Сватови Нука Новљанина

0001 Кулу гради Нуко Новљанине
0002 У Новоме граду бијеломе,
0003 У ширину од триста табана,
0004 У висину од девет тавана;
0005 Од Солуна пет стотин’ чекића,
0006 Три стотине ђеце аргатара;
0007 Градио је четири године.
0008 Кад је Нуко кулу начинио,
0009 Мајсторима благо одбројио,
0010 На демир се пенџер наслонио,
0011 Чини сеир бијела Новина,
0012 Сав му Нови кула натфатила;
0013 А у Нуке нигђе никог нејма,
0014 Потље једна на оџаку мајка,
0015 Пак је Нуки мајка бесједила:
0016 „А мој сине, Новљанине Нуко!
0017 „Кад си таку начинио кулу,
0018 „Јер се не шће оженити, сине,
0019 „Док ти могу по двору ходити
0020 „И од двора кључе преносити?”
0021 Онда Нуко мајци говорио:
0022 „Ја старице, моја мила мајко!
0023 „Ево пуне три године дана,
0024 „Како тражим за себе ђевојке:
0025 „Ђе је нађем за себе ђевојку,
0026 „Нема, мати, за нас пријатеља;
0027 „Ђе ја за нас пријатеља нађем,
0028 „Нема, мати за мене ђевојке.
0029 „Већ сам чуо, моја мила мајко!
0030 „Тамо доље код Градашца б’јела
0031 „У некака Јусуф-алајбега
0032 „Има, мати, сирота ђевојка,
0033 „А и за нас добри пријатељи;
0034 „Већ ми, мати, спремај брашњенице,
0035 „Хоћу ићи ка Градашцу б’јелу,
0036 „Да ја просим сироту ђевојку.”
0037 Стара мати тешко дочекала,
0038 Па Нукици спрема брашњенице,
0039 Нико спреми себе и дорина,
0040 Па посједе претила дората,
0041 Оде право ка Градашцу б’јелу,
0042 Б’јелу двору Јусуф-алајбега.
0043 Лијепо га беже дочекао,
0044 Три бијела дана придржао,
0045 Виђе Нуко сироту ђевојку,
0046 Севдис’о је и бегенис’о је
0047 Нуко проси, алајбег му даје.
0048 Док је Нуко цуру испросио
0049 И на цуру прстен ударио,
0050 И док рече: „Моја је ђевојка.”
0051 Он похарчи хиљаду дуката;
0052 На прстену свадбу уговара:
0053 „Ова свадба до мјесеца дана,
0054 „Док ја дођем бијелу Новину
0055 „И покупим кићене сватове.”
0056 Отален се Нуко подигнуо,
0057 Оде Нуко бијелу Новину,
0058 У путу га књига достигнула
0059 Од сироте лијепе ђевојке,
0060 У књизи је цура накитила:
0061 „Мој драгане, Нуко Новљанине!
0062 „Не води ми мложине сватова,
0063 „Сирота сам лијепа ђевојка,
0064 „Пуно свата дароват’ не могу;
0065 „Три хиљаде и триста сватова,
0066 „То ти могу даривати, Нуко.”
0067 Кад је Нуко књигу прегледао,
0068 И Нуко се књизи зачудио,
0069 Што му пише сирота ђевојка,
0070 И у чуду ка Новину дође.
0071 Када дође бијелу Новину,
0072 Спреми дора у подруме доње,
0073 Па он иде на танану кулу,
0074 Па узима дивит и хартију,
0075 Ситну књигу на кољену пише,
0076 Те је шаље у Турску Удбину
0077 На кољено Хрњици Мустафи:
0078 „Ето књига, Хрњо Мустаф-аго!
0079 „Ходи мени у сватове, Мујо!
0080 „Да ми будеш сватски старјешина,
0081 „И поведи свог брата Алила,
0082 „Да ми буде ђевер уз ђевојку,
0083 „И поведи хиљаду сватова.”
0084 Па је другу књигу накитио,
0085 Те је шаље Куни Хасан-аги:
0086 „Ето књига, Богом побратиме!
0087 „Поведи ми хиљаду сватова.”
