Ружа и босиљак
Босиљак се с ружом прео,
Ко је лепши измеђ њи'.
„Ја сам, ружа, урес врта".
— „Не, не, ја сам, ниси ти."
— „Е па реци: што ме онда
Обожава младост сва?
На грудима лепих мома
Ко је други него ја?"
— „Ал' кад прођу жића дани
И смрт стигне црна коб,
Босиљак је онај цветак,
Који кити хладни гроб."
— „Знаш шта, друже", рече ружа,
„Да свршимо празан збор:
Прва мома, која дође,
Нек пресуди овај спор."
А босиљак: „Баш си умна, —
Младост, лудост, шта та зна?
Хајд' позови какву баку,
Да одговор она да."
