Прехвала/17
| ←Четврти призор | Прехвала Писац: Јован Суботић ПЕТИ ПРИЗОР |
Шести призор→ |
ПЕТИ ПРИЗОР
Врт у жупановом двору.
Жупан и Прехвала дођу.
ЖУПАН:
Сад ће Бигрен с твои коњи доћи.
Међу тим ћу овде мало сести.
(Сједне на клупу од камена.)
ПРЕХВАЛА (стане крај њега и гледи ружице на бокору.)
ЖУПАН:
Што ти рекох, при том ће остити.
Томислав ми што пре из куће мора...
ПРЕХВАЛА:
То ће бити лијепа захвалност,
Што ти кћери част и живот спасе.
ЖУПАН:
Ал' кад неће за то ништ да прими.
Давао сам му и нудио сам му,
Богатим би сви га људи звали,
А он ништа не хтеде примити.
Та је холост за мене увреда.
ПРЕХВАЛА:
Немој отче да те то вријеђа.
Кад он доста за дело награде
У самоме свом делу налази,
Зашто би му за то замерао,
Што у својим недаје очима
Цену дела наградом побити?
Биће часа, доћи ће прилика,
Кад ћеш му се моћи одужити
А делу му цене не побити.
ЖУПАН (гледи је чудновато, као да почиње
сумњати, да га љуби):
Само с' бојим, да тај рачун иикад
Нас двојица изравнат’ нећемо.
ПРЕХВАЛА:
Код твог блага и твога господства
Па да брига тај ти страх задаје.
ЖУПАН (позорно гледи ју):
Ти јошт незнаш куд холост доводи.
Шта ћу, ако та охола глава
Што заиште, што му дат’ немогу.
ПРЕХВАЛА:
Како мислиш?
ЖУПАН (онако исто):
Шга, ако заиште,
Што би теже дати му могао,
Него саму столицу жупанску.
ПРЕХВАЛА:
Јошт не видим, на што тиме смераш?
ЖУПАН (с нагласком):
Шта ће бити, ако за награду
Саму тебе награду заиште?
ПРЕХВАЛА (поносито):
Ај до тога ваљда доћи неће!
ЖУПАН (умири се, за себе):
Страх мој беше без сваког темеља.
ПРЕХВАЛА:
Већа б’ била цена од услуге!
Младој кћерки рашкога жупана
Смрт је мање него понижење.
(Чују се веселе трубе.)
ЖУПАН:
То се наши враћају с бојишта,
Добре гласе казују им трубе.
|