. седала; почиње на подножју, а завршава се на највишем месту.
БРЂАНИ 1) → Брда. 2) чланови скаутске организације старији од 18 год.
БРЕБЕРИНА (Anemone nemorosa, фам. Ranunculaceae), пролећна дуговечна зељаста биљка са подземним стаблом; цветови бели или црвенкасти; расте по влажним шумама, шибљацима и на ливадама; распрострањена по целој Евр. зап. Аз. и С. Амер.
БРЕВЕ (лат.), службено папско писмо.
БРЕВИЈАР, молитва за поједине часове; обредна књига ркат. свешт., садржи молитве, химне, псалме; за нашу култ. ист., значајни глагољашки б.
BREVI MANU (traditio), привидна предаја ствари у својину, у случају кад се ствар већ налази код н. сопственика као детентора, па он накнадно добије и правни основ (нпр. куповање књ. узете на послугу).
БРЕГАВА, л. притока Неретве, извире и. од Отоца.
БРЕГАЛНИЦА. р. у Ј. Србији (Вардарска Бан.), л. притока Вардара, извире у Малешевским Пл., а улива се у Вардар ј. од Велеса; протиче кроз Кочанеку Котлину, а додирује и Овче Поље; у лето скоро пресуши. Већа д. притока Злетовска Р. Брегалничка битка вођена је 17.-25./6. 1913. између Срба и Бугара; са срп. стране учествовало 170 000 бораца, а са буг. 130 000. Бугари су изненада прешли Б. и напали срп. трупе; мада изненађени Срби нису устукнули, већ су прешли у напад, потукли Бугаре и заузели Рајчански Рид (21./6.) и Кочане (23./6.). Резултати: за Србе материјална победа, а за Бугаре слом тежњи за првенством на Балк.
БРЕГАСТА ОСОВИНА, искоришћава се на аеропланским и аутомобилским моторима; на себи има брегове (испупчења), који служе да отварају вентиле при раду мотора; код звездастих аеропл. мотора ту улогу врши б. котур.
БРЕГЕ Луј (Breguet, • 1881.), пионир вплов. у Фрц.; сопственик фабрике аероплана код Париза.
БРЕГЕНЦ, варош (14 000 ст.) у Нем. на Боденском Јез.; инд. свиле и метала.
БРЕГЕР Карл (• 1886.), нем. песник и романописац; песме о рату; роман Јунак у сенци.
БРЕГУНИЦА (Riparia riparia), ласта која се гнезди у речним обалама.
БРЕДЛЕ Фрасцис X. (Bradley, 1846.-1924). енгл. филозоф, покушао да пренесе нем. идеализам у Енгл.; гл. дело: Привидност и стварност.
БРЕЂА → бременитост домаћих животиња.
БРЕЖИЦЕ, варошица (1 250 ст.) и среско место на Сави (Дравска Бан.); у околини виноградарство.
БРЕЗА, село и држ. рудник угља у Босни, у Височком срезу; год. капацитет око 150 000 т.
БРЕЗА (Betula, фам. Betulaceae), листоп. дрво Евр., Аз. и С. Амер.; у Евр. постоје 2 врсте: обична (B. verrucosa), која расте по свим ср.-евр. шумама, и пустена или бела (B. pubescens), која успева све до поларне границе дрвећа. Услед вел, еластичности дрво се употребљава у коларском, токарском и резбарском занату, нарочито за прављење дрв. клинова, дрв. ципела, алатки, шперхолца, фурнира итд., а тање гране за обручеве и метле. Како садржи нешто етерског уља, танина, шећера и алкалоида, сев. народи искоришћавају њен сок код разних обољења, нарочито реуматизма и запаљења мокраћних органа: у мед. раније искоришћавано њено лишће и уље (oleum rustei) за лечење кожних болести.
БРЕЗОВАЧКИ Тито (1757.-1804.), писац, свешт. павлинац: писао песме, драме и комедије: Диогенеш и Матијаш, Грабанцијаш дијак.
БРЕЗОВО, село између Ариља и Ивањице, у којем се налази занимљива, мала црк., вероватно из 12. или 13 в., с основом једнобродне, засведене базилике с кубетом.
БРЕЗОВО ПОЉЕ, село у Босни, на Сави, код Брчког: осн. га мусл, исељеници из Србије 1864.
БРЕЈН Бартоломеус (1493.-1555.), нем. сликар, првенствено портретист.
БРЕЈЦ Јанко (1869.-1934.), политичар, 1 од вођа корушких Словенаца и претседник слов. земаљ. владе (1919.-1920.).
БРЕК (енгл.), преломити; у спорту: судија на рингу раставља боксере, кад се држе један за другог, командом »b. away«.
БРЕКИЊА (Sorbus torminalis, фам. Rosaceae), дрво високо до 22 м, лишћа перасто зелена у режњеве; цветови бели, у цвасти; плод крушкаст величине трешње, са светлим тачкама, упочетку црвенкастожут, доцније мрк; расте овде-онде у буковој, храстовој или грабовој шуми, у шибљацима од равнице до монтанског региона, претежно на кречњаку; распрострањена у Евр., зап. Аз. и с. Афр.
БРЕКИЊСКА, место код Пакраца, познато због преист. ископина из бакарног доба.
БРЕМ Алфред (Brehm, 1829.-1884.), нем. зоолог; Живот птица, Илустровани живот животиња.
БРЕМЕ, терет; срп. грађ. зак. каже да онај ко има какво право мора носити и б. које је за њега везано.
