Пјесна на гозби

Извор: Викизворник
Пјесна на гозби
Писац: Павле Соларић


Пјесна на гозби




Дан се клони, друзи, време настоји,
Да се поје о чем’ гостом пристоји!
    Пристоји се о свем томе, што весеље даје,
    Дајте сличне зато гласе, да нам слађе траје.
 ***
Се что добро, друзи, или что красно,5
Нежел’ жити браћи вкупје и часно!
    Јести, пити, шалити се, бити добре воље,
    То су нашег здје блаженства с’ неба дате доље.
 ***
Хвала теби, Творче, прва на свему,
На животу, здрављу, миру нашему!10
    Теб’ је радост угоднија веселога пира,
    Него трепет и стењање пред лицем кумира.
 ***
Домаћину почест на овој гозби,
Хвала што нас скупи, његовој прозби,
    Што предлаже всесердечно толике нам даре,15
    Брати, своји, ту госпоје, ту све господаре.
 ***
Но надлежи пјесан више дигнути,
Аки б’ с трубом, с’ гласи силно викнути:
    Благодарја све деснице, које ово благо,
    Или хране, или дају, или бране драго.20

 ***
Радуј се, о књаже, нам добри оче!
Да те Бог поживи за дуго јоште!
    Јер твој жезал правду твори, враге отражава,
    А штит шири свуд тишину, људе ублажава.
 ***
Слава храброј војски, доблом витезу,25
Свакој мирској власти, што за нас љезу;
    Они с мачем у погибељ на пољама брани,
    Ови с пером, с уредбама, у граду и страни.
 ***
Чест црковном причту, по својству плода,
Учитељем благим свога народа,30
    Што обој настављу и добру нас уче,
    Да и’ само Бог умудри, да нас не узмуче.
 ***
Благодарност од нас буди пастиру;
Буди земљедјелцу и његовом миру;
    И на води и на суву хвала будном ловцу;35
    И који све придобавља, брижноме трговцу.
 ***
Кому слава овде јоште достоји?
Нека пјесна каже, и шта он строји.
    Име му је благогласно и указ заната,
    А дари му на трапези паче сувог злата.40

 ***
Пируј, пируј, гозбо, гортан разверзи!
Свак’ љубвом нек дише, нитко не мерзи,
    Чаше пуне нек бризгају врхом из путира,
    Јер се тако име слави бодрог винцилира.
 ***
Он нам краси холме, ходнице своди,45
Куд је трње расло, ту гроздје роди,
    Винцилир је воспитатељ младог лозе сина,
    Попечатељ реског моста и вожд старог вина.
 ***
Кликни с чашом, друже, десно и л’јево!
Вино жеђу гаси и грије чрево,50
    Чини више, јер се пије другда и од л’јека,
    Пророк вели да весели срце человјека!



***


Извори[уреди]

  • Павле Соларић: Гозба (сабране пјесме), Српско културно друштво "Зора", Београд, 1999, Библиотека "Кладенац" (српска културна баштина од Барање до Боке Которске) књига I.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 203 године.