[Процвилео ситан босиоче]
Процвилео ситан босиоче:
— Тија росо, што не падаш на ме?
— Падала сам за два јутра на те,
Овог сам се била забавила
Гледајући чуда великога
Око оне зелене планине 5
Где се вила с орла завадила.
Вила вели: „Моја је планина!"
Ор’л вика: „Није, него моја!“
Вила орлу крила саломила.
Љуто цвиле тићи орлушићи, 10
Тешила ги тица ластавица:
— Одвешћу вас у земљу Индију,
Где штир расте, трава до колена,
Детелина трава до рамена.
По томе се тићи ућутали. 15