Пучина/4
IV
ЈОВАНКА (сама).
ЈОВАНКА: Не смем још да му кажем, а можда је већ и свршено. Јуче ми је министар писмом обећао да ће синоћ поднети Владимиров указ на потпис. Можда је већ и свршено, ја очекујем сваки час вест. 0, Боже, колико сам морала да молим министра, да му још и ову класу да. За секретарске класе ишло је врло лако; кад год сам му поменула учинио је; али — ово је велико унапређење, од секретара за начелника. Још кад сам први пут замолила министра, рекао ми је: „Обећавам, учинићу, али то ће мало потеже ићи, морамо мало почекати". А од тога обећања ево нема ни четири месеца, то није тако дуго било, могло се почекати... Да ли је потписано? ... Тек је десет сати, можда министар још није дошао у канцеларију, а чим дође известиће ме.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|