Ја сам био на ономе пиру,
Свак се брије да бој бије,
Сваки жели љута рата,
Кано сестра свога брата,
Али мати свога сина, 5
Кога чека издалека!
Ал’ ево се књига штије
Да се Мојсков с царем бије,
А ришћани Бога моле,
Они своме цару воле: 10
„Дај нам Боже тија вјетра,
И пошаљи цара Петра,
Костадину добру вољу,
Опрост’ Боже Свету Гору,
И по Гори намастире, 15
Калуђере и попове
Да се нами приготове,
Удри Србе и убози,
Ми остасмо сви небози,
Зло ијући и пијући, 20
У другога гледајући,
На срамоти Турке служећ’,
Јединоме Богу тужећ’,
Буле нашу дјецу носе,
Канда своју траву косе. 25
Кад су дјеца од јакости,
Свом су цару од пакости,
Своје цркве разваљују,
Од њи свашта саграђују,
Те мечите, те мунаре, 30
На мечити оџа виче,
На мунари старац јука,
Убила га вјечна мука.
И онај се ш њим мучио,
Ко га на то научио! 35
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 76-77.
