Престан’, престан’, кишице!
Мајка ти се молеше —
на два брега стојеше,
два детета дојеше.
Један Вучко, 5
други Сучко.
Сучи, сине, врцу
да закрпим небо,
да не пада киша,
да не умре Миша, 10
да не дува ветар,
да не умре Петар.
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 793.