0088 Па је трећу књигу накитио,
0089 Те је шаље ка Пећини Ст’јени
0090 На кољено Ковачевић-Рами:
0091 „Ето књига, Ковачевић-Рамо!
0092 „Хајде мени у сватове, побро!
0093 „И поведи хиљаду сватова.”
0094 Па четврту књигу накитио,
0095 Те је шаље побратиму своме,
0096 Побратиму, Накић-Хусеину:
0097 „Хајде мени у сватове, побро!
0098 „И поведи триста коњаника.”
0099 Па је пету књигу накитио,
0100 Те је шаље Лики и Крбави
0101 На кољено Личанину Талу:
0102 „Хајде мени у сватове, Тале!
0103 „Да ми будеш чауш у сватов’ма,
0104 „И поведи тридесет Орашана.”
0105 Таке књиге Нуко растурио,
0106 Па он сједе код демир-пенџера,
0107 На демир се пенџер наслонио,
0108 Чини сеир бијела Новина;
0109 Ал’ ето ти поште књигоноше,
0110 Пошта бјеше танано Латинче,
0111 Како дође, у одају уђе,
0112 Капу скида, Бог помоћ назива
0113 И Нукици пољубио руку,
0114 У руци му књигу оставио.
0115 Гледа књигу Новљанине Нуко,
0116 Али књига од Сења Ивана,
0117 У књиги му Иван накитио:
0118 „Побратиме, Нуко Новљанине!
0119 „Чуо јесам, казују ми људи,
0120 „Да си, Нуко кулу начинио
0121 „У ширину од триста табана,
0122 „У висину од девет тавана,
0123 „Куцало ти пет стотин’ чекића,
0124 „Три стотине ђеце аргатара,
0125 „Градио си четири године;
0126 „Да Бог даде, хаирли ти било!
0127 „Јеси, Нуко,цуру испросио,
0128 „Да Бог даде, у сто добрих часа!
0129 „Да ме хоћеш у сватове звати!
0130 „Добра дора у подруму раним
0131 „Три године дана бијелијех,
0132 „Рад бих био огледати дора,
0133 „Огледати на твојој кошији,
0134 „Море ли ми узимат’ кошије.”
0135 А кад виђе Нуко Новљанине,
0136 А кад виђе, шта му књига каже,
0137 Он по оној другу ситну пише:
0138 „Побратиме, Иван-капетане!
0139 „Ходи мени у сватове, побро,
0140 „И поведи дора од мејдана,
0141 „Ал’ не води мложине сватова,
0142 „Сирота је лијепа ђевојка,
0143 „Пуно свата дариват’ не море.”
0144 Истом Нуко књигу отиснуо,
0145 Ал’ ето ти друге књигоноше,
0146 Како дође, у одају уђе,
0147 Капу скида, Бог помоћ назива,
0148 И Нукици пољубио руку,
0149 У руци му књигу оставио.
0150 Гледа књигу Нуко Новљанине,
0151 Али књига од Ердеља бана,
0152 У књизи му бане накитио:
0153 „Побратиме, Нуко Новљанине!
0154 „Чуо јесам, казују ми људи,
0155 „Да си, Нуко, кулу начинио,
0156 „А шта ћу ти дуљит’ лакрдију?
0157 „Да Бог даде, хаирли ти било!
0158 „Јеси, Нуко, цуру испросио,
0159 „Да Бог даде, у сто добрих часа!
0160 „Да ме хоћеш зовнут’ у сватове!
0161 „Добра вранца у подруму раним,
0162 „Побратиме, четири године,
0163 „Радо бих био огледати вранца,
0164 „Огледати, на весељу твоме,
0165 „Какав ми је за мејдана вранац.”
0166 Кад је Нуко књигу разгледао,
0167 И кад виђе, шта му књига каже,
0168 Ни мало му мило не бијаше,
0169 Ал’ се њему на ино не море,
0170 Већ по оној другу ситну пише:
0171 „Побратиме, од Ердеља бане!
0172 „Ходи мени у сватове, побро,
0173 „И поведи вранца од мејдана,
0174 „Ал’ не води мложине сватова,
0175 „Сирота је лијепа ђевојка,
0176 „Пуно свата дароват’ не море.”
