Кад ћеш некој жени да провиреш (куваш) воду ради пупка, одеш на воду са земљаним лончетом и за'ваћаш воду ковом и кажеш три пута:
Не за’ваћам воду
ни да се умијем,
ни да се напијем,
већ заваћам (Душице)
пупак да завијем. 5
и из кове уопеш пуно лонче воде и ставиш га на жар да провре и измакнеш га са све воду у неки већи суд и одозгор истовремено по дну лончета прекршташ дланом три пута и три пута говориш:
Месо к месу,
кости ка костију
(Душице) пупак иа место.
Напомена
Овај процес се понавља три дана узастопце али се не ваља у петак и недељу. Ако је пупак излечен, вода у суду ће усахнути сама по себи.
Бајалице се зборе али се све ради ћутећи.
Казивала покојна Живанка Живковић из Беле Воде. Забележено 1981. године.
Референце
Извор
Народне умотворине из Крушевачког Поморавља (Записи из Беле Воде) „Расковник", новембар 1984., година ХI, број 41., стр. 43.
