Рак и жаба
Платно жаба б'јелила,
На камену сједила.
Отуд иде рак из воде,
Својијем је брком боде,
Те јој раче говорио: 5
„Ој, бога ти, жабо бабо!
„Доша' сам ти ћер просити,
„А за мога рака брата;
„Мореш ми је одма дати
„И на племе погледати." 10
Ал мy жаба говорила:
„Од' отолен' раче баче!
„Ти си курвин пиштукало
„Ти си курвин виштукало;
„Та неваља твоје племе. 15
„Ко ће теби кројит' гаће?
„На те твоје криве краке.
„Брке носиш, као виле,
„Очи су ти ка' глогиње,
„Самар носиш, ка' парипче; 20
„А кад идеш назад гледаш,
„Зуба немаш, за поштење не знаш."
Окрену се рак на пети,
Па бесједи жаби тети:
„Од' отолен, жабо бабо! 25
„Од' отолен, попишуро,
„Од' отолен, жабетино,
„Курвина крекетушо,
„Курвина блекетушо,
„Та не ваља твоје племе! 30
„Ко ће теби кројит сукње?
„На те твоје гадне дупе.
„Твоје очи као жишка,
„Уста су ти, као ништа,
„Кућа ти је локветина, 35
„Ћерка ти је курвeтина.
„Ти си жена непоштена;
„Н'јесам ти је ни просио,
„Само сам се нашалио.