0177 Таку Нуко књигу накитио,
0178 Па је посла од Ердеља бану.
0179 Истом Нуко књигу отиснуо,
0180 Ал’ ето ти треће књигоноше,
0181 Како дође, у одају уђе,
0182 Капу скида, Бог помоћ назива,
0183 И Нукици пољубио руку,
0184 У руци му књигу оставио.
0185 Гледа књигу Нуко Новљанине,
0186 Ал’ та књига Крле капетана,
0187 У књизи му Крла накитио:
0188 „Побратиме, Нуко Новљанине!
0189 „Чуо јесам, казују му људи,
0190 „Јеси, Нуко, начинио кулу,
0191 „Да Бог даде, хаирли ти било!
0192 „Јеси, Нуко, цуру испросио,
0193 „Да Бог даде, у сто добрих часа!
0194 „Да ме хоћеш у сватове звати!
0195 „Добра зеку у подруму раним,
0196 „Побратиме, за седам година,
0197 „Не види ми сунца ни мјесеца,
0198 „Рад бих био огледат’ зеленка,
0199 „Огледати на весељу твоме,
0200 „Шта ја раним у подруму своме.”
0201 А кад виђе Нуко Новљанине,
0202 Када виђе, шта му књига пише,
0203 То је Нуки врло мрско било,
0204 Ал’ се њему на ино не море,
0205 Већ по оној другу ситну пише:
0206 „Побратиме, Крла капетане!
0207 „Ходи мени у сватове, побро,
0208 „И поведи зеку од мејдана,
0209 „Ал’ не води мложине сватова,
0210 „Сирота је лијепа ђевојка,
0211 „Пуно свата дариват’ не море.”
0212 Кад је Нуко књигу отиснуо,
0213 На демир се пенџер наслонио,
0214 Чини сеир бијела Новина,
0215 Чека Нуко док сватови дођу,
0216 Па да иде довести ђевојку.
0217 Мало вр’јеме за тим постајало,
0218 А Нукици очи утекоше,
0219 Те погледа на Турску Удбину,
0220 Новљанско се поље замаглило,
0221 Ал’ ето ти Хрњице Мустафе,
0222 Шњим поредо Гојена Алила,
0223 И за њима хиљада сватова;
0224 На селам их Нуко дочекао,
0225 И они су коње одјахали,
0226 И попели бијеле чадоре
0227 Испод танке куле Нукичине.
0228 Ал’ ето ти Куне Хасан-аге
0229 И за њиме хиљада сватова;
0230 На селам их Нуко дочекао,
0231 И они су коње одјахали,
0232 И попели бијеле чадоре
0233 Испод танке Нукичине куле.
0234 Ал’ ето ти Ковачевић-Рама,
0235 И он води хиљаду сватова;
0236 На селам их Нуко дочекао,
0237 И они су коње одјахали,
0238 И попели бијеле чадоре
0239 Испод куле танке Нукичине.
0240 Ал’ ето ти Накић-Хусеина
0241 И за њиме триста коњаника;
0242 На селам их Нуко’ дочекао,
0243 И они су коње одјахали
0244 И попели бијеле чадоре
0245 Испод танке Нукичине куле.
0246 Ал’ ето ти Личанина Тала
0247 На Кулашу коњу балавоме,
0248 Заврг’о се дреновом батином,
0249 У батини хиљада клинаца,
0250 И за њиме тридест Орашана;
0251 На селам их Нуко дочекао,
0252 И они су коње одјахали,
0253 И попели бијеле чадоре
0254 Испод танке Нукичине куле.
0255 Поглавице иду на чардаке,
0256 Па сједоше пити вино ладно,
0257 И чекају до три капетана.
0258 Код пенџера са Удбине Мујо,
0259 Често Мујо на пенџер изгледа,
0260 Кад ће рупит’ до три капетана;
0261 Једном Муји очи утекоше,
0262 Те погледа у поље широко,
0263 Ал’ ето ти Иван-капетана
0264 На дорату коњу од мејдана,
0265 Све му доро зечки поиграва,
0266 А Ивана пјеном пребацује,
0267 За Иваном дванаест барјака,
0268 За барјаци дванаест хиљада
0269 Све катане живе жеравице;
0270 На широко поље изиђоше,
0271 И по пољу коње одјахаше
0272 И попеше бијеле чадоре.
