Раниле девојке

Раниле девојке
Кроз гору на воду,
Стражбу остаљале
Маргиту девојку.
Подвикну Маргита:
„Бре беж'те девојке!
Нешто зазвекета,
Нешто затрепета;
По трепет' се чини
Краљеићу Марко
По звекет' се чини
Милош Обилићу.“
Ал говори Марко:
„Мол' Бога, девојко,
Где сам изболео;
А твоја би мајка
Синотњицу пила,
Синоћ донешену,
Црепом покривену,
Праом нарушену;
А моја би мајка
Јутрошњицу пила,
Јутрос донешену,
Штитом покривену,
Цвећем нарушену:
Смиљем и босиљем.“

Извор

• Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 52–53.