Играли се врани коњи,
Међу собом говорили:
„Ради бисмо путовати
„И Дунаво пребродити.“
Други коњиц проговара: 5
„Дубока је Дунав вода,
„Синоћ момка занијела:
„Да ј' у момка своја мајка,
„За дан би му гласе чула
„А за други разазнала, 10
„А за трећи на гроб дошла;
„Већ у момка туђа мајка,
„За годину гласе чула,
„А за другу разазнала,
„А за трећу на гроб дошла. 15
„Кад по гробу ђетељина,
„По њој пасу паунови.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 234-235.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 383.
