Разболи се под в'јенцем дјевојка,
Под прстеном на вјери јуначкој.
К њој доходе два дјевера млада
И још су јој овак' говорили:
„Нево наша, оли нам умр'јети?” 5
Она њим је млада говорила:
„Ако умрем, ако жива будем,
Нева ваша никада не будем;
Мене ј' ваша потворила мајка
Да сам вашег братца преварила. 10
Онако ју зелен бор убио,
Ако сам га потле ни видјела,
Већ што синоћ на хладенцу воде
Хитил ме се ј' писаном јабуком;
Ја сам њега шареном махрамом.” 15