0273 А погледа са пенџера Јујо,
0274 Ал’ ето ти од Ердеља бана
0275 На вранчићу коњу косатоме,
0276 Ванац му се махом помамио,
0277 По три копља у небеса скаче,
0278 По четири равна поља прима;
0279 И за баном тридесет барјака,
0280 За барјаци тридесет хиљада
0281 Све катане, како ватре живе;
0282 На широко поље изиђоше,
0283 И по пољу коње одјахаше
0284 И попеше бијеле чадоре.
0285 Све погледа Хрњо Мустаф-ага,
0286 Ал’ ето ти Крле капетана
0287 На зеленку коњу маменоме,
0288 Зеко му се махом помамио,
0289 Седам копља у небеса скаче,
0290 По дванаест равна поља прима,
0291 Из зуба му ватра сипа жива,
0292 Из ноздрва мавен пламен лиже,
0293 На сапима мудра видра игра;
0294 А за Крлом шездесет барјака,
0295 За барјаци шездесет хиљада
0296 Све катане под оклопом војске;
0297 На широко поље изиђоше,
0298 И по пољу коње одсједоше
0299 И попеше по пољу чадоре.
0300 Колико је поље под Новином,
0301 У ширину четири сахата,
0302 У дуљуну дванаест сахата,
0303 Све је влашки табор притиснуо.
0304 Све погледа са пенџера Мујо,
0305 Око њега редом поглавице,
0306 Па дозива Нуку Новљанина:
0307 „Побратиме, Нуко Новљанине!
0308 „Ти у з’о час кулу начинио,
0309 „А у гори цуру испросио,
0310 „У најцрњи свате покупио;
0311 „Оно није кита и сватови,
0312 „Већ је оно сила и крајина:
0313 „Пропашће ти Новин на крајини.
0314 „Иди, Нуко, у влашку ордију,
0315 „Нађи чадор Крле капетана,
0316 „Од нас ћеш му поздрав понијети:
0317 „Нека дођу сва три капетана,
0318 „Да се рујна напијемо вина.”
0319 Оде Нуко у влашку ордију,
0320 Нађе чадор Крле капетана,
0321 Како дође, под чадор униђе,
0322 Али сједе сва три капетана,
0323 Они сједе, тере пију вино.
0324 Њима Нуко Божју помоћ даје.
0325 И он иму љевше прифатили,
0326 Умаче се један до другога,
0327 И Нукици мјесто начинише,
0328 Па му вино ожђелдије дају,
0329 Ожђелдије и добродошлице;
0330 Њима вели Нуко Новљанине:
0331 „Чујете ли, до три побратима!
0332 „Ни сам жељан вина ни ракије,
0333 „Поздрав вам је са бијеле куле
0334 „Од нашијех до шест поглавица,
0335 „Да дођете на танану кулу,
0336 „Да се рујна напијемо вина,
0337 „Да се мало лафа преметнемо.”
0338 Каил била сва три капетана,
0339 Па од земље на ноге скочила,
0340 И одоше Нукичиној кули,
0341 Изиђоше на горње чардаке,
0342 У одају међу поглавице;
0343 Они Турком Божју помоћ вичу,
0344 Турци њима љевше прифатили,
0345 За своје се здравље испитали,
0346 И рекоше, да су здраво били.
0347 Умаче се један до другога,
0348 Свој тројици мјесто начинише,
0349 Па им дају вино ожђелдије,
0350 Ожђелдије и добродошлице.
0351 Кад се рујна накитили вина,
0352 Онда рече Хрњица Мустафа:
0353 „Чујете ли, до три капетана!
0354 „Молимо вас, кано старијега,
0355 „Нек не иду ти ваши сватови,
0356 „Само Турски нек иду сватови,
0357 „Док лијепу цуру доведемо,
0358 „Метнућемо на пољу кошију,
0359 „И ја имам коња за мејдана,
0360 „Ондар ћемо коње огледати.”
