[Прошетао Краљевићу Марко]
Прошетао Краљевићу Марко,
прошетао кроз гору зелену,
са сестрића прејака Дамњана.
И туј има млада крчмарица.
Па отиде Марко Краљевићу, 5
и одведе прејака Дамњана.
А позове младу крчмарицу:
„Дођи амо, млада крчмарице,
и донеси једну оку вино,
и наздрави прејаку Дамњану." 10
Како гу је Дамњан погледаја,
такој му је на ашик остала,
па отиде болан да си лега.
Упита га Марко Краљевићу:
„Ој сестрићу, прејаки Дамњане, 15
ћу те питам, право да ми кажеш:
да ли легаш гол'ема болеса?
Или легаш пролетње грознице?
Или легаш ашик за девојче?“
„Мили ујче, Краљевићу Марко, 20
нити легам голема болеса,
нити легам пролетње грознице,
веће легам ашик за девојне,
за онуја младу крчмарицу.
Иди, ујче, одма да гу питаш: 25
да ли оће мене да ме узне?“
Па отиде Марко Краљевићу
и упита младу крчмарицу:
„Крчмарице, нешто ћу те питам.“
„Питај, питај, Марко Краљевићу." 30
„Да ли оћеш прејака Дамњана?“
„Оћу, оћу, Марко Краљевићу.
Да отиде прејаки Дамњане,
да отиде у тој сињо море;
и у њега шимширово дрво, 35
да накити и коња и себе,
једну киту мене да донесе!“
Па отиде Марко Краљевићу,
па испрати прејака Дамњана,
и даде му дебелога Шарца. 40
„Иди, иди, прејаки Дамњане,
иди, иди у тој сињо море.
Када биће до њега да дођеш,
сабљу вежи испред Шарца коња,
сабља ће ти воду одбивати, 45
и тако ће до шимшир да дођеш.“
Па отиде прејаки Дамњане.
Када дође до тој сињо море,
веза сабљу испред коња Шарца.
Тако дође до дрво шимшира, 50
па накити и коња и себе;
једну киту њојзе накитио.
Па се врати прејаки Дамњане.
Када дође више накрај море,
ал’ искочи тај проклета ала 55
да прогута Шарца и Дамњана.
Како ги је Шарац доватија,
тако гу је на брег исфрљија.
Оде Дамњан здраво и весело.
„О мој ујче Краљевићу Марко, 60
ја накити и коња и себе,
једну киту младој крчмарици.
Ајде, ујче, код њу да идемо.“
„Ево тебе, млада крчмарице,
ево тебе кита од шимшира! 65
Ајд’ полази прејака Дамњана!“
„Ајд’ одотле, Марко Краљевићу,
ја ти нећу прејака Дамњана!“
Разљути се Краљевићу Марко,
ману сабљом, одсече ву главу. 70
