„Ди си, дико, био за толико
Кад те моје очи вид'ле нису,
Кад те виду, онда с' наситиду!” —
„Ди сам да сам, дангубио нисам,
У шљивику љубио сам дику!" — 5
„Нека, нека, пркосиш меника,
Сад меника, на јесен себика!
Нека, нека, желећеш менека,
Нека, нека, кајаћеш се, дико!"
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 304.