0361 Каил била сва три капетана,
0362 И одоше сви Турски сватови,
0363 А осташе власи под Новином.
0364 И сиђоше ка Градашцу Турци
0365 Двору б’јелу Јусуф-алајбега,
0366 Лијепо их бјеже дочекао,
0367 Три бијела дана придржао;
0368 Кад четврто јутро освануло,
0369 Завикаше кићени чауши,
0370 Тале виче, к’о кад јелен риче:
0371 „Хазурала, кићени сватови!
0372 „Кратки данци, далеки конаци,
0373 „Далеко је Нови на крајини.”
0374 Лијепо их беже дариваше,
0375 Ког јаглуком, кога бошчалуком.
0376 А Нукицу коњем и ђевојком,
0377 Отале се свати подигнули;
0378 Кад су дошли бијелу Новину
0379 У широко поље под Новином,
0380 Не ће Мујо Нукичиној кули,
0381 Већ устави на пољу сватове,
0382 И устави од злата кочије,
0383 Па извади сироту жевојку
0384 Изведе је насред поља равна,
0385 Па је метну у зелену траву,
0386 И у крило хиљаду дуката,
0387 Па он виче грлом бијелијем:
0388 „Когођ има коња за мејдана,
0389 „Нека води низ поље широко,
0390 „Метнута је на пољу кошија,
0391 „На кошији лијепа ђевојка,
0392 „И у крилу хиљада дуката;
0393 „Когођ узме на пољу кошију,
0394 „На част њему лијепа ђевојка
0395 „И уза њу хиљада дуката.”
0396 Ту се коњи млоги поведоше,
0397 Пет стотина ата и парипа,
0398 Одведоше низ поље широко,
0399 Одведоше четири сахата,
0400 Па пружише свилене гајтане,
0401 За гајтане коње заведоше,
0402 Кад рекоше, онда потекоше.
0403 Кад потече коња пет стотина,
0404 Стаде црне земље тутњавина.
0405 Нај острагу Крла капетане
0406 На зеленку коњу маменоме,
0407 Све је Крла стражње окупио,
0408 Па их први сахат ишћерао.
0409 Кад на други сахат наступили,
0410 Онда Крла стражње оставио,
0411 Па је Крла прве сустигао,
0412 Па он шњима из дизгина иде.
0413 Нешто Крли очи утекоше,
0414 Те погледа уз поље широко,
0415 Али пред њим Иван капетане
0416 На дорату коњу од мејдана,
0417 Далеко је Иван измакао,
0418 Има, брате, од по сата више;
0419 Онда Крла прве оставио,
0420 Мало зеки дизгин попустио,
0421 Па он гони Иван-капетана;
0422 Мало гони, ал’ га стиже брзо,
0423 Па спрам њега уставља зеленка.
0424 Те му зеко иде из дизгина.
0425 Кад на трећи сахат наступише,
0426 Нешто Крли очи утекоше
0427 У напредак уз поље широко,
0428 Ал’ пред њиме од Ердеља бане
0429 На вранчићу коњу маменоме,
0430 Далеко је бане измакао,
0431 Не би дуга пушка донијела.
0432 Онда Крла остави Ивана,
0433 Па поћера од Ердеља бана;
0434 Мало гони, ал’ га стиже брзо,
0435 Па спрам њега уставља зеленка,
0436 Те му зеко из дигина иде.
0437 Тако ишли хода три сахата,
0438 На четврти када наступили,
0439 Нешто Крли очи утекоше
0440 У напредак уз поље широко,
0441 Али пред њим Хрњичин Алиле
0442 На ђогату коњу Хрњичином!
0443 Далек је Алил одмакнуо,
0444 Има, брате, хода по сахата!
0445 Онда Крла оставио бана,
0446 А зеленку дизгин попустио
0447 И показа златну бакрачлију,
0448 Па поћера Мујина Алила;
0449 Мало гони, ал’ га стиже брзо
0450 Како дође, онако и прође;
0451 Алил виче грлом бијелијем:
0452 „Побратиме, Крла капетане!
0453 „зар не жалиш, сам те Бог убио!
