Рада шета по градини,
Редом цвеће огледује,
На бел пелин поглеђује,
И пелину проговара:
Ој пелинче, отровниче, 5
Би ли мене отровао?
Да не љубим грубо момче,
Буд је грубо, туд малено,
Жуто-бледо, грозничаво,
Да га несмем у род пратит, 10
Род ће ми се насмејати,
Па ће рећи јадна наша Рада,
Што ’на љуби грубо момче,
Буд је грубо, туд малено,
Жуто-бледо грозничаво.15