БРЕМЕН, слободан град (366 000 ст.) на р. Везеру, у сз. Нем.: ст. биск. место (8. в.). катедрала (1044.). већница (1410.); гл. место за прекоморску пловидбу и трг. (морска пристаништа на ушћу Везера: Бремерхафен Вегесак); инд. цигара и брод. потреба.
БРЕМЕНИТОСТ, трудноћа код жене: стање у којем се ж. налази од оплођења до почетка побачаја или порођаја; нормално траје 280-300 дана; доказује се Абдерхалденовом и Зондековом реакцијом. Код домаћих животиња траје различито: код кобиле око 11 мес, код краве 9 мес, код овце 5 мес, код свиње око 115 дана, код кучке око 2 мес., код козе око 5 мес; трајање зависи још од расе, стаса, старости бремените животиње и пола младунчетовог.
БРЕМЕР Фредрика (1801.-1865.). швед. списатељица; иницијатор покрета за еманципацију жене; писала романе и путописе; гл. дела: Историја једне душе. Живот у н. свету, Живот у ст. свету.
БРЕМЗЕ (нем.), кочнице.
БРЕП 1) галски кнез који је, по предању, потукао Римљане и заузео Рим (330. пре Хр.); прича се да је, кад су му Римљани донели откуп, бацио на теразије и свој мач тражећи још толико злата и да је викнуо: veae victis (тешко побеђенима). 2) галски кнез (око 280. пре Хр.), спустио се у Грч. и допро до Делфа, па се затим вратио на О.
БРЕНДИ (енгл.), ракија.
БРЕНЕР, превој у И. Алпима (1 370 м), на аустр.-ит. граници: најповољнији прелаз из Ср. Евр. у Ит.; преко њега воде друм и жел.
БРЕНТА. р. у Ит. 174 км; улива се у Вен Зал.
БРЕНТАНО 1) Клеменс (1778.-1842.). нем. песник романтичар, бујна темперамента, кат. мистик; гл. дело Дечаков чаробни рог. 2) Лујо (• 1844.), нем. економист, претставник соц.-полит. правца у нар. екон; вршио јак утицај на политику радн класе: гл. дела: Раднички однос према данашњем праву, Радничко осигурање, Аграрна политика, Почеци модерног капитализма, Надница и радно време после рата и др. 3) Франц (1838 -1902.). теолог и филозоф, по чијем су мишљењу психичке појаве непосредно и апсолутно реалне, док су нам физ. појаве дате само посредно као феномени; гл. дела: Психологија с емпиристичког гледишта.
БРЕРА, палата у Милану, у којој се налази музеј ренесансних ит. слика и вел. библт.
БРЕСКВА, прасква (Prunus persica). коштичаво воће, пореклом из Пр. Аз. Убраја се у најбоље воће, осетљива је и тражи нарочиту негу. Успешно се размножава, али се финије морају калемити на дивљу б. прозиведену из семена, бадем. џенарику или шљиву жилијенку. Деле се на праве, са маљавом, голице (нектарине), са глатком кожицом, каланке (цепаче), чије се месо лепо одваја, и дуранције, чије се месо чврсто држи коштице; најпознатије врсте: мајски цвет (мејфловер). амеден александар, елберта, хале, краљица воћњака и др. Лишће садржи амигдалин, каротин, хлорофила, нешто дрвене боје и шећера; код нас, у народу, сок од лишћа употребљава се за лечење уцрвљаних рана код животиња; неки фрц. лекари препоручују чај од цвећа против вел. кашља. Бресквина штитаста ваш (Lecanium persicae), честа штеточина на б., по облику слична шљивовој ш. в., од које је нешто већа, пљоснатија и више овална; сузбија се на исти начин као и → шљивова.
БРЕС КОКОШ, селекционисана. пореклом из Фрц., црна, бела или сива, ср. величине, одличног меса, ср. носиља.
БРЕСЛАВА (Breslau), гл. град (624 000 ст.), у Д. Шлеској (ји. Нем.), на р. Одри, где има н. трг. пристаниште; замак, катедрала (1148.), већница (14. в.), унив. (1702.), в. тхн. шк., акад. ум., и.-евр. институт, институт за проучавање угља, руд. акад., музеј ум.; инд. метал., пиварска; трг. средиште за Шлеску (вуна, восак, кожа, жито).
БРЕСТ, град (70 000 ст.). на зап. обали Бретање (сз. Фрц.). Утврђено ратно и трг. пристаниште; поморска акад., звездара.
БРЕСТ (Ulmus, фам. Ulmaceae), листопад. дрво; у нашим крај. успевају 3 врсте: обичне или пољски б. (U. campestris), планински (U. montana) и вез (U. effusa); тврдо и тешко дрво које се због тамне боје и др. тхн. својстава (џеверавост) употребљава за покућство, а налази примене и у коларском занату; као огревно дрво, стоји иза букве и багрема и тешко се цепа.
БРЕСТ ЛИТОВСК, варош (30 000 ст.) и утврђење у Пољ., на р. Бугу; трг. житом и стоком. Брест-литовски мир, закључен 3./3. 1918. између СССР и центр. сила; њиме се бољшевици одрекли Пољ. и балтичких земаља, и признали независност Украјинске рпб., која је у истом месту склопила посебан мир са Нем. и Аустр. још 9./2. 1918.
БРЕСТОВАЦ, место у Савској Бан. 900 м надм. в.; климатска станица за грудне болеснике, лечилиште за тбк. (Загребачка Гора).
БРЕСТОВАЧКА БАЊА (Моравска Бан.), 330 м надм. в., на прузи уског колосека Параћин-Зајечар од руд. Бора колима; слаба салинична радиоактивна вода (33°-40°); лечи: реуматична обољења, костобољу, ст. запаљења марамице, женске и др. болести; сезона мај-септембар.