0454 „Зар не жалиш претила зеленка?
0455 „Таког коња у Турчина нејма,
0456 „У Турчина, ни у каурина:
0457 „Одлетиле плоче све четири,
0458 „Из копита црна крвца иде,
0459 „Хоће њему одлећет’ копита.”
0460 Жао Крли претила зеленка,
0461 Устави га насред поља равна,
0462 Па одјаха претила зеленка,
0463 Те му диже ноге све четири,
0464 И на њима плоче све четири!
0465 Виђе Крла, ђе га преварише,
0466 Па посједе свог коња зеленка,
0467 Окрену га уз поље широко,
0468 Па поћера Мујина Алила.
0469 Тад’ потеже из чизме канџију,
0470 Па састави претила зеленка,
0471 Удара га с обадвије стране.
0472 Да је коме стати погледати,
0473 Би рекао и би се заклео,
0474 Да се зеко земље не дод’јева,
0475 Већ су подањ крила подментуа.
0476 Мало гони Мујина Алила,
0477 Мало гони, ал’ га стиже брзо,
0478 Како дође, онако и прође,
0479 Па доћера коња до ђевојке.
0480 Код ђевојке одсједе зеленка,
0481 Покупи јој из крила дукате,
0482 А ђевојци коња додаваше,
0483 Те ђевојка добра зеку вода.
0484 У то доба Хрњичин Алиле
0485 На ђогату коњу Хрњичином,
0486 Па говори Крли капетану:
0487 „Побратиме, Крла капетане!
0488 „Твоје рушпе, а наша ђевојка;
0489 „Турска вјера поднијет’ не море,
0490 „Да каурин обљуби Туркињу.”
0491 Онда рече Карла капетане:
0492 „Побратиме, Гојени Алиле!
0493 „Ја сам Богу јемин учинио,
0494 „Да се не ћу женит’ влахињом,
0495 „Већ Туркињом лијепом ђевојком;
0496 „Данас ми је Бог у срећи даде.”
0497 Опет му је Алил говорио:
0498 „Твоје рушпе, а наша ђевојка;
0499 „Турска вјера поднијет’ не море,
0500 „Да каурин обљуби Туркињу.”
0501 Њему Крла тихо говорио:
0502 „Побратиме, Гојени Алиле!
0503 „Ја сам Богу јемин учинио,
0504 „Да се не ћу женит’ влахињом,
0505 „А да сам се ћео оженити,
0506 „Ја бих до сад пород изродио;
0507 „Веће сам се богу затекао,
0508 „Да се хоћу оженит’ Туркињом;
0509 „Данас ми је Бог у срећи даде.
0510 „Те је данас добих у јунаштву.”
0511 Више Алил не шће говорити,
0512 Већ потеже двије пушке мале,
0513 Обје Крли у њедра сасуо.
0514 Нуто Крле, среће добре ти је!
0515 На њему је панцијер-кошуља,
0516 Ни једна му ране не зададе;
0517 Он допаде до зеленка свога,
0518 Свом зеленку у седлу пануо;
0519 У та доба оба капетана,
0520 Па за оштре сабље прифатише,
0521 Међу Турке јуриш учинише,
0522 А за њима табор навалио.
0523 Ту се с мјеста кавга заметнула,
0524 См’јешаше се Турци и каури,
0525 Стаде фука крсташа барјака,
0526 Стаде црне земље тутњавина;
0527 Ни брат брата познат’ не могаше,
0528 Камо ли ће Турчин каурина!
0529 Неки вели: „Јао моја мајко!”
0530 Неки вели: „Прифати ме, друже!”
0531 Неки друже уз долину струже.
0532 А шта ћу ти дуљит’ лакрдију?
0533 Било јада и тамо и амо.
0534 Од Турака нико не утече,
0535 Утекоше до три поглавице.
0536 Бијел Новин власи поробише,
0537 Узе Крла сироту ђевојку,
0538 Одведе је на танану кулу,
0539 И вјенча је себи за љубовцу,
0540 Шњом у кули пород изродио.
0541 Тад’ је Нови под кауре пао,
0542 Како тада, тако и данаске.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 165-177.