Сад сам млаћан у дјечијем дому
Сироче сам без икога свога,
поклано ми ђе имаде кога;
поклаше и' усташе проклете,
не пуштише ни мајку ни д’јете,
на крвавом Мехиноме Стању 5
три 'иљаде у једноме дану.
Ја сам рањен по крви пливао,
комшија ме Миле избавио,
рођаци ме и љече и хране
док ми н’јесу зацјелиле ране. 10
Сад сам млађан у дјечијем дому
крај Војнића у Грабовцу селу;
учим школу и пјевам у хору,
ту чекамо нашу нову зору.
Мамица нам и мајка и дика, 15
а учитељ слијепи Диклић Ника.
Он нас учи да пјесме пјевамо,
своје јаде лакше да носимо.
Пјевали смо пред Првом бригадом,
свег’ Кордуна најмилијом надом. 20
Кад смо своје пјесме испјевали,
све смо борце храбре расплакали;
све нас борци редом изљубише,
нашем Ники много захвалише.
Сл'јеп музичар к'о своје нас пази 25
и стазама партизанским гази;
и ако га туђе руке воде,
види путе до праве слободе;
он нас учи, хармоником прати:
наша војска то је наша мати; 30
нама мртве вратити не може,
ал’ и' она осветити може,
помоћи нам да школу учимо
и слободе дане дочекамо.
Партизани живила вам рука, 35
милија ми пјесма од јаука!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
