Садила сам бажулек[1],
Сад му има трети[2] ден,
В скромном месту за градом.
Идемо га гледати,
Је л’ је зникнул и прецвел? 5
Утргнемо ките три:
Једна теби на шкрљак,
Друга мени ву руке,
Третју з собум вземемо[3],
Кад појдемо ву гости 10
К мојој мајки на вечер,
Не седај ти при мени.
Да се људи не сете.
Да се ми два љубимо.