Пролетња зора (Јован Грчић Миленко)
Изглед
Пролетња зора Писац: Јован Грчић Миленко |
Излетела зора, златокоса, ра̑на,
Из постеље златне дивотнога стана,
Излетела млада
Да загрли свет.
У срцу јој красном оживнула нада,
Јер пролеће зимску суровост надвлада,
Те милосно шири
По долини цвет.
»Здраво, мила дољо, здраво, брдо красно!
Здраво, мека траво, цвеће витостасно!
Зорица вам чува
Поверљиву груд;
Процватите красно, сад север не дува,
Вејавица лице мило вам не грува:
Свиснула је зимска
Јогунаста студ.
Здраво и ти, сејо, зоро обасјана!
Крај поносног брала, пролетњега дана,
Са радошћу силном
Прима вам се сјај;
А птичнце мале песмицом удилном
Хвалиће вам чаре на збору умилном
Сваког јутра благог,
Да допуне рај!«
Извор
[уреди]Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 169-170
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|