[Пролете си јато голубито]
Пролете си јато голубито
преко Босне у град Сарајево,
те си паде Лази на дућана.
Лаза кроји перо павуново,
а у перо око девојачко. 5
Те он скроји[1] своју десну руку.
Виче Лаза, до Бога се чује.
Зачула га сестрица Јелица.
— „Што је, Лазо, ако Бога знадеш?
Да л’ те боли ручица десница?" 10
— „Не боли ме моја десна рука,
но ме боли срце за девојку."
— „За коју те брате Лазо, боли?"
— „За Милојку, за твоју комшику,
за Милојку, најмалу девојку." 15
— „Њу је, брате, мијетла помела."
— „Помела ју, до мене донела."
— „Њу је, брате, вода однијела."
— „Однела је, до мене донела."
