Приморкиња коња јаше,
Сребрном се ћордом паше,
На Дунај се наслањаше,
Сама собом говораше:
„Мили боже, л'јепа ти сам, 5
Танка бока, а висока!
Да сам млада црна ока,
Ја бим млада меритала
Алај-бега господина,
Ал му братца Андријаша”. 10
Мисли млада Приморкиња
Да је нигдо и не чује;
Чули су ју бега слуге,
Шли су бегу казивати:
„Ај, наш беже, господине, 15
Приморкиња јаше...”
[Опаска записивача:] Реп. до: Мисли етц.
Говори им Алај-беже:
„Ај, ви, моје вјерне слуге,
Ухватите Приморкињу,
Мирите јој на меч косе, 20
Ако су јој даље меча,
Бити хоће љуба моја,
Ак' су косе кратје меча,
Бит ће љуба брата мога!”