БРЕТАЊА, полуострво на СЗ Фрц.; шумовита ниска трупина старије план са ниским (417 м) гребенима од отпорнијих стена; обала доста висока и разуђена; изложена јаким морским ветровима. Стан. (остаци ст. Келта) сиромашно (риболов, сточарство, земљр.); на обали гр. Брест.
БРЕТИЊИ, место у Фрц.. близу Шартра, у којем је закључен мир између Енгл. и фрц. краља Жана Доброг; по томе миру Французи се одрекли јз. дела Фрц. и обавезали на вел. ратну отштету.
БРЕТОН Андре (• 1896.), фрц. песник и теоретичар надреализма; гл. дела: Манифест надреализма, Други манифест надреализма.
БРЕТОНИ, огранак Фрц. народа у Бретањи, око 1,2 мил.; очували келтски језик. Пореклом од Келта који су у 5. и 6. в. прешли из Корнвелса (у Вел. Брит.).
БРЕТОНСКО ГОВЕЧЕ, раса г. ирског типа са кратким роговима, боје црно-шарене или отворено жуте; одличне млекуље; распрострањено у Бретањи. Б. коњ, с. фрц. расе, постао укрштањем са норфолшким к., хладнокрван, конкавног профила, вел. раста, снажан, кратког тела, пуна врата, често дупле гриве, за тешку и лаку вучу, нарочито цењен као дилижанац (за пренос поште).
БРЕТ-ХАРТ Франсис (1839.-1902.). с-амер. писац, сликао живот и личности з. Амер.; писао песме, романе и драме, али са највише успеха кратке приче (Калифорнијске цртице), у којима има много колорита дивљег З.
БРЕУЦИ, илирско племе, настањено з. од Срем. Митровице с обе стране Саве; учествовали у панонско далм. устанку из 6.-9. г.
БРЕЧА, бречија (ит.), стена састављена од крупнијег и ситнијег незаобљеног, ћошкастог комађа, слепљеног неким цементом.
БРЕША (фрц.), пролом, продор.
БРЕШИЈА (Brescia), варош (98 000 ст.) у Ломбардији (Ит.). Жел. раскрсница на прузи Милано-Вен; метал. и ткст. инд.
БРЗАВА, л. притока Тамиша; извориште јој у Банатским Пл. (Рум.), а ушће у Југосл.
БРЗА ДИВИЗИЈА, моторизована д. нарочитог типа, формирана у Ит.: 2-3 коњ. пука, 2-3 пука велосипедиста, неколико мотоциклистичких чета, 1 пук моторизоване арт., борна кола, 2 бат. фашистичке милиције и остале помоћне трупе.
БРЗАК Драгомир (1852.-1904.), бавио се свим врстама књиж., без много успеха; познате неке родољубне песме, као Синђелићев гроб. Израдио са Јанком Веселиновићем поз. комад Ђидо.
БРЗА ПАЛАНКА, варошица (1750 ст.) у и. Србији, иа Дунаву (Моравска Бан).
БРЗИНА → кретање. Брзиномер, справа на пилотској табли; стално показује брзину којом се аероплан креће кроз ваздух; заснива се на принципу Питове цеви, тј. на разлици између статичког и динамичког притиска при кретању тела кроз ваздух.
БРЗИТИ, племе; помиње се у 7. в. негде у ср. Македонији, вероватно на тлу данашњих Брсјака за које се мисли да су њихови потомци.
БРЗИ ФИКСИР, прави се од мешавине а) 1 л топле воде и 500 г хипосулфита, и б) 1 л воде и 250 г амонијум-хлората; кад се мешавина охлади додаје се 50 г калијум-метабисулфита, а у топло време и 8 г хромне стипсе; брзо фиксира, али брзо и слаби.
БРЗОЗОВСКИ Карол (Brzozowski, 1821.-1904.), пољ. песник, тобож превео Гундулићевог Османа, па превод изгубљен.
БРЗОЈАВ, хитна, обично телегр. порука (→ телеграм). Брзојавна адреса, скраћена а., утврђена у сагласности с поштом.
БРЗОМЕТКА, пушка пуњена са више метака који се испаљују један за другим. (На сл. пушка 7,9 мм Мод. 24. 1. цев, 2. тело сандука, 3. оквир са 5 метака, 4. игла, 5. чеп, 6. ударна опруга, 7. ручица, 8. спојница, 9. кочница, 10. ударач, 11. врат кундака, 12. репни завртањ, 13. браник, 14. обарача, 15. магацин, 16. гл. завртањ, 17. усадник.)
БРЗОПИС, начин писања у ст. азбукама, у начелу сличан садањем рукописном писању, са везивањем слова, а супр. некадањем цртању уставних (свечаних) писмена; од грч. б. 9. в. постала → глагољица.
БРИБИР, село у Далм., код Скрадина (Приморска Бан.); завичајно место брибирских кн. Шубића; у ср. в. средиште истоимене хрв. жупаније, сада прав. парохија.
БРИГАДА, највећа тактичка јединица; састоји се из штаба и 2-3 пука.
БРИГАХ, једна од 2 речица од којих постаје Дунав; извире на Шварцвалду (Нем.).
БРИГИТА св. (1303.-1373.), најзначајнија швед. списатељица ср. в.; основала ман. у Вадстени (Швед.) и објавила дела рел. садржине, од којих најзначајније Ревелација.
БРИГС Хенри (Briggs, 1556.-1630.), енгл. математичар, који је увео обичне (декадне, Бригсове) логаритме; својим таблицама дао (1618.) логаритме бројева од 1-1000 на 8 децимала, које је доцније проширио и допунио; увео и декадну деобу угла.
