Писма од Стипана Кристића и његових сватовах
Од када је Лика и Кербава,
Славна Босна витежка держава;
И од кад је равна Унгариа,
Далмациа, и с' њом Болгариа.
Нису липши свати сакупљени,
Ни племићи липши састављени;
Што су свати краља Босанскога,
По имену Кристића Стипана.
И његове липе заручнице,
Диевојке Кате Херцеговке,
Која бише скоро изпрошена,
Од велика рода и племена.
Липа кћерца Херцега Стипана,
Славна сада Катарина звана.
Које тило у Риму прибива,
А душица у миру почива.
Гиздаве је свате сакупио,
Све по избор бане и кнезове.
Берзе коње приа неседлане,
А делие младе нежењене.
Од Дунаја војеводу Јанка,
И синовца Краљевића Марка,
Кому име Момчило биаше,
На боју се добро поносаше.
Од Пазара кнеза Кобилића,
А од Јајца Вука Бранковића,
Од Косова поља Ситничића,
Од Коњица Луку Сенчевића.
Од Цетине кнеза Косовића,
Од старине бана и племића;
А од Босне Котромановића,
Од југова поља Југовића
Од Мостара Биложиевића.
Од Неретве Владимировић кнеза,
Радивоја по избор витеза.
Од Моштара млада Неманића,
А од Броћна Петра Орловића.
Од Пераста Шестокриловића,
Од Приморја верстнога Качића,
Унгарскога по избор племића,
И од Броћна Арачиновића.
Још од Клисса Кружић Петра бана,
Млада бана од Приморских странах;
А од Мућа бана Неорића,
Загорскога по избор племића,
Од Котора Билоперјевића,
Од Бобовца Кнеза Биеланића,
Од Попова Богашиновића,
Од Благаја Богостиновића.
Од Епира Кастриотић бана,
Од господе ружа изабрана,
Од Попова зове Павловића,
Од Лиевна Коситеровића.
Од Сербие Дебелић Новака,
Од Загорја Дивоевић Марка,
Од Омиша кнеза Десковића;
А од Ливна млада Драшковића.
Од Вињана Крижића витеза,
И Рупчића од Моштара кнеза,
Од Загорја два млада племића
Баш Бибића и Мириловића.
Зове Стипе и Добретовића,
Од Бобовца Франкопановића,
Од Моштара два млада племића,
Копјевића и Крешоевића.
Лигничића изпод Шибеника,
Пивај побре! јуначка је дика.
Од Моштара зове Јеличића,
А од Фоче Бана Лубковића.
Од Олова кнеза Грубишића,
Од Неретве мутне Грубковића,
Од Утова Гизделиновића,
Од Моштара млада Илинића.
Од Травника зове Покрајчића,
Од Читлука Пармезановића,
Од Огорја Кнеза Рајковића,
Од Неретве мутне Грубковића.
Од Зажабја два млада племића,
Твердковића и Новаковића,
Од Бушкога блата Сестричића,
Од Сутинске кнеза Ждраловића.
Станковића изпод Вучевице,
И Шубића изпод Остарвице.
Шубић бише од Прибира кнеже,
Од кога се соколић излеже.
Сиви соко' Зриновићу бане,
Кои Турком даде љуте ране,
Познаје се, да је из Котара,
Љута змија и делиа стара.
Од Посушја зове Кутловића,
Од Приморја Кнеза Костанића,
Од Вавкова Добрашиновића,
А од Броћна млада Кнезовића.
На пир зове два господичића:
Војковића, и Војновића,
од Зажабја кнеза Жарковића,
Од Попова млада Мелинића.
Дјеловића од Неретве мутне,
Гди се легу племените утве
Од Зворника града Моровића,
Од Лиевна кнеза Вуковића.
Од Подумја зове Бергељића;
А од Раме Јована Копчића,
И Ћорића од Босне поносне,
Јовинића од Херцеговине.
На пир зове Мартинушевића,
Од Лиевна кнеза Масновића
Од Посушја Раду Ловретића,
Од Зажабја млада Мернарића.
Од Благаја Златоносовића.
А од Рашка Матиевковића,
Још и млада Угриновић бана,
У Чиколи од Кључица града.
Зове Стипе Соколовић кнеза,
Сарајскога по избор витеза,
Још од Босне два господичића,
Тешепчића, и Тичиновића.
Од Читлука два Сагриловића,
Од Благаја два Звиздоевића,
Од Имоте Сладоевић кнеза,
Од Пољица Судића витеза.
Зовиаше два господичића:
Љубетића и Маруловића,
И младога Церноевић бана,
Од Горице церне господара.
Од Котора два млада племића:
Паликућу и Предоевића.
Још Словинске господе имаде,
Које нећу именоват' овде.
Дуга писма у вину срамота,
Винце пили, вазда здраво били.
