Приморкиња коња јаше,
На Дунав се назираше,
Сама собом говораше:
„Фала Богу љепа ли сам,
Још да су ми очи црње, 5
Бих три града премамила,
И у граду диздарагу,
Али њега, ал’ му брата,
Ал’ његова братањића!
Нит’ ћу њега, нити бега, 10
Но његова братањића”.
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 89.