БРИЕ Ежен (Brieux, 1858.-1932.), фрц. драмски писац; у многим комадима расправљао соц. питања; код нас приказиван комад Страдалници.
БРИЖ (Briügge), варош (52 000 ст.) у Белг., трг за стоку (коње и говеда). жито и дрво.
БРИЖИНСКИ СПОМЕНИЦИ, најстарији јел. писани споменици, с краја 10. или поч. 11. в.; садрже заједничку исповест, малу беседу и исповедну молитву; писани латиницом на слов. језику с извесним утицајем ст.-сл.; име добили по градићу Брижнику (Freising) у Баварској.
БРИЗАНТАН (фрц.), разоран. Б. експлозив → експлозив.
БРИЗБЕН, гл. град (317 000 ст.) покрајине Квинеленд у Аустрал., на обали Тихог Ок. Пристаниште, унив., звездара; инд. конзерв. меса; извози жито и вуну.
БРИЗГАЛИЦА, справа о иглом за убризгавање течности (лекова) убодом у кожу, под кожу, у мишиће, у крвне судове (вене) итд.
БРИЗЕЈИДА, свештеница из малоаз. града Лирнесе, која је после његовог пада у грч. руке припала Ахилу; кад му је Агамемнон отео, Ахил се повукао и престао да бори противу Тројанаца
БРИЗЛЕ (→ тимус), богате нуклеопротеинима; забрањене код артритиса и гихта, корисне за децу.
БРИЈАЛМОН белг. инж. ген.; израдио појасну тврђаву о оклопним фронтовима; утврдио Анверс (1860.).
БРИЈАН Аристид (Briand, 1862.-1932.), фрц. државник; пријатељ нашег народа и 1 од твораца солунског фронта у свет. рату; после рата се истакао радом на организовању свет. мира у духу Лиге народа, чији је био вел. присталица. Б.-Келогов пакт, потписан у Паризу 27./8. 1928. год., њиме се Нем., САД, Белг., Фрц., Вел. Брит. о доминионима, Ит., Јап., Пољ. и ЧСР одрекле рата као средства нац. политике и обавезале се да траже решење свих међунар. спорова једино мирољубивим средствима; Југосл. му приступила и озаконила га.
БРИЈАРД, јак овчарски пас, фрц. порекла, курјачког типа, начуљених ушију, дугачке, вунасте, проседе, затворено сиве или зелене длаке; има бркове, обрве и браду.
БРИЈАРЕЈ, по грч. легенди див са 100 руку и 50 глава, син Неба и Земље; богови га позвали у помоћ противу дивова доњег света али кад се и он побунио, Нептун га оковао испод Етне.
БРИЈЕН Жан (Brienne, 1148.-1287.), фрц. племић; женидбом стекао титулу јерусалимскога краља, а удајом кћери Изабеле за Фридриха II и назив лат. цара у Цариграду.
БРИК (енгл.), брз једрењак ср. величине са 2 јарбола и 3 пречке: употребљава се за превоз материјала и животних намирница (→ сл.).
БРИКЕТ (енгл.), оплемењено чврсто гориво у облику цигље, лопте итд.; прави се од ситног угља, најчешће од руд. отпадака, пресовањем под вел. притиском; ако угаљ нема доста лепљивих састојака, додаје се неколико % смоле од каменог угља, који служи као везивни материјал; мрки угаљ се пре тога суши да би се смањила количина влаге. Брикетирање, у тхн., пресовање ситног, прашкастог материјала у различите облике (брикете).
БРИКНЕР 1) Александар (Brückner, • 1856.), пољ. славист, проф. унив. у Берлину; борбен и смео критичар, али често неправедан и једностран; писао много о пољ. и рус. ист., филологији, фолклору и књиж.; гл. дела: Историја пољ. књиж., Историја рус. књиж. и Пољ. етимол. речник. 2) Александар (1834.-1898.), рус. историк; гл. дела: Царевић Алексије, Петар Велики, Катарина II. 3) Едуард (1862.-1927.), нем. географ; бавио се поглавито глациологијом и климатологијом; с Пенком проучио глацијалне трагове Алпа; осн. часопис за проучавање ледника, и дао познату теорију о колебању климе у току 35 год. Брикнерова периода, п. понављања приближно истог временског карактера, година сухих, хладних, топлих итд. Б. је пронашао као ср. период понављања рок од 35 год.
БРИЛА САВАРЕН Антелм (Brillat-Savaran, 1755.-1826.), фрц. писац; гл. дело Филозофија укуса.
БРИЛИЈАНТ (фрц.), кристал дијаманта вештачки изрезан и углачан тако да покаже што већи сјај; реже се, по нацрту кардинала Мазарена, у облику 2 зарубљене пирамиде са заједничком базом и многобројним троугаоним, или четвороугаоним странама (фасетама).
БРИЛУЕН Луј-Марсел (Brillouin, • 1854.), фрц. физичар, проф. у Колеж де Франс; бавио се специјално саставом чврстих тела и радиотелеграфијом; објавио: Услови сличности у ел. пољу, Огледи о релативитету.
БРИМЕР (brumaire), 2. месец фрц. револуц. календара (22./10.-21/11.); 19. б. Наполеон оборио директоријум.
БРИН 1) Бенедето (1833.-1898.), ит. инж. и државник; творац ит. ратне морнарице; играо видну улогу у политици као мин. спољ. послова (1892.-1898.); гл. дела: Наша ратна морнарица, Наша трговачка морнарица. 2) Жан (Brunhes, 1869.-1930.), фрц. географ, проф. Фрц. колежа; путовао по Б. и X., Далм. и Ст. Србији 1912. ради проучавања етничког јединства Јсл.; као на *пријатељ за свет. рата био гл. секретар друштва Срп. народ у Фрц.; гл. дело: Антропогеографија.
БРИНДИЗИ, град (39 000 ст.) на јадр. обали у ји. Ит.; добро трг. и ратно пристаниште.
БРИНЕТА (фрц.), црнка, црномањаста жена.
БРИНЕТЈЕР Фердинанд (Brunetière, 1819.-1906.), фрц. критичар и књиж. историчар; под утицајем егзактних наука развијао у књиж. теорију еволуције родова; претставник догматичне и објективне критике; гл дела: Критичне студије о фрц. књижевности, Натуралистички роман, Еволуција критике итд.
БРИНИНГ Хајнрих (Brüning, • 1885.), нем. државник; члан кат. центра; канцелар Рајха (1930.-1932.).
БРИНИРАЊЕ (фрц.), превлачење металних предмета танким слојем мрких, постојаних једињења, чиме се смањује сјај и штити површина метала од утицаја ваздуха.
БРИНО Фердинанд (Brunot, • 1860.), фрц. лингвист, написао Историју фрц. језика.
БРИЊЕ, село између Сења и Огулина, у којем се налазе рушевине тврђаве Соколац; од ст. града очувала се само оштећена гл. кула и пространа капела у готском стилу; град припадао породици Франкопана.
БРИО (ит.), живот, ватреност; у муз.: con b., живо, ватрено.
БРИОЗОЕ (Bryozoa), група малих црвуљака који живе у морима и слатким водама утврђени за подлогу; образују колоније разног (плочастог, маховинастог и др.) облика; понашају се до извесне мере као целина; услед поделе рада поједине јединке имају разне облике и функције (→ сл.).
БРИОН Луис (1782.-1820.), колумбиски трг.; у борби за ослобођење лат. Амер. играо знатну улогу заједно с Боливаром.
БРИОНСКА ОСТРВА, у Јадр. М., з. од Истре; припадају Ит.
БРИОСКО Андреја (1470.-1532.), ит. вајар и гравер, припадао падованској шк.
БРИСЕЛ (Bruxelles), престоница Краљ. Белг. (201 000, с предграђима 417 000 ст.); лежи у унутрашњости земље, на мањој р. Сени, али каналом везан за р. Еско и С. Море. Акад. наука и ум., унив., шк. за тропску мед., ратна шк., муз., конзерваторијум, звездара, Пастеров институт, Солвеј инст. (за фал. и социол.) интернац. библгр. инст. и др. Инд.: метал., машине, каучук, чипке, пиваре и др. Жива трг., 8 предграђа. Бриселски грифон → грифон.
БРИСО 1) Адолф (1860.-1925.), фрц. књиж. и књиж. критичар; гл. дела: Књижевна комедија, Наличја славе и роман: Флориза Бонер. 2) Жак (Brissot, 1754.-1793.), конвентовац, жирондинац; играо вел. улогу у фрц. револуцији; убацио искру револуције у остале државе Евр.
БРИСТ, село на и. јадр. обали (Макарски срез); родно место песника Андрије Качића Миошића.
БРИСТОЛ, град (397 000 ст.) и пристаниште на р. Евну (јз. Енгл.): катедрала (12.-14. в.), унив., трг. колеџ, ум. шк., звездара. У близини рудници угља и бања. Инд.: метал, стакло, керамика, дуван; пристаниште са живом прекоморском трг. Бристолски Канал, залив Атланског Ок. у јз. Енгл.
БРИТАНИЈА 1) ст. име за Енгл. и Шкотску (→ Вел. Британија). 2) метал, легура са 85-94% калаја, 4-10% антимона и 0-3% бакра; употребљава се за израду оруђа и стоног посуђа.
БРИТАНИК 1) син рим. цара Клаудија и Месалине; после Месалининог убиства и Клаудијеве женидбе Агрипином, ова је почела да сплеткари противу њега; отровао га Нерон 56. г. 2) стихована Расинова трагедија, коју је публика примала веома хладно док је није сјајно одбранио Боало.
БРИТАНИЈА ВЕЛИКА → Велика Британија.
БРИТАНСКА ГУЈАНА → Гујана.
БРИТАНСКА КОЛУМБИЈА, пров. у зап. Канади, у прим. Тихог Ок. (921 600 км², 694 000 ст.); већином шумска област; земљр., сточарство и руде (угаљ, злато, сребро, бакар, азбест и др.). Гл. град Викторија
БРИТАНСКА ОСТРВА, заједничко име за групу вел. о. у Атланском Ок. на З од Евр.; одвојена од копна Северним М. и каналом Ла Манш. Групу сачињавају: вел., издужено Вел.-Брит. О. на И, на којем је Вел. Британија (Енгл. и Шкотска), округло Ирско О. на 3, на којем је Ирска, мање о. Ман (у Ирском М.), Хебридска О. и Шетландска О. (→ Вел. Британија, Ирска).
БРИТАНСКА СОМАЛИЈА → Сомалија.
БРИТАНСКИ КАМЕРУН → Камерун.
БРИТАНСКИ МУЗЕЈ, у Лондону славан и са своје библт., која спада у ред највећих на свету.
БРИТАНСКИ СЕВ. БОРНЕО → Борнео.
БРИТАНСКИ ТОГО → Того.
БРИТАНСКИ ХОНДУРАС → Хондурас.
БРИТАНСКО ИНДИСКО ЦАРСТВО → Индија.
