Родољупци/22
Позорје треће
СМРДИЋ, ПРЕЂАШЊИ
СМРДИЋ: А ко је пустио Хумла из затвора?
ЖУТИЛОВ: Ја сам.
СМРДИЋ: Како сте то могли учинити без знања целога одбора. Није се ствар, како ваља, ни испитала; ... све као преко бундева.
ЖУТИЛОВ: Ја сам нашао да је невин.
СМРДИЋ: Како би он био невин кад је целој вароши познато шта је радио? Код нас се баш наопако ради.
ЖУТИЛОВ: Ја сам председатељ одбора.
СМРДИЋ: Председатељ одбора могу бити и ја, и мислим да имам мало више заслуга него ви. Јер, кад су се цепали протоколи, ви сте гледали кроз прозор, а ја сам напред ишо.
ЖУТИЛОВ: Зар вам није доста што сте член?
СМРДИЋ: Као по ком праву председатељ нешто више значи него други членови? Ако се што на лицитацији прода, те новце нико не види; ако се марва закоље, од коже и лоја нигде рачуна. Кога 'оћете, затварате; који вам што да, онога пуштате. Мене сте одредили за квартире и да вам поља чувам, а гди се може што добити, ту су други. Како су ти људи паметни.
ЖУТИЛОВ: Хоћете ли да будете комесар у каквом срезу?
СМРДИЋ: Дабом', кад су други све опапољили.
ЖУТИЛОВ: Ви знате да је Војновић био болестан, нити је мого свој срез обићи.
СМРДИЋ: Видићемо. Па онда за мога синовца обећали сте му службу, па ништа! А други могу вући плаћу.
ЖУТИЛОВ: Забога, нудио сам га да буде подсекретар, па каже да није за то. Шта ћу да радим?
СМРДИЋ: Дајте му што је за њега. Је ли право да он, као познати родољубац, ништа не добије; а други, који су дволичили, или који су познати као мађарони, плаћу беру?
ЖУТИЛОВ: Биће све, биће, само се мало претрпите. Знате ли да не спавам више од седам сати? Овај оно, онај оно, аратос ти и службе! Ено, ни Чивути нису протерани.
СМРДИЋ: Што се Чивута тиче, нека јошт мало постоји.
ЖУТИЛОВ: Знате ли ви да Војводина мора бити чиста; знате ли?
СМРДИЋ: Ми је чистимо колико је могуће; но што се Чивута тиче, овако је боље.
ЖУТИЛОВ: Бадава, кад се људма не може доказати; па онда им је крив председатељ. "'Оћемо Војводину чисту, да се мађарони протерају", а кад човек почне радити, они не даду.
СМРДИЋ: И осим Чивута има се доста радити. Узмите колико њи' има без бркова, и то Србаља. Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон.
НАНЧИКА: И Маџари носе бркове.
СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони. Даље, многи носе браде. Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући.
НАНЧИКА: Али гдеком баш лепо стоји брада.
СМРДИЋ: У Војводини стоји лепо што је народно.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|