БРИТАНСКО ЦАРСТВО, савез Вел. Британије и њених 6 доминија: Ирска, Аустрал. Савез, Канада, Нови Зеланд, Ј.-Афр.-унија и Њу Фаундленд; обухвата 38,4 мил. км² (27% целе земљине копнене површине) и 483,1 мил. ст. (25% од целокупног стан. на земљи); савет ових држава (од 1926.) одржава се под председништвом енгл. краља; седиште Лондон
БРИТИ 1) б. келтски становници Британије; по доласку Герм., делом се измешали с њима, делом потиснути на С и З, а делом се преселили у Бретању (Бретонци). 2) у преносном смислу: Енглези.
БРИЧИС (енгл.), узане (јахаће) панталоне.
БРИЏ (енгл.: мост) 1) зубни мост, замена изгубљених зуба вештачким од метала (злата, платине др.) или порцелана; суседни зуби служе као стубови, за које су нови стално учвршћени или подешени да се скидају; у последње време прави се од металне подлоге и порцеланских зуба. 2) игра са 52 карте, поникла из виста; од њега се разликује тиме што се адут и висина игре одређују лицитацијом и што по завршеној лицитацији партнер онога на коме је игра остала отвара своје карте.
БРИЏИС Роберт (Bridges, 1844.-1930.), енгл. песник и критичар; префињен ум.; наименован за држ. песника (1913.); гл. дела: Краће песме и мисаони спев Тестамент лепоте.
БРИЏПОРТ (Bridgeport), варош (160 000 ст.) и пристаниште у држ. Конектикут (САД).
БРИЏТАУН (Bridgetown), гл. место (13 000 ст.) у енгл. колонији Барбадос у Карипском М.
БРЈУЛОВ Карло (1799.-1852.), рус. сликар, радио портрете и ист. композиције.
БРЈУС 1) Јаков (1670.-1735.), рус. гроф, 1 од сарадника Петра Вел.; саставио карту Рус. 2) Џемс (Bruce, 1730.-1794.), енгл. истраживач; доказао да Плави Нил извире из јез. Цане.
БРЈУСОВ Валерије (1873.-1924.), рус. песник, преводилац и књиж. историчар; после револуције пришао совјетима; од прозних дела најбољи ист. роман Огњени анђео.
БРКИЋ Василије, патријарх (1763.-1771.), родом из Карловца, где је почео свешт. службу; на грч. тужбе преведен (1765.) на о. Кипар, где је држан под присмотром, а срп. патријаршија укинута и предана Грцима; побегао с Кипра и дошао у Црну Гору; за време рус.-тур. рата спремао се да оде, а можда и отишао у Рус; описао тур. обл. и хришћ. народе у њима.
БРКОВИ, дуге и густе длаке на наусници одрасла човека (секундарна полна ознака); жене и деца имају уместо њих танке маље.
БРЛИЋ 1) Андрија Торкват (1826.-1868.), полит. и култ. радник, секретар бана Јелачића, сарадник биск. Штросмајера; издао анонимно Кратку успомену (1848.-1849.); написао и I грам. по Вуку и Даничићу. 2) Игњат Алојз (1795.-1855.), трг. и књиж., дописивао се с Вуком и вођима илир. покрета; написао Граматику илирског јез. (на нем.). 3) Ивана (• 1874.), унука Ивана Мажуранића, пише приче и песме за децу; дела: Школа и празници, Слике, Чудновате згоде шегрта Хлапића, Приче из давнине итд. 4) Јагода (1824.-1897.), песникиња илир. покрета (Пјесме).
БРЉ, болест јагањаца и младих оваца, а изузетно и др. домаћих, па и дивљих животиња. Проузроковач пантљичара (Taenia coenurus), која живи у цревима пса; њена јаја, која испадају с изметом напоље, попасу овце, у чијем се мозгу развијају мехурићи у величини ораха или кокошјег јајета. Знаци: оболела животиња не једе и не прежива, обара главу, тешко одржава равнотежу, понекад добива падавицу; стално мршави док не угине. Болест неизлечива, али месо употребљиво; стога треба заклати животињу пре но што омршави; главу уништити и не дозволити да је поједу пси, који се том приликом заражују.
БРНО, гл. град (264 000 ст.) у Моравској (ЧСР); лежи на и. подножју Чешко-моравске Висоравни и на ставама р. Шварцаве (Свратке) и Свитаве; ст. утврђење (884.), замак. катедрала, унив., в. тхн., пољопр. и трг. шк., музеј; у близини угљени басен Босковице, који омогућава развој инд. (штофови, машине. и др.).
БРЊАСТ, коњ са белом или ружичастом белегом, на црној кожи горње усне.
БРЊАЦИ, село у близини Косовске Митровице, уврх Ибра; у њему краљица Јелена, жена Уроша I, имала дворац и шк. за племићке кћери; ту је и умрла (1314.); од дворца данас нема ни трага.
БРЊИЦА, справа различитог облика и материјала, ставља се на њушку животиње у различите сврхе.
БРОВНИНГ → браунинг.
БРОД 1) плићак на реци, где се она може прелазити; место где се преко ње може прећи. 2) опште име свих средстава за пловидбу и борбу на води; деле се на цивилне (сплав. чун, барка, дереглија, једрилица, пароброд, моторни б. итд.) и војне (ратне). Ратни б., јединица ратне морнарице у миру и рату; има више врста: 1) оклопњача (дреднот и супердреднот) и бојни б., 2) бојни крсташ, 3) крсташ, 4) крстарица, 5) вођ флотиле (лидер), 6) разарач, 7) торпедњача, 8) монитор, 9) борб. чамац, 10) подморница, 11) полагач мина, 12) топовњача, 13) носач авиона, 14) помоћни б., 15) школски б., 16) б. матица, 17) б. болница, 18) б. за научне сврхе, 19) јахта и 20) б. за спасавање. Бродска дивизија, одељење ратне морнарице од 3-4 б. истога типа под заповедништвом 1 команданта састава. Б. дневник, б. књига, води га обавезно капетан, који у њега уноси своје одлуке донете у току путовања, остварене приходе и учињене расходе, и уопште све што је од значаја за б. или његов товар. Б. (путни) лист, записник који у току 1 путовања необавезно води капетан; у њега се уносе оне појединости о незгодама б. или товара које не улазе у б. дневник. Б. пасош, писмена дозвола б. да напусти своју завичајну луку у циљу прекоморског путовања. Б. светла, ноћне светиљке на б.; за време вожње: бела на предњем јарболу, зелена на д., а црвена на л. страни; у луци: на прамчаном и крменом копљу по 1 бела с. Б. хипотека, стварно право којим се поверилац обезбеђује према дужнику власнику б.; записује се у нарочите регистре; б. је једина покретна ствар која може бити предмет хипотеке.
БРОД → Босански Брод, Славонски Брод. Б. на Купи, село у Делничком срезу (Савска Бан.), план. летовалиште (600 м); шумарија Турн-Таксиса. Б. Поречки → Јужни Брод.
БРОД Макс (• 1884.). нем. писац романа из ЧСР; гл. дела: Жена за којом се чезне и збирке стихова: Пут заљубљеног, Дневник у стиховима.
БРОДАР, лице које на свом или изнајмљеном броду превози водом путнике и робу, у виду сталног занимања и у циљу зараде. Бродарски 1) на трг. бродовима помоћник 1. официра. 2) на ратном броду најстарији подофицир за службу на палуби и маневрисање. Б. устава, вратницама затворен део каналисане пловне р. или пловног канала на месту где су браном створена 2 различита нивоа воде; омогућује броду даљу пловидбу спуштањем или подизањем нивоа. што се постиже отварањем узводних или низводних вратница.
БРОДАРИЋ Стјепан (око 1480.-1539.), историчар; учествовао у мохачкој бици и описао је у делу: О боју Мађара са Турцима код Мохача (лат.).
БРОДАРСТВО, привр. грана, обавља пренос путника и робе на води; дели се на речно и каналско, језерско и поморско (каботажно и прекоморско). Људи почели њим да се баве још у неолитику; за његов развој највећи значај имају: 3) усавршавање бусоле, које је омогућило удаљавање бродова од обале и поморска открића: 2) употреба водене паре за покретање бродова (физичар Папен, 1707.); 3) појава 1. пароброда довољне брзине (Американац Фултон. 1807.); и 4) замена точкова елисом код поморских бродова (1839.).
БРОДВЕЈ (Broadway), највећа улица У Њујорку.
БРОДКАСТИНГ (енгл.) → радиодифузија.
БРОДОБРАН, узидан дрвени балван или ваљак исплетен од конопа; везан на обали, на који се брод ослања при пристајању уз обалу.
БРОДОГРАДИЛИШТЕ, већином приватна установа за градњу и оправке бродова; за ратне бродове постоје и држ., која улазе у састав поморских арсенала и ратних лука. Бродоградња, у ст. време много употребљавала дрво, јер цео брод грађен од њега; у новије време употреба дрвета у б. ограничена на израду мањих бродова на једра: трабакула, барки, чамаца, дереглија за обални и речни промет, као и спортских чамаца; вел. бродови имају гвоздену конструкцију, а дрво се употребљава само за унутарње, столарске делове и то већином скупоцено дрво (храст, јавор, махагони, четинари домаћи, сев. земаља и амер., тиковина и др.).
БРОДОЛОМ, буром, сударом или др. узроком изазвана пропаст брода; путници и посада напуштају брод у чамцима за спасавање, а командант остаје на њему, изузев у случају кад нема наде да ће се брод спасти; посада је дужна да спасе путнике, а капетан да понесе све документе и драгоцености; штете причињене б. сматрају се за засебне → аварије и могу бити предмет помор. осигур. Грађ. право сматра ствари спасене из б. за сопственост онога чије су а биле; ко их спасе има право на награду, а мора их чувати док се власник не пријави; код лица која у б. нађу смрт важи усмени тестамент.
БРОДОТОЧАЦ (Teredo navalis), врста морских шкољки црволиког изгледа са закржљалом љуштуром, која буши дрво бродова и дрвених грађевина у мору и тиме изазива велике штете; за заштиту бродско дрво се импрегнира или премазује нарочитим материјама.
БРОЂИЊСКИ Казимјеж (1791.-1835.), пољ. песник, претеча романтизма, преводио разне нар. песме, па и наше; од његових састава најпознатије пасторале; најбоља: Вјеслав.
БРОЗ Иван д-р (1851.-1893). филолог; написао Правопис за шк. и књиж. употребу и тиме довео до коначне победе Вуковог начела фонетског писања у Хрв.; почео и вел. Ријечник хрв.. који је завршио Ф. Ивековић; има неколико расправа о језику и књижицу о ст. хрв. књиж.: Цртице.
БРОЗИМУМ (Brosimum, фам. Мoraceae), дрво тропске Амер.; важне 2 врсте: B. galaceouendron из чијег пресеченог стабла цури слатки сок сличан крављем млеку. који урођеници радо пију; и В. olcastrum, који даје материјал за добијање каучука.
БРОЈ (Вreu) 1) Јерг ст. (1480.-1537.), нем. сликар и цртач; гл. дела: Мадона с Катарином и Варваром, Поклонство краљева, Богородица с малим Исусом (у Штросмајеровој гал.). 2) Јерг мл. (1510.-1547.). његов син, сликар и дуборезац.
БРОЈ, основни појам из којег је апстракцијом пребројавања (ординалан б.:први, други. трећи...) или апстракцијом множине јединица (кардиналан б.) настао низ прир. б. 1, 2, 3 ... (Сви остали б. су логично проширење ових, и то: нула и негативни б.: 0, --1, --2 ..., до којих се долази одузимањем: рационални б,, скуп свих позит. и негат. разломака до којих се долази дељењем; сви остали б. називају се ирационални. Ирационални алгебарски б. су: √2, 3√5 уопште се под алгебарским б. подразумева сваки б. који је корен алгебарске једначине са рационалним коефицијентима, а трансцендентан б. сваки који не задовољава ни једну такву једначицу. Реални б., заједничко име за рационалне и ирационалне б.; из 2 реална б. имагинарном јединицом i=√-1 адитивно састављен комплекс 3+5 1 претставља комплексан б. Вектори, кватерниони, хиперкомплексни б. су комплекси од 4 и уопште n реалних б. Именован (конкретан) б. се односи на одређене количине (2 кг, 5 км), за разлику од неименованог (апстрактног) б. (2.5). а, в, х, у називају се општи б. за разлику од посебних (апсолутних) б. 3. II. √-2. (Супр. означени б. (3 и -- 3) називају се супротни, а 5 и 1/5 су реципрочни б. Према својим особинама цели б. се деле на просте, који ни са 1 б. нису дељиви без остатка, сем јединицом или самим о.обом; сложене, који су производи више простих б.; 2 б. су релативно проста ако немају заједничких чинитеља. У ст. доба, нарочито Питагорејци, разликовали су још: пријатељски б., као 220 и 284, код којих је збир делитеља једног раван др. б. и обратно; савршене б. који су једнаки збиру својих делитеља (6 = 1+2 + 3; → фигуративне б. и др. У грам.: 1) појам за означавање нарочитих облика променљивих речи: једнине и множине. а раније и двојине; не поклапа се увек с прир., јер се код неких именица једнином означује множина (робље, лишће, браћа), док код других грам. множина стварно означава једнину (Карловци, гусле, груди). 2) врста речи; може бати: прост (1, 2, 3), редни (1., 2., 3.) и збирни (двоје, троје. четворо). Бројева теорија, грана мат. која испитује структуру и правилности целих б.; дели се на елементарну и аналитичку. Бројитељ → разломак. Бројни знаци, служе за писање б.; има 2 врсте: ар. б. 1, 2, ... 9, 0, пренети из Индије посредством Арапа и одомаћени у Евр. око 12. в.; и рим. б.: I, V, X, L, С, D, М, којима се служили Римљани; данас се ређе употребљавају (за ознаку месеца. поглавља итд.). Б. именица → именица. Б. Једначина → алгебра. Б. линија права с утврђеним почетком (исходиштем, тачка 0) и смером (позит. и негат.). Свакој тачки М б. л. одговара б. (координата х тачке М); мерни б. дужи ОМ са ознаком + или --, према томе да ли се тачка М налази д. или л. од тачке 0; обратио сваки позит. или негат. б. одређује положај 1 тачке на б. л. Б. систем, начин писања и изговарања б. Има их 2 врсте; позициони. у којем б. зависи од положаја цифре, и адитиван (рим.), јер се поједини узастопно писани б. сабирају или одузимају (нпр. CDLXXXIV = D--С+L+Х+Х+Х+V-I = 484). Позициони су: декадни, диадски, дуодецималан, вигезималан и сексагезималан. Декадни с, с основом 10, пренесен из Индије посредством Арапа; у њему се б. изражавају са 10 цифара (опадајућом геом. прогресијом): 57,408 = 5.10¹+7.10⁴+4.0-¹+ 8.10-³, где свака цифра има, у правом, скраћеном начину писања, своју месну и стварну (цифарну) вредност. Месна вредност одређује, према положају децималне запете, степен декадне јединице, а стварна вредност даје б. одговарајућих јединица: 5 десетица, 7 јединица, 4 десетих, (0 стотих, 8 хиљадитих. Диадски с. има основу 2 и дозвољава да се са 2 цифре 0 и 1 напишу сви б.: 13 = 1.2³+ 1.2² + 0.2¹+1.2² = 1101. Дуодецималан с. има за основу 12; од њега је у употреби туце и вавилонско рачунање времена: год. од 12 мес, дан од 2 пута по 12 сати. Вигезималан с. има за основу 20. Сексагезималан с. има за основу 60; потиче од Вавилонаца; задржао се до данас у подели угла и времена: 1° и 1 сат од 60', 1' од 60".
БРОЈАНИЦЕ, низ куглица за бројање; у употреби код монаха на И још у 4. в. за бројање Оченаша и поклона, а на 3 за бројање молитве Здраво Маријо; бенедиктинци увели б. са 150 куглица, тзв. Маријин псалтир. Мусл. дервиши употребљавају особито вел. б. Као средство за разоноду у употреби нарочито на И и код балк. народа.
БРОЈИЛО, апарат за мерење ел. енергије, који се у обичном говору погрешно назива струјомер. Постоји вел. број разних б. према прир. и врсти струје, тарифи по којој се обрачунава ел. енергија и врсти енергије коју мере. Најважније је моторно б.: мали електромотор чији је број обрта сразмеран ел. енергији утрошеној у инсталацији за коју је б. везано; број његових обрта бележи се помоћу зупчастог преноса, тако да се у свако доба може прочитати на плочици